Коло

6

(22)

Дипре је био спекулалт и рђав ^штребер". Његово частољубље колеба10 се с дана на дан. — Зар ие би било боље да ви с И .ом говорите? — Љубазница не трпи посредиике. Док је он иисао писмо, Лебрен је шетао око великог базена. Кад је понова сео 8а сто Дипре му пружи писмо. Пажљиво га је прегледао. Па га одмах поцепа и баци. А поцрвеиелом Дон Хуану рече;

•— Она ће се на ово насмејати и послаће вам револвер од чоколаде завијен у сребрној хартији. Овако не пише очајан човек. Ипак ће бити боље да ја разговарам с њом. Нисам равнодушан према вама. Она се мора састати с вама... — Она неће хтети... *— Али ја хоћу. — Скрећем вам пажњу, Лебрене, да }е са мном свршено ако се што пре не венчам! — А зар ја то не увиђам?... Колижо се оећам, ви имате и једну „гарсон>еру" некуд тамо .., — Али Глорија не зна да имам и гарсоњеру... — Неће је бунити што имате скривеие пороке. Дакле где је тај ваш харем. — Приватна улица број 19, полуспрат. — Вудите тамо до попоћи, најдуже до једног сата. Имате ли и тамо телеФоп? — Имам. — Одмах телеФонирајте. ПТто више цвећа, све излишно уклонити... Сутра ћете бити сасвим други човек! Док је Дипре говорио на телефону, Лебрен је узео иоцепано писмо и метнуо у џеп. Затим је пошао у сусрег Дипреу. * Сутрадан сви велики париски листови у евојим издањима у нодне објавижи су самоубиство посланика Дипреа. Пошто су и у девет сати биле спуштене тешке гавесе од дамаста, то су домаћин куће број 19 у Приватној уа»ци и његова млада жена мислили да господин Дипре као н обично не жели да га узнемирују. — Али кад сам осетила мирис гаса, нзјавила је жена, пришла сам опрезно вратима. Када се на ауцање нико није одазвао, онда је мој муж развалио врата. Јадни господин лежао је мртав на отоману! Ово самоубиство у вези с оиим атентатом узрујало је јавност. Али се показало да су постојале обавезе на које се није могло одговорити због поква! вног веичања. Тиме је самоубиство било бправдано. Да је то ван свак) сумње, доказ су и два писма којг. су, према извештају полиције, нађена код покојника. Једно је било од Глорије Ове оадржине: „У оваквој ситуацији у којој се налазим, ваше бљутаво шкрабање двоструко је увредљиво. То је све што имам да вам кажем. Ви сте у праву — и сад ништа више. Од вашег нуцња биће изгубљш само — дим!" Шта је било у другом писму то је прећутано. Један је иовинар нзнео да

је то било Дииреово инсмо, које му је вратила Глорија, згужвано и поцепано. Мали, булеварсши листови, изводили су, наравно због потрошње листа, разне, невероватне комбинације. Али после неколико дана већ је нова актуелност заменила ову драму. После сваке катастрофвј чак и после великог вемљотреса, свет ое враћа свом редовном послу. Џим Лонтон није ни речи написао о томе. Изегове новине објавиле су само извештај полиције. * У Блонделовој улици број еедам настало је чудно стање. Чим би се ко у путио уз степенице ослушкиван је иза свих врата. Иола Биржеа виђали су и сад као и пре да одлази заједно с Мурфијем. Понекад појављивали су се и .„Код нацова с три но;ге", каткад и с Алисом, па и ту у лудој вреви изгледало је да прислушкују. Таво су нрошле четири недеље од Динреове смрти — Корде ое више не вића! рекла је Алиса једно по подне, кад су код ње били Бирже и Мурфи. — Да не чезнеш за њим? унитао је Бирже иронично. — Па чуди ме, А не могу ни да помислим да је заборавио број куће.,. — Мисли шта хоћеш, али ником не говори. Ил' си можда постала нервозна! — Мир! тихо их опомену Мурфи. Неко се пење уз степенице ... Олушали су пажљиво. Једна је стененица кврцнула. Алиса опрезно изиђе у мали ходник. Крцкање се чуло још неколико пута. Као да се неко смотрено пење. Мурфи приђе Алиси и шанатом је унита: — Ко је? — Немам појма.... Нево је отишао чак горе... — До мог стана?... Ко то може бити? Опет су дуго ослушкивали. — Ко је! викну јако Пол Бирже из собе. Мурфи и Алиса вратише се у собу. — Неко оде горе... — Погледајте ко је! Или да изиђем ја? — То би боље било... одговори уилашено Алиса. Ко ана ко је. Бирже се диже и не обаирући се изиђе. — Ко је тамо горе? викну он и кад нико не одговори понови: Ко је тамо горе? После неколико секуиада отворише се нека врата. — Кога зовете господине Бирже? јави се раднивова жена с трећег спрата. — Је л' то неко мене тражи? — Не зиам. Хоћу ли да видим? Чуло се како се жена пење. — Нема никога, господине Бирже. — А тамо даље, торе, госпођо Монар? Неко је отишао горе! Алиса и Мурфи изишли су и стали поред Биржеа. Жена се пењала даље и наједном се чуо врисак. — Триста му громова! грмео је Бирже потрчавши горе. — Шта је било? дрекну на жепу воја је силазила. — Ништа, господине Бирже. Упла-

