Коло

17

Српоко коло Нек' се вије, К'о тробојка Србадије... Будите нам ведри, чшш Ви Српчићи наши мили!

ЗЖ ЈТЖ <СЛЕ 3<0ЖЗГОЈЈЖ Ш. ЖЖО^ЧГЕ

Шта ће њему огледало?

Није човек А није ни дете; Чим га погледате, Одмах се смејете.

Уз'о огпедапо Па се у њег гпеда, Види своју спику То му мира не да.

Каква је то направа! Сео па се чуди; Шта све неће пронаћи Ти прокпети људи! Окреће, загледа Чудновату справу, У њој стапно види Једну псећу главу! Та шиљата њушка На његову личи; Ух наква је гадна, Зар њом да се дичи! Ваљда нисам баш. ја То псетиште ружно. Утешен помапо Уздахнуо тужно. Препевао Ал. Н. МилићевиН

Ос и пчела (0 а с н а)

^1 т осле рада вредиа пчела па листак је јсдаи еела, да одмори мало крила танка, I ш мска као свила. Ш и Лош се добро пс одмори, ос се Јсдап краЈ н,с створи, па отпоче да ЈоЈ ш збори оштро као да Јс кори. — Комшипице, главо луда, ти улажеш мпого труда. мед и восак абираш вазда, а све ти то узме газда. За све, што му вудеш дала. не каже ти никад хвала, а камо ли да ти плати, ил'услугу добрим врати. Ми, осови, иисмо таки. За себе се брине сваки. ■ На то ичела у брк оеу к'о одговор ово просу: — Мој комшија ти си мудар, да нанесеш другом удар, али ниси мудрост побр'о да учнниш ближњем добро. Мн. нчеЛипе, у свом роју, еве вршимо дужноет своду, послоиицу штујуН' Вредну: .„ЈЕДИЛ ЗЛ СВЕ, СВВ ЗА ЈЕДНУ". Не тражпмо да нас хвале, за то што смо ближњем дале. И срећне смо само е тога, што славимо радом — Бога, јср од паше трудбе мале нред творцем се свећс нале. А и људи рад наш воле: спрам евећа се Вогу моле. А ви. оее. чудие тосе, и сви скупа и па иосе, на иосо се тада дате, кад што има да гутате. За вас нема ништа слађе од отмипе и од крађе. Вама досад ннко живи због добра се не задиви. Где је досад који вид'о корист од осова? Ви се свуда по том " знате, што свакога уЈедате!... ...... (зд«, . ј ®#. .*■ На те речи прика ос оборио ниско пос и окрете брзо пете и од пчеле љут одлете. А. Л.

мена и повуче собом и миша. Миш није могао да издржи испод воде и удави се. Кад је рода одлетела, жаба нсплива и изнесе и миша, који је. пливао на води, онако липсао. Један гладни гавран рече, кад их угледа: — Дивно јело за мене! Гавран се спусти и дограби мипга. Али, како је и жаба била везаиа за њега, полетеше заједио. Жаба упита гаврана: — Куд ми идемо? — Идемо у моје гиездо, чекају ме мали гавраичићи. Ти ћеш их обрадовати. У гнезду, гавранчићи иоједоше најпре жабу, јер им се учинила мекша и укуснија.

Вечно лријатељство Жаба и миш се-срели на обали. Почели да разговарају. Миш рекао: — Ти си највећа певачица на свету! — А ти имаш дивне очи, као ћинћуве! — одговори жаба. — Хоћеш ли да постаиемо пријатељи?

— 1 Врло радо, драга жабо. Готов сам да вежем цео асивот за тебе. — Никад се нећемо разделити! иовика жаба. — Никад! — иисну миш. Пролете једна тичица. Носила ј.е траву за гнездО. — Птичице, сестрице, — погледа горе жаба, — молим те, учини нам једну услугу. — Какву услугу? — упита птица. — Молим те завежи моју ногу и ногу овога иријагеља том травом што је носиш. Ми '-.мо постали најбОЈђи. нриг Затељи, и Ие.' желИмо више никад да се растајемо. Птица слете до и>их. Жаба нружц шапу. До ње стави шаПу и глупи Миш. Птица их дббро завеза. Таман се она подигла у ваздух, кад код вечних прнјатеља слете једна гладна рода. — Вежи! Белш! — искрешта жаба и повуче миша. Једним Скоком били су у води. Сакри се испод једпог ка-

Вук и овчари Стари вук, који је пролазио кроз село, погледа преко илота' једне овчарске колибе. И шта је видео! Насред кошаре три овчара су седела и слатко јела једиог печеног овна. Сваки од њих је држао по једну плећку од овна. Путем прођоше два путиика. Вук се прикри, и чу како говоре:

