Коло

РОМДН ОД 37УДВИГА ВОТ7#\

Замишљено. посматрала ле Николииа диину спаваћу собу са укусним булоаиом. Шта ли је хтео да калсе Гараган тим сечима? — Шга сте се замислили. Пиколина? Не свића вам се мој укус? — Нс. не. Не могу да наћем иечи ла извазим своје дивљење. Пело по подпе провели су у разгледан.у имања. Николина је хтела све ла види: и зргаде и н>ипе и краве и овце и ждребад на ливади. Али пајлепте је било кад су прел вече сели на пешчани спруд на морској обали. Море ле било мирно. у даљини се видео тапак стуб дима једлог пароброда који се још није иојављивао иа хоризонту. — Коже. како је днвно опде Живот је занста леп. зар не. Гарагане? Гараган је без речи ухвати за руку. Тако је лепо. да се ленше не може ни пожелети. Штета само што увек није тако. мислио је Гараган у себи и осетио тугу у српу. Седели су ћутећи. док се ноћ полагапо спуштала. Затим су пошли у дворап. Дивна месечина осветљавала им пут... Вечерали су у иавиљону. у башти. Служио их је стари Еведииг чије је лиие сијало од среће. Мирисале су дивне тамно-црвене руже у вази на столу. а у чашама се искрило • тешко мозелско вино. После вечере Евединг се повукао. За столом је остао Гараган. сам са сво.јом гошћом. Николина је прва прекинула ћутање. — Колико је далек пут од опе мале каванипе довде. Гарагане. рекла је

са осмејком. — И дуг и чудесан, Николина. — Требало је да позовемо и она три стара музиканта. да нам свирају арије из старих оиера. — То још можемо да учинимо. Николииа. А сала. у ваше здравље! — Хвала. ис смем више да иијем. Мало ме је већ ухватило ... — Само још ову чашу. У ваше злравље. Николина! — Живели, Гарагане! Нспили су чаш« на. искап. Устали су и пошли на терасу. — Диппа ноћ. рече Николина у заносу. Чини ми се као да сањам ... Ливада у парку под терасом лежала је осветљена месечином пред њима. Гарагана наједном савлада страст. Привукао је Николииу себи и обасуо јој лице пољуинима. Иако је задрхтала од његових пољубаиа. Николина се истрже. Стајала је пред њим блела. узбУћена. — Ја могу да булем ваша жена, Гарагане али л>убавиипа никад! рече гордо. Гарагаи је гледао пожудно. али кад је учшшо иокрет да је поново иривуче себи. Николина брзим кораком одјури у собу и закључа врата. Затворених очију лежала је Николина у ностељи. али сан јој није долазио на очи. 'Гело јој је било будно. Као тешке капљиие кише које ударају у прозорска стакла пролазили су минути. али у кући је владала нема тишина. Нпколина је мислила да чује куцање часовника. мећутим то су били откуцаји њеног узбуркапог срца.

Ј> последње време V центру Београда на извесним тмвима пролазници виђају клног свештеника -извеглицу како, стојећи иза ногара еа нлатном, неткицом мала Егогрид који шстаје, (Спммам: а. ОиииЛ)

