Коло

(ЈЦ &Ш

Пише-Ш.^ИРИО-РИБИ

Фелиција је дошла на свет зимогрижљива. Још из ране младости увек је чезнула за тонлотом и светлошћу; али у школи влажиог прздграђа у коју су је родитољи слали, никад сунца... На рукама стално заноктице од мраза. Толико, што се њеног детињства тиче. Као девојка она је добила место прал>е у једном купатилу: иерионица је била у подруму, и то је трајало годииама. Најзад, фелиција се удаде за Жистена, и како јс он био елужбеник у меТроу (подземиој железници) довео је и њу ту. Фелиција је бушила карте на промаји под једннм сводом. Тако је прохујало пеприметно десет -година, па је потом дошао рат. Пошто се оскудевало у људима, жене су лако могле иаћи места. Фелиција, коју је Жиетен оставио, јер није имала деце^ и која је била пресићена мирисом подземног метроа, ушла је у једну богату породицу у Хавру, као помоћна куварица. Али ова породица је становала у кући чија је кујна била у сутерену и тако је Фелиција и даље морала живети под земљом. Кроз прозор на сутерену Фелиција је ипак гледала сунце на улици, на зидовима кућа преко нута и нокаткад би уграбила по који зрачак, кад би је куварица, која је иначе била увек и сувише заузета, послала па пнјацу и кад би се нррмандиско небо колико толико разведрило; али и то је било довољно да се у н»ој роде чежње ... И она је ту остала иуних двадесет година. Потом се разболела од страковитог реуматизма који је спречавао да се усправпо држи. Стога је морала напустити оно меето, да би узела собу где би се бавила крпљењем и плетењем. Њена газдарица јој је омогућавала пуне руке посла препоручујући је на све стране. Она јој је дала и намештај и Фелицијина соба је била доиста лепа. Овог пута, Фелиција је становала на седмом спрату, али светлосс је добијала само кроз прозор на крову. Нма тако суд<)ииа које никад нигата не осветљује; често се мисли да сеоне иалазе на дну друштва — и Фелицијин случај изгледа то потврђује, — али кад се на живот гледа без предрасуда, примећује се да на свим стеиеницама има бића која су лигаена сваке наде да ће икада угледати светлост, доживети срећу ... — Има л.уди који се рађају несрећни, — говорила је ФилозоФски Фслиција, — и ја сам једио биће од њих. У .исТини, целог живота чекала сам светлост ... Али ништа се не догоди да 0их је имала. И тако... ево! — Шта ево! — рече Јој једна суоеттса. .— Ви се унапред мирите са судбином, драга моја. А људи који се разигннрају не добију иикад оно што би желели.. Фелиција се осмехну својим. добрим осмехом,' слеже раменима и продужи шити. Тако је радила све до седамдесете године; потом, иако се никад није надала срећи, догоди јој се нешто неочекивано. П)ена стара газдарица је умрла и оставила јој ренту од осамнаест хиљада франака. Отвар _ која никог неће изпенадити чим се ова вест прочује, Фелицпја је сад открила многе пријатеље. У почетку, она на њих није обраћала никакву пажњу. Била је као крунисано дете о Богојављењу, које одговара на здравице не осећајући завист опих који му чеетитају, јер мисли само на онај леп венац који му је удес ставио на главу. Тако и Фелиција није примећивала сјајне очи љубоморе; све њене мисли биле су усредсрећене на то да ће се најзад моћи настанити тамо где увек има сунца ... Хиљаду пет стотина Франака месечно и, усто, оно што је још зарађивала, па ето сунца... И баш у тренутку кад је почела да тражи мали стаичић о коме је сањала, стиже јој писмо из Нице од њеног синовца кога је давно изгубила из вида. Синовац је читао у неком листу чланак под пасловом: „Добре газде", у коме се прича о благодети која се излила пад Фелнцијом. Био је иеобично среНин што Је имао њеиу адресу. Био је баштован на једном имању око Нице, имао је кућицу и

понудио својој тетки да пређе код њега. Ипак, Фелиција је осећала да ова нежност није баш без ичега. Знала је шта је Ница: топлота, светлост, цвеће и сунце... И оиа ирихвати да до-

