Коло

5

Жи&бш- наииас

?ОСНАБРИКУ

Једпа група добрих пријатеља из Сталага XII Д. Међу њима је и симпатични првак пашег балвта г. Сима ЛакстиН (X).

а северозападу Немачке, у провинцији Хаиовер, лежи велики стари град Осиабрик основан још у осмом веку. Седам километара од Оснабрика на пространој Еверсхајде налази св Офлаг VI Ц, заробљенички логор, у коме су смештени заробљени српски официри. Великодушношћу Вођв Рајха известан број српских официра пуштеи јв из овог логора својим домовима. Ови официри који сада свеордно радв на обнови Орбијв причају нам заиимљиве појединости о животу Срба заробљеника у Офлагу "VI Ц. Официрски логор у Оснабрику претставл»а читаву варош ©» себ©. Ту еу редовк огромних баракА којв оу ранијв служилв као логорипггв немачких војиика док св у њиховом продужетку дижу још веће

узалуд, ниједан дан у бескорисном нвраду већ да ово време које мора да проведе далеко од отаџбине искористи у позитивне сврхв како би, када се једнога дана буде вратио дому, могао што бољв да користи својој родној груди. Међу заробљеним српским официрима налази се већи број људи са високом стручном спремом. Ту св налазв инжењври, професори, лекари, музичари, привредни стручњаци, познати глумци и дру* ги. Ови они искористили су прилику д*. у овом еремену својим друговима, нарочито млађим, користе својим знањем ж дл преко читавог низа најразличитијих течлјева подигну културно образовање својих другова у логору. У 8аробљеничком логору у Оснабрику одржавају св курсеви високв градње, ии-

Недељпо коло заробљеника подофицира у Сталагу IV Д.

само да јв испитна комисија врло строга јер она има увек на уму две околности. Прво да су Орбији данас потребни истински спремни л,уди а друго да они ниуком случају не могу дозволити да вм св пребаци по повратку у домовину да су, користећи се својим положајем заробљеника, успели да на лак начин стекну себи квалификације. Међу личностима које водв разнв течајеве у заробљеничком логору у Оснабрику, налазе се и врлр познати људи. Тако течај соло певахћа води наш познаги оперски певач Милорад Јовановић, гимназиски течај бивши директор гимназије у Београду Драг. Илић, абитуријентски курс Ђурађ Николић. Глумачку секцију која је приредила читав низ претстава и има сбоју глумачку школу, води искусни глумац и редитељ Драгољуб Гошић уз сарадњу младог глумца и бившег секретара Иародног позоришта Бранка Јовановића. Комиозиторски курр

чићем и џез оркестар с певачима Леоншдом Јовановићем и Жижићем. Недељом од 15.30—17.30 одржавају св редовни концерти у. заробљеничком логору. У тим концертима. наши заробљени официри слушају одличну класичну музику у интерпретацији свог оркестра, музику коју су компоновали њихови другови у логору или евоцирају успомену шш домовину слушајући народне мелодије и« родног краја. Исто тако одржавају се и разне позоришне приредбе које приређује дилетант* ска секција потпомогнута професионалним глумцима. Том приликом изводе се класична ерпека дела а исто тако рецитуЈу се и читају дела младога писца Петра Ивковића који је у заробљеничком логору написао завидан број одличних деда. Као што заробљени српски официри воде рачуна о свом културном подизању исто тако воде они оачуна и о свом теле-

зндане бараке жвграђене последњих го. дина. Варош официра-заробљеника крај Оснабрика, иружа утисак града чији су ста» новници и врло запослеии и врло марл^иви. Иако јв таЈ град, што одговара његовом карактеру, затворен па га његови становници не нануштаЈу и тако не долазе у додир са становницима других градова и насеља, ипале Је у њему од раног јутра па свв до мрака врло живо и све у сталном покрету. Немачка управа логора дала је иницијативу аа рад и омогућила заробљеницима да се баве разли^читим занимањима, која* ћв служитн њиј ховом, усавршавању >а и њиховој^разоноди, а српски заробљеннци схватили су"у потиуиости неопходну " потребу рада и кренули својски! на • пбсао. ^ У читавом логору у Ошабрику може св рећи да . нема ниједонг заробљеног српског официра који| нијв ставио себи у ; задатак да за време свог боравка у заробљеништву нв проведв ниједан даж

сном васпитању. Свакодневно одржавају се најразноврсније телесне вежбв и ниЈе реткост да се види седи официр како у спортском дресу трчи стазом или вежба са својим млађим друговима. Као што се врше разне појединачне телесне вежбе исто тако се одржаваЈу и разноврспе скупне утакмице у кошарци и футбалу најчешће. Међу футбалским играчима и познатим спортистима налази се Вујадиновић, Рал>ић, Антић, Рајковић — из БСК-а, а суде познате савезнв судије: Поповић, Чичановић, Рајко Павловић, Ракић и други. Футбалске утакмице одрлсавају се с полувременом од 30 минута што је условљено временским и теренским приликама али зато претстављају најлепше и најдисциплинованије спортске манифестације. Играчима Је ту на првом месту жеља да својим друговима заробљеницима прикажу лепу игру па тек затим да постигну успешне резултате који ће им по завршетку утакмице по куп систему донети као награду једну конзерву. С,

ске градње, машински течајеви, течаЈ иа области познавања мотора, пољопривредни течајеви, курсеви из књиговодства и стенографије, курсеви за учење свих европских Језика, курсеви музички, компооиторски, курс за соло певање и много других. Управник свих течајева јв професор Богол.уб Јаннћ. Под његовом управом изведена су и два ванредно важна курса, курс за полагање седмог и полагање осмог разреда гимназије. Наши официри који су се вратили иа варобљеничког логора у Оснабрику, немају довољно речи како би нам исказали колико озбил>ноети има у спровођељу ових течајева. Оваки предмет и свака поједина грана науке уче се најпрецизнијв а испити су много строжији него ииачв. Озбиљност рада може се најбоље видети и из околности да је прилиКом полагања седмог разреда само половина кандидата положила испит. То не треба да значи да кандидати нису приљежно радили већ

Футбалски тим наших заробљеника у Сталагу VI Д. који је победио француске 1 футбалсре — заробљенике. ( Сн«ш ОД : Приватв* ввојвн.)

води млади композитор Леонида Јовановић чије композиције одушевљавају људе у официрској вароши. Поред тих течајева у заробљеничком логору у Оснабрику одрлсавају се свакодневио јавна предавања из свих области науке. Тако свакодневно наши заробљени официри имају прилике да слушају предавања и дискусије, рецимо из: статикв уметности, архитектуре, археологије. догматнке или било које друге гране науке. Исто тако као што се с пуно озбиљности баве учењем разних предмета према томе шта коме одговара и шта кога највише запима, исто тако заробљеници, српски офицпри у Оснабрику посвећују много пажље уметности. У Оснабрику има четири заробљеничка оркестра. Тако постоји велики оркестар од 30 чланова који изводи чак и врло успеле симфониске концерте којима ни најоштрији критичар не би могао да пађв мапе. Осим тога постоји велики народни оркестар под управом Каракушевића, оркестар гитара н мандолина под управом Јевтића о пеначима Тупат&ааином и Јан-

Иссела група наших зацобљеника и Сталагу XVII А.