шила сам се од своје се&ке. Учинило мн се да је неки човек ... Кад је Алиса затворила врата, рече: — Нисам луда. Неко је отишао горе. — И ја сам чуо, Бирже,.. — Блесави сте обадвоје! Ко би могао већ да дође? А можда хоће да те одлнкују за јуначко дело или да те ангажују за филм ... Сипај, Алнса 1 !. Али ни њему није било баш пријатно. Да се полиција ни после нреиада ни после самоубиства није макла, то га Је већ узвемиравало. Чак ни једном није саслужала ни Г лојшју Браун. Шта је требало да значи та касивност? — Нико ме не може убедити, да је Дипре заборавио маску против отровиих тасова... говорила је Алиса шуиећи чаше. — Коме то причаш? — Сама себи. Не верујем да господа из тајне иолиције деле мишљеше штампе. — А Дипреово својеручно нисмо, вар не вреди ништа? Нема ту ништа више да се сумња, рече Мурфи. И што т због тога лупаш тлаву? — Јер и ја кувам на гасу... Бирже тресну песницом о сто. Претурише се две чаше и просу се виски. — Престани с тртљањем! викну он. Мурфи и Алиса погледаше се запрепашћено. Нитсад га таквог нису видели. Он је пришао прозору ал' се убрзо вратио и сео за сто. Алиса надуни чаше. — Шта ти је? упита Мурфи. — Шта нас се тиче мишљење полиције! одговори Бирзке и сасвим прибран настави: А ти, Алиса, немој много да мудрујеш. Ко ништа не зиа или ко оно шго зна задржи за себе, тај може мирно да кува на гасу. — А шта ти знаш? упита Мурфи. — Ништа више но то што сам сад казао. И доста о томе! Куцнуше ое и сркнуше. Онда рече Алиса: — Морам да купим пудер. Мурфи се насмеја: — Ја ћу ти куиити. —Хвала. Ја сам за васебпе касе. А морам отићи и до кројачице за нови шал. Пол Бирже не говорећи пружи јој вовац. Она полако преброја, док су н>их даојица поново куцнули чаше. * Август је био топао као ретко кад. у Паризу задржали су се само оии који су службом били везани или којима је недостајао новац за излете у планине или на море. Џим Лоитон се ушездио иа сељачком имању у Колвадосу. Годинама је познавао сточара и његову породицу и ту му је било врло добро. С времена на време одвезао би се до Трувира или Довиља да не би изгубио везу са светом. Тако је једнога даиа на тркама у Довииу наишао на Алису. — То се зове изненађење! радосно је узвикнуо, јер му млада девојка није била иеиријатна. — Свет је мали... Добар дан, господине Лонтоне! Руковаше се страсно. — Шта велите о мојој појави? Отмена дама од главе до пете?

— И озиојеиа! — Да. Не знам шта чине даме да би остале суве? Могли би да ми одате ту тајну. — Шта ви још нећете тражнти од меие! Хоћете ли присуствовати тркама? — А ви? — А зар има нешто лепше? — Она хладовина под великим сунцобраном. Успут, преко ледине чинио јој комилименте: — Та вам је сукња ђаволски шик! — И врло практична. Иатент закончавање! Само се повуче зззаз!... зззз! З.а скопчавање и раскоичавање! У главном — раовончавање. Смејали су се обоје. Онда јој о<н удесио дугачку платнену столицу за лежање испод сунцобрана. Били су удаљени од гомиле света. — Тражите ли још нов наслов? — Сад сам на осуству. Али добро сте ме сетиди, ја вам дугујем једаи првокласни ручак за последњи наслов. — Више бих волела вечеру, ажо ми је допуштеи избор? — Разуме ое! Кад и где? — Вечерас у „Фраскати", јер тамо је врло окупо! — Свршено! Бићу у једаааест са*и тамо. Она скиде свој шешир. — Како вам се допада моја фризура? Отела сам је чувеној Дарјо! И она је ту. Упознали су ме с њом. — Који су то што су вас унознали? Свакако од великог утвцаја? — Врло велики човек. Ја му диктирам писма која пише својој жени. На пример: „Мила сушруго, сад ми је већ много боље, потпуно сам поцрнео ..." См«јала се од срца и опет је збунила Лоитона. Најзад је уплта: — А шта је било са јуиаком Мурфијем? — Он је у Швајцарској. У иоследн>ој дописници пише: „Сад ое пењем на ЈунгФвдуГ — А нровалије? упита он да ое не би насмејао. — Ов не пати од несвестице ... Само да није маникирка у Блонделовој улици број оедам! номишљао Лонтов, јер та му је номисао кварила све планове. — Ви би били богат мајдан каквом карикатуристи! — Штета што ви нисте тај. Радо бих вам послужила као модел: са стране, с лица, стојећи, лежећи... Хало! Скочила је јер је чула авоно са старта. — Играм на Кобилу ФиФи! Он је остао лежећи: — Зашго баш на ФиФи? — Јер она добија! — Седните опет поред меие... — У лежећем ставу? То је чудновато, допадам се мушкарцима само хоризонтално... Прућила се да је сва. столица крцкала. — ФиФи ће битн прва. Пожурите да се кладите! — Никад се не кладим. .(Наставиће се)

Сину у даљини... У лишћу у цвећу, оаграђујем лик твој,И док са листа сунде зрачи калљу росе, Маје се мисли даљином боре и к' теби ноое, Знаш ли ту капљицу мили сине мој? Вр : еме одмиче много, старост и туга воре нам дели, Но дух још клонуо није, жеље нам нада крепи, Доћићеш сине мој, патниче наш мили, Свију нас молитва од Бога то жели. Шит, јупа 1942. Дапица С. Пстковић пензиоперка