Коло

4

Стиснути једно уз друго, јунади прошлих дана С миошима увек тешким, што душу вашу гуше, Мислите увек на нас, гордо држите главе, С вама су ваши боли, с вама су наше душе. Многе су наше сузе у прве пролетње дане Послате вама тамо, синови наше груде, !Ал' нека капљу и дал>е, зашто плачемо ми знвмо, Оне нам оа првим сунцем, све ваде наше буде. Цветови наших поља увенут никад неће, Чекаће на вас браћо, да вам оките груди, Цветаће као никад, дивно пролетње двеће, Јер зора пролећа нашег и за вас тамо руди. Београд, маја, 1942. Вукосава ЂорђевиН

Драгом татици

У дому се нашем осећа празнина, Али мама ипак храбро те заступа, Јер она к'о гкена пуна је врлина, Па нас увек храбри и чува све окупа. Две мале унуке љуб® руку деки, А ма да те једна још видела није, ЈБиљана већ стално прича млађој секи: >Дођи деко и лутке нам донеси сто плије«. Сваким даном транопорт за транспортом стиже, Бећ чујемо, да је многи своме дому дош'о, Ах, да ли је час среће наше ближе, Када ћемо чути, да си и Ти пош'о. Довиђења тато, здраво нам остани, У мислима нашим ми смо увек с тобом, Доћиће нам, ваљда, и срећнији дани, ЈБубимо ти руку уз поздраве ЗБОГОМ1 Крагујевац, маја, 1942 г. Боба и Миша

Нашој браћи

(Онимци: Приватпл својипа)