Коло

ве за вођење дома^инства, кад (5и се теориски упозиала са одгајивањем деде, научила добро, јефтпно и укуено кувати, кад би се научила самодисци1тлини, која је толико потребна мајкама, темељима породице и народа. Љубав према дужности, љубав за посао, како је то велики дар, н ако га млада жена унесе у брак, донела је највећи мираз, мираз који доноси трајан благослов и љубав, која се не плаши жртава. Само таква љубав је трајна и срећна. Љубав која рачуна, која св васнива на лепим хаљинама, леном паступу, и само на леном лицу, таква љубав доноси внше горчине него задовољства. Када би млади људи тражили пре свега трајне вредлости једне племените природе, бирали би опрезније и — срећније. Било би боље и аима, а нарочито деци, која пате због несрећног избора својих родитеља, и сносе последице. Најбољи мираз спрема мајка својој кћери ако се труди да одгаји у њој трајне и вечне вредности у добром карактеру и њеиој спремности за живот. Оно остало, што својим вредним рукама уштеди и припреми, то су само додаци, који добро дођу, али које не изискује муж агл није себичан и саможив. • ПРИВЛАЧАН л сто „Реци ми како једеш а ја ћу ти рећи какав си" то би с правом могла да буде пословица. И заиста, то, какву пажњу човек обраћа на простирање стола, казује мпого о његовом карактеру. Код нас, нажалост, у већини рућа ово питање се занемарује. Јело се поједе тек онако, човекова пажња је усредсређена више иа читање новина него на јело. Да се на тај начии огрешује о правилну исхрану, то се заборавља. Да се ово поправи, зависи само од жене. Немарно служење јела, непрестано устајање домаћице од стола, не може нипошто створити ону пријатну атмосферу, где породица мирно, скоро с неком побожношћу једе чак и оно пајпростије јело. Ту је благотворно поље рада за урођене особине жене, смисла за удешаваае и укус. Није потребан скуп порцелан, лувсузни столњак и сервијете нити сребро. Довољан је прост, чист столњак и на њему све оно што је потребно за јело. Не само спољашња опрема стола доприноси добрам понашању код сгола већ исто тако и пријатно и насмејано лице домаћице, која иако сама води домаћинство, мора ограничити своје устајање од стола на најмању меру, да би дала могућности онима око стола да се концентришу на јело, које у жиру, добром расположењу, са апетитом ноједено, двоеГруко користи доприноси. Да апетиту помаже укустго спремљено јело, то је познато. А и овде се ради само о мало труда, о мало смисла за удешавање. Нарочито летња кухиња са својим живим бојама поврћа, црвеним ротквицама, наранцастим шаргарепама и разним тоновима свеже зелене салате даје могућност за укусно оервирање јела. Кад дођу гости ... Гости морају осетити да им је укавана пажња, то се мора чинити на неупадљив начиН, да се не би услед прекомерног указивања пажње и непрестаним нуђењем, осећали неугодно. Све се мора свести само на то да пријаг тељски разговор тече неуСиљено, срдачно и да потиче из доброг расположеиа. За ово расположење постараће се не само добро јело и пиће већ и љубазна домаћица. Паметна домаћица изабраће таква јела, чији ће највећи део моћи спремити или макар приправити један дан пре гостију. Запамтите то, да вас сувише рани или касни долазак гостију не би доводио у ситуанију да се морате извињавати што је месо сувише хврдо нлн сувише препечено.

могла много боље да се уда, да не би имала ове бриге и тешкоће и, што је главно, ово неразумевање и непризнавање. Муж се код сваке ове напомене осећа понижен и одговара, да је са својим новцем могла остати тамо где је и до сада била, да, ионако тај новац није био благословен, јер ко 8на на који начин су њени родитељи дошли до њега итд. Реч по реч и заподене се сваћа која оставља дубоког трага и код једног и код другог супружиика. Од пребацивања и свађа ирелази се нагло на отуђивање и мрзкњу. Колико бреме је брак два створења која су рачунала да ће миразом бити задовОљна. Макар задовољна, ако не стонроцентно срећна. У претпоставкама на којима су градили свој брак, тразкење мираза било је на првом месту... А да су од своје изабранице тражили макар само лепо развијено тело, свакако да би дочекали много лспше дане у свом браку. Ј1епо развијено и здраво тело? Не драге мајке, то мушкарцу за склапање брака није довољно. Није довољно ни вашој кћери! Шта јој вреде лепе руке, када су неспособие и беже од сваког посла који је, од кад је света и века, увек припадао и увек ће припадати жени: прање судова, прање рубл>а, чишћење прозора, крпљење, брисање прашине итд. Иако модерни проналасци овај посао олакшавају и уирошћују, ипак и употреба ових справа изискује знање и чека вредне руке зкене. Иако млада госпођа има ту срећу да мозке држати служавку, ипак мора посао разумети, мора волети ред да би га могла захтевати од служавке а исто тако да би га умела и ценити. Вило би сасвим исправно када би свака млада девојка, пре него што ступи у брак, прошла кроз практичие курсе-

Младалачки „компле" за лето од меког белог штофа рађен везом љубичасте боје. (КоЈоз: Еигора 8оп(1егс11епз1)

Жџинсарци

ТРАЖЕ МИРАЗ...

у)Аајке добро знају, да већина Јј/\ мушкарапа тражи да њихова изабраница има не само лепо, здраво тело, већ поред нотребне опреме и такође неку пару. Некада тај новац треба да помогне младожењи да се осамостали и да му помогие да изради нову егзистенцију. Поиекад то треба да буде тако звана „златна резерва" када би јбдан од супружника оболео и томе слично. Понекад новцем .своје невесте младожења са села исплати своју браћу и после свадбе на имању господари он сам. За тразкење мираза већина мушкарапа има „оправданог разлога". Увек нас је 8апимало како је то изгледало у пракси. какав је био закулисни живот такпог брака, постављепог пре свега на рачуну колико млада мора донети мираза. Тралгили смо трагове среће и задовољства међу овим људима и нажалост, тако мало смо их напјли. Иди се жИвелр осећајно потпуно одвојеним зкивотом илн себичном бригом „само о својој сигурности и личн!ом ^адовољству. Брак није био нераздељивом осећајном везом, где јеДан од супружника заборавља на себе и мисли само на интерес другога. ЈЗрак. где је муж хтео или „морао" тражити мираз, био је врло често слика равнодушпости и неинтересовања. ЈКена која у брак унесе осим личне опреме још в добар мираз, сувише је самопоучдана, Нпкада не заборавл .а да напомеие, да је са својим новдем

Гарпитура која ће укуасити сваку хаљину. Шешир је од тафтапог пепита украшен црпим пером. Хаљина је комбинована истом материјом а такође и рукавице. Врло елегаитна ташна која је набрана, лепо пристаје уз ову гарнитуру.