просто случаЈ изазвали су роуматичну кризу. Због тога је била прикована за постељу. Убрзо с.е увидело да је храна рђава, да је соба мала и да има посла око његове жене и деце. Усто, суице улази код ње само изјутра и траје свега два часа. Али и ова два часа значила су за Фелицију много. После неколико година, њено се здравље погоршало. Али свако јутро она је видела како се сунце рађа и то је била за њу утеха ... Једне ноћи осетила је да ће умрети и тражила је свештеника. Он стиже, погледа болесницу и наједанпут

ђе код синовца, који је становаО у једној провансалској кућици на дну баште. Фелиција је стигаа увече. Сутрадан, умор, промена ваздуха или

| /шао је у собу јадан, ништаван. I/ Блед, испијен, с дугом, неоче- су шљаном косом и брадом, у нохабаном оделу, с прљавом обућом. Напољу је сипила хладна јесења киша. Мирисао је на влагу и блато ... — Мишо! — занрепастила сам се. Зар си ти? Није смео да ме погледа. Стално му је поглед зверао по зидовнма, плашљив, кукаван. Прошапта искиданим гласом: — Дошао сам по пристанак... Чврсто сам одлучио да идем ... Тражим развод брака. Не могу друкчије. Ти знаш, писао сам ти... Желим и теби, и мом сину, свако добро, али... међу нама је крај... Брада и усне су му подрхтавале. Гледала сам га с невериЦом. То нисам очекивала... Зар он, мој Миша, да допусти да га дограби у канџе једна опасна пустоловка, да због тога изгуби главу и остави н мене и сина? У једном једином тренутку пргакивела сам све минуле успомене, сепања која су давно прохујала, и која се више никад неће вратити... До пре неколико дана ништа нисам могла наслутити. Били смо срећни ... Те вечери говорио је полако, не смејући да ме погледа, као и сада. — Не могу без к>е. То по свој прилици изгледа глупо. Мелодраматнчно. Али шта ћеш! Можда је и сам живот понекад једна неуспела мелодрама ... Тргнула сам се из мисли. Он је још стајао онако утучен, изгубљсп. Као да је доиста преклињао ... — Не, Мишо, пристанак никад нећеш од меие добити. У овој кући има места за тебе, поред сина и жене. Нећу да изгубим оиога који ми је некад био најмилији ... — Твоја последња реч? — Последња ... Оклевајући, као да још ношто чека, он ухвати за браву и лагапо изнђе.,,

пожури да јој да свето уље. Али Фелиција отвори очи и 1 >ече: — Не журите, господине свештениче. Пре зоре нећу умрети. Чекам сунце... Отворите прозор... Сунце се појавило два часа доцније и Фелиција је умрла доиста баш кад је оно својим ирвим зрацима озарило њене образе...

јОЈађро г1ише' в37апа спаоојевит=^_ Сутрадан, добила сам писамце, нервозно нанисано: „До поноћи чекам. Не добијем ли пристанак, тачно у поноћ убићу се нод вашим прозором ... или ма где ..." Знала сам добро Мишу. Била сам уверена да његова претња није празна реч. Није могућно да се сада и у томе променио. Зацело је већ доле, под прозором: Чека моју одлуку, чека одобрење да га заувек изгубимо. У сваком случају... У једном тренутку јаукнух од очајања. Није ми уопште иало на ум тог дана да обавестим полицију. Или неког другог. Можда би га то спасло. Али, сад је све било доцкан ... Још десет минута ... Тишина. Само се чује часовник, и ударање кише о прозорска окна, и — да ли се не варам? — једва чујни ход под прозором. — Боже, шта да радим? Сказаљке се брзо помичу. За мене је било јасио да ову ноћ од нас двоје само једно може пре.живети. Под прозором се чу кашљање. По8нала сам га. Миша је чекао одлучну реч.. ^ Али је недадох. Нисам му се више дивила. Презирала сам га. Али, нисам ипак могла да допустим да га заувек. узме та проклета жена, и од мене и од сина. Нек се убије као мој муж! Пристанак не дам! Још један минут. Кандило тихо затрепери. Пола минута. Опет слаб кашаљ. Секунди ми изгледају као вечност. И онда, нехотице, почех бројати. Очекивала сам пуцањ. „Пет, шест, седам, осам девет..." Нисам могла више да издржим. Јаукнула сам. Јурнула сам прозору. Отворила га ... Миша је стајао ту, доле, и плакао, као мало дете... Онда се окрете. Нежно ме ухвати за руку и прошапта: , !— опрости.,,