Наздравље, браћо овчари! — Хвала! — одговорише овчари. Те речи исиушине 1 Вуково срце горчином. Он уздахну и поче да маше Главом: . — Нема нравде на овоме свету! Ако ' ја дигиеа једиОг овна да га иоједе.м,

људи, уместо да поздраве, подигли би страшну ларму! Да сам ја узео тога овна да га поједем, натерали би на мене све сеоске псе! Море, подигли би и секире да ме разнесу њима! Нема правде, нема! Рибар и мала риба Рибар ,је седео на обали и чекао да нека глупа риба загризе удицу. У неко доба вода се узнемири, прут се трже, рибар потеже удицу и на трави се закопрца једна мала мрена, и ноче пискавим рибљим гласом: — Молим те, рнбару, пусти ме опет у воду. Брзо ме пусти! Зашто да те пустим? — Зато што сам још веома мала! Никакве користи нећеш имати од мене ако ме испржиш и поједеш. Друго ће бити догодине, кад ја поодрастем и

кад се угојим. Оцда ћу бити велика риба, Дођи онда да ме уловпш. 1'пбар махну главом. Ја ћу бити највеМг глупак на свету, ако дапас рустим малу рибу, аа бпх догодине • нецао једно велико обећање. И снусти мрону у торбицу.

Шлио. пш{е<и, сиит, оно ти и ниче... ->бог старости тешке добри деда 3 Лука подносио доста невоље и мука. Видео је слабо. И врло полако ишао са штапом, клатећи се јако. А једва је чуо и најјаче звуке. Дрхтало му тело. Тресле му се руке. Ап' највећа мука сиротога деде бипа је кад стане за столом да једе. Кашику до уста никад дон'о није а, да је по столу лола не пролије. Син и снаха на то мрштили су чело. Норили га оштро што просипа јело и по стопу као мало дете прља, те је сто ишаран с много масних мрља. И једанпут строго запретише деди:

— Ипи пепо, стари, к'о свет други ј'еди, ил' ћемо ти отсад, то ти ваља знати, ручак и вечеру из норита дати !... На ту претњу деда уздахнуо лако и од тешког бола горко је заплако. Чуо мали Мића ову чудну претњу. Идући са оцем, по пољу, у шетњу, да обиђу стаје и њиве са житом, опази сељака са новим коритом. И са њиме одмах у разговор ступи и затражи да то корито откупи. Отац га упита више к'о у шапи: — А шта ћеш с коритом, ти, скакавче мали? Мића на то оца с пуно збиље згпеда; па рече: — Татице, кад ти будеш деда, да из тог корита све спободно једеш, да не правиш мрље, када за сто седнеш! Кад је отац чуо шта му синчић реће, то га као муња по срцу посече, па се сети речи свога мудрог чиче: „Што посејеш, синко, оно ти и ниче"! А. Л.

Татици за рођендан Срећан ти рођендан, татице у туђини Далеко од Домовине и рода свог! Желимо ти срећу, здравље и дуг живот И скоро виђење, ако да Бог. У тој се жељи — сигурно знај Захвалност топла скрива, И најчистије радости сјај И дечија љубав жива. Хтепа бих да твој ' рођендан И пољупцем пропратим. Апи, ти си, татице, дапеко Не могу да те дохватим...

Јуна, 1942.

Радмила Р. Андрић, ученица основие школе

Новости од куће Петнајест месеци, татице мили, Како се нисмо с тобом видели! Наш мипи бата говори и иде, А ти га, татице, још и не виде. Свакога дана ја кажем бати, Да се мопи Богу да нам тату врати. Татице драги, често те сним, Па те, тако, бар у сну видим. Перпе, што ми посла из погора тог, Биле су уместо загрљаја твог. Твоја су писма за нас срећа, А кад нам дођеш — биђе највеђа! Много сам те жељна, ап' мало стрпљења Татице мој, сад довиђења!... Веоград, маја 1942. Јелица Д. НиколиН, ученица основие школе

Заробљеном тати Из отаџбине Србије наше Поздрав ти шаљем, татице мој. Дођи, о дођи, на тебе чека Отаџбина твоја, топпи дом твој" Дођи, татице, зора нам свиђе! Стигни пре но што сунце нам гране Сачекађемо ззЈ "едно сунчево откриће. Дођи, да дочекаш прве светпе дане. Патипа нам је Србија оче, И рањене груди, доста пише крви Дошпа је најзад спасоносна зора Дошла као весник бољег доба — први.

Ниш, јули 1942.

Радмилп Арапђеловић-Петковић, уч. IV раз. еим. • . ћсрка Љцбомира Петковића. Офлаг ХШ В. зар. бт>. 5917 — НирпОерг.