Шта се. управо. десило? Морала је да призна у себи да пикад раиије није волела Гарагапа више него V твсиутку кад је иољубио. Па зашто га је онда онако грубо одбила? Да то није, љубомооа? Зашто је пропустила и ову прилику? Зашто ствара вештач-. ки преперке срећи за којом је жудела. Савладана страшћу м.тадоп тела и против своје воље Николииа је скочила, огриула се пењоаром и сншла у ходник. Убрзано дишући притиснула је кваку на вратима Га 1);ианове собе. Али соба је била празна Гараган. депримиоаи и разе.мран. лутао је велпким парком као месечар. XXVIII 1У|апољу. вд.д ливадом у парку ле■Т жала је још талка изм.1 глипа. Небо је било натмурено и сиво. Оскудна светлост падала Зе у собу у којој је Гараган чекао Николину. Неиспавапа. са подочњапима под очима појавила се Николина и прулсила Гарагану руку. — Можете ли да ми опростите. Николина. мој јучерашњи поступад? „Пре ви мени тпеба ла опростите", гововиле су аене очи. али усне су јој остале аеџе. — Не знам шта ми је било. можда сам мало више попио. Човек може од других да сс брани, али од себе самога. ол своле страсти. ие моЖе да се : одбрапи Поетупио сам ружно. алн 1 ви сте ме. Нпколина. научили памети... Николина изненада заплака. Пило је све допкан. Сада више није могла иатраг Морала је да га и нротив жеље свог срца одбија и лаље... Олакле сада да је он схвати и разуме ? — Можете ли да ми опростите. Николииа. питао је Гараган поново. — Ја вас лош увек волим. Гарагане. рекла ле понизно. — Онда ле онет све у реду. Николина. Ко воли тај прашта. Хвала вам. Николина. Пољубио 10.1 учтиво руку и олмах је испустио. Села је према њему. — Дозволите ми још неиолнко речи оправдања. Николина. . Она учини покрет као да не греба. али он продужи. — Ја друго нисам ни мислно него да се олсепим с вама. Николипа. Разуме се под претпоставком да ин хо- 1 ћете да поћете за човека који 1е миого старији од вас. Али друго је нил>, а друго пут до пнља. Хтео сам да; вас учиним господарицом овога зам-т ка, а заборавио сам на ирепреке које© ми столе на путу. Поступио сам јелном рсчи непромишљено. кад са.м вао,-( младу девојку. позвао саму овамо.. # — Па ја могу још данас да отну*' 1 тујем. ако ви то желите... рече Пи-> колина тулсно. ' — Коликогол ми је жао да изгу-■ бим драгу гошћу. то ће ипак бити потребно. Морам да размислим шта треба да се ради Одмах ћу да предузмем кораке да добијем рр .звод ол'^ своје прве жене. Мислим да ту нећо ! бити никаквих тешкоћа. Јелино треба иронаћи њено садашње боравпште. — Ја знам где се ваша бивша жена налази, рече Николина иенромн1НЛ.СН0. ј Гараган је погледа разрогачених о- ј чију. — Ви знате где се налази моја бив- ј та жеиа? ,, — Да знам пуким случајсм Г роф :1 Хениктталн ви га се сигурно сећате., лавио ми се недавно картом. Јавиа, ми се из Париза. из Медона. Оп је , нрнјатељ вате жеие д (Наставиће се) •■■••н

XXVII Г' Ј араган ле купио великб влпетелтгаоко имање у Холштајну, иа обали мора. Ту је био.н дворан са старинским парком. Гараган се сав носветио послу на. преурећеллу имања. тако да ле скоро заборавио на ону за колу ле све то чинио. Кад је све било готово. написао ле плсмо Николини молећи ле, да наврати у Долгелин, и да види имање. Ј агред буди речено, Николина је то писмо већ неколико недел.а очекивала, али се ииак пријатно изненадила. А потом се мало и замислила. ПЈта мисли Гараган позивајући је на ус.амљепо имање? Узела је три дана осуства н јавила Гарагаиу да долази. Сачекао је на станици у Килу. Ведар. расположен. преплануо од сунна и свежег вазлуха. — Много вам хвала. Николипа, што сте се одазвали мом позиву. Добро ми дошли. — Једва сак дошла, Гарагапе. У први мах нисам хтела да идем. — Зашто? Можда зато што иисам дошао сам по вас у Берлин? — Тако би требало да буде. Како можете да пустите младу неискусну левојку да сама путује возовима тако далеко? — Немојте да ми се потсмсвате. Николина. Евединг им је достојанетвено отворио врата великих луксузних кола. — Дивла кола. рече Николина. Сигурно ималу Гараганов мотор. — Опет ми се потсмевате, Николина. Ова кола имају још увек стари сигурал мотор. — Назите. нобогу. да вас не чује ко од МекФерсонове комнаније. рече Ииколина и обоје прснуше у безбрижан смех. -Колико се променио. и колико га волим" помислила ле Николина устрептала срца. док су се возили пољским путем према имању. — Овде почиње моје имање Долгелшт, рекао ле Гарагаи поносло. — То се одмах осећа у ваздуху. рече са осмехом Николина. Ваздух је много свежили... — Стварно тако и Зесте. јер смо све ближе мору. У дворцу их је дочекала послуга. — Како је овде дивно, рече Николина. Депше но што сам замишљала. — Чекалте. нисте све још ни видели, Прво ћемо да разгледамо кућу. Узео је за рлсу и увео у кућу. Показао .10ј све просторије урећене удобно. старински. — 0»° су две најлепше собе, рекао је отварајућн ввата у ходнику првота спрата. Једна од њих. разуме се. припада вама. Николина.

(14) Младом грофу удари крв у лиие. очи му замаглише. — Ви пристајете, госпоћо? Залста?— Да. пристајсм и обећавам. — Ви то чините само из милости према мени. рече млади гроф тужно. — Не. гроФе. Ја сам спремна да вас волим ... Дирнут млади гооф јој пољуби руку. — Ја сам много промашио. госпоћо. — Шта сте промашили? — Требало је да будем одлучнији. требало је да вас силом освојим ... — Зашто хоћете да ме увредите. — Ја то не желим. Али сала у овом тпеиутку зпам да се жена мора освојити. Све остало је лажно. иеприродно. Глорија ие рече пишта алн у себи му је давала за право. — Да. ја сам много промашпо рече гроФ Хеникштајн с љубомором у гласу и очи му се замаглигне од суза.