ли коџа НАЈЗДРАВИЈЕ ПИЋЕ/ I / букварима и читаикама за ос[,/ новну школу, можемо да чита—мо: „Сан крепи човека, вода је најздравије пиће". Је ли'то тачно? Прво да утврдимо слсдеће: вода је најбитиија ствар за сва жива бића. Да нема воде, не би било живота. Жив«тињски и човечији организам састоји се највећим делом из воде. И то у колико је човек млаћи у толико његова ткива имају више воде, а у колико је старији у толико садрлси мање. Зато дете има тврдо и еластично ткиво, а старац мекано, млитаво и наборано. С друге стране познато је да човек без хране може да издржи и неколико недеља. Описани су случајеви „вештака" у гладовању који су гладовали по зо, чак 40, па и више дана (у колико је то било поштено гладовање и у колико ое нису потајно исхрањивали!). Али без воде, човек не може да издржи више од неколико дана. Због тога с иравом се каже да је вода неопходна за човечији живот. Када се каже вода је неопходна, мисли ое у главиом на воду као течност. По себи се разуме да обичну, чисту и бистру тзв. изворску или че.сменску (која истииа није баш увек тако чиста и бистра!) воду може за извесно време да замени и нека друга течност. Познато је да има људи који, како сами кажу, већ голшсама нису „окусили" обичну воду, него пију било минералну воду, било млеко, јогурт и др. (као у иеким нокрајииама), било, напослетку, алкохол. Мсђутим, и без обзира на корисио илн штетно дејство тих нанитака за човечији организам, остаје чињеница да јв најприродније, а према томе и пајздравије пиће, које највигае одговара саставу и потребама нашег тела чиста вода.

Због тога се и догађа да праву же!» здравог човека може да угаси само обична, чиста и свежа вода. Али да би тако било, пеопходно је да вода буде свежа и чиста, јер ако то није, у њој се множе разне гљиве и заразна клице које могу да изаз.ову најопасније болести. И онда од најздравијег, може да постане најотровније пиће. „Е, зато је ја никада и не пијем", каже алкохоличар. Само, он заборавља ово: вода је опасна само онда када није чиста и свежа; иначе је за човечијв тело најздравије пиће. . А алкохол је отров за човечији организам и то увек, и када је најбољи и када је најгори, и када је најјачи и када је најблажи. Дуго времена се мислило да само вода, која садржи заразие клице, може да изазове трбушни тифус и дизентерију. Данас се зиа да то може да учипи и вода; али болест могу да пренесу и понеке од намирница којв се пресне и недовољно испране једу, као салата или воће. Због тога }е боље, у нередовним приликама, а нарочпто опда, када човек није апсолутно сигуран у чнстоћу воде (у погледу клица), да је прокува пре нсго што је пије и са тако прокуваном водом да испере салату и воће.

Осим случајева када вода може бити опаспа по тотие што садржи варазнв клиЦе она може постати штетна и само по себи код различитих болесника. Та« ко лекари забрањују срчаним и извесним бубрежиим болесницима, као и особама са повећаним крвним притиском да пију много воде и течности 7, опште, јер она оптерећује њихов крво« ток и рад њихових већ оштећених бубрега. Исто тако и особе са желудачиоцревним поремећајима, посебно са сиуштеним и млитавим желутцем, не треба да пију много воде, тј. течности. Таквим болесницима вода не може бити најздравија. Своју жеђ они морају гасити или малим количинама течности и то повремено, или разним соковима (лимун, поморанџа, евентуално парадајс). Др. С.