Коло

роман оа харалда ребелинго

(3) На једном стрмом обронку наједном се нод њим одронио расквашени од ккше брег и иолетео у дубину. Пат Старнер одбачеж полетео је у великом луку у — сигурну смрт. У лету приметио је једио дрво и муњевитим покретом ухватио се за грану. Грана. се под теретом сломила, али пад је био успорен и Пат је сиећно стигао иа земљу. Тада му је први иут било јасно колику невероватну снагу има у мишићима и хладножрвност у нервима. Годину дана доцније већ је био у Америди. Али посла није могао да нађе. Гладовао је, патио и слгурпим I кораком приближавао оча.јан>у. Слу| чајно је у једном малом циркусу на Лонг Аленду видео артисте са њиховим скромним вештинама. И тада св сетио сво1Г смртоносног скока у Африци. Боље да реокира ишвот, него дл се овако мучи. То је решио у том тренутку. Пријавио се директору Маринију. ј старом Италијану с л>убазним осмеј! ком на лицу. Овај је показао велико | разумевање. И он је пре много годиI на дошао с велигаш надама у Америј ку и тамо се разочарао. Наместио је 1 Пага као момка, док не извежба свој трик. Са одважношћу коју може да да само очајање, извршио је Пат Старпер свој први скок. Али од тог тренутка ностао је прави члан циркуса Марини, са којим је после ирокрстарио цео пови континент. У Омаји је упознао Џима Хилтопа, нозиатог -а уваженог менаџера. Џим Хилтон жлимну главом. И ои се добро- сећао тог догађаја од пре пгест година. Задоциио је био воз и да прекрати време свратио у мали циркус. Патова тачка га је одушевила л одмах је видео шта се с њом све може постићи. Опоразумели су се још исто ве-че. Џим је пристао да финансира Пата док не извежба свој скок до сензације. Пуне две године свакодневног трениига биле су лотребне за то. И кад је најзад Пат ангажован за вслики Ваверлеј-циркус у Њујорку, били су баш дотерали дотле да нису имали ни цента у џепу. Први наступ био је незабораван трепутак. Високо, под самим врхом циркуске куполе стојао је, хладан и прибран, Пат Старпер — човек који је хтео да победи смрт. Циркус је био дупке пун публике жељне сензација... И Пат Стартер је победио и саму омрт!.. I Већ идућег дана име Пата Старпеј ра постало Је славна. За кратко време | менаџери су почели са свиз^. страпа I да се отимају о њега. За четири наредне годипе Џим Хилтон и Пат | Старпер обишли су заједно пелу зе! мал.оку куглу. Само у Бечу нису били.

Џим Хилтон се енергичио отресе уопомена. Пат мора да сачува здраве нерве. — А шта је било са оном девојком? запита на крају. Пат немо слегну раменима. Пишта више ни.је знао о љој. Никога нше питао и ништа нпје чуо. Али ипак није могао да је заборави. Разочарење у првој љубавл носи се у Срцу до краја живота. Пат је чак веровао да никада више ниједна жена неће наћи места у његовом срцу. Тако је бар било до сада. — Обишли смо целу Европу, зар не Џиме, продужио је Пат после извесног времена, само у Беч нисам хтео да дођем. Тек кад сам мтсслио да сам преболео прошлост, решио сам се, ето, после толико година. Али био сам у заблуди. Прошлост је одједиом оиет оживела у мени. Као да се свв то јуче десило.

Џим тешко устаде и приђе прозору. Замишљено је гледао на улицу. Положај није био лак. Требало је све то раније да зна. С оваквнм нервима Пат неће моћи да изведе своју смртоносну тачку. Бар да има времена да се прибере. Али прва дан извођења тачке био је по ушовору већ сутра. — Па шта сада да радимо?, запитао је не осврћући се. — Хоћеш ли 7 оваквом стању да наступаш? Ако нећеш, да одрекнемо уговор. Каану ћемо платдти и отпутовати колико још сутра. — Отпутовати? Зар опет да бежим? Не, Џиме. Пат Старпер неће ни да бежи ни да крши уговор. — Зар је боље да сломије врат? Уосталом, ја сносим одговорност за тебе. Ти свако вече стављаш живот на коцку. Сад или мораш да савладаш своје нерве или да сместа отпутујемо. Пат климну главом. Џим је имао право. С прошлошћу треба кидати. Можда ће се успомена прошлости најбоље отрести, не ако их буде избегавао ве<ћ ако им хладно пође у сусрет. * Таксијем су кренули у Маријахилфер улицу. Ту су изишлн из кола и пешке ушли у једну споредну улицу. Пат Старпер је успорио кораже. Опет је почео да се плапга успомена. Улица је била доста жива. С тутњавом и звоњењем пробијао се трамвај кроз узану улицу. Мирис јела ширио

се из осветљених ау.томатоких бнфеа, где су вечерали гладни људи. Стнгли су на угао Улице седам звезда. Пат за тренутак застаде, уздахпу још једном и одлучно пође напред. Ова улица је била 4 полумрачна и празна. Само пред „Шенеровим рестораиом" стојало је неколЈгко отмепих лимузнна. Пат застаде пред једном кућом. Требало је да се увери кој.и је број. У мраку капије зачу се тихо, узбуђено шапутање, а затим гласан смех. Баш, као и нежада — пре дванаест година један љубавни пар био се склонио од радозналих очију у капију. Пат погледа горе на мансарду. Тамо је то било. Али, узалуд се трудио да разабере нешто. Као и прошлост, мансарда се губила у мраку. Успомене се ниоу враћале, као што се Пат бојао. Пату би јасно, да је најзад све прошло. Са олакшањем н осмејком окрену се Пат Џлму, положи му руку на раме и рече: — Готово је све, Џиме. Можомо да идемо. На другој страни улице светлио је мутно фењер једног ресторана. Осветљавао је само фирму. — Па то је „Рај" Штефи Лангђрове, рече IIат. И заиста, два излизана степеника водила су у „Рај". — И ту бисмо могли да свратимо, рече Пат.

Туга и чвжња Своме оцу Михаилу Ивановнћу, вншем војном музичару Љубљеии оче што тужне часе проводиш далвко, врати се! Врати се, да погледом свој им опет међ' нас пЈх >оипаш мир, да својом добротом опет кротку усадиш срећу у наш дом. Твоја верна жена, — моја нежна мати, крилима својим, к'о анђ"о божји, чува Ти красно благо дивне ооколе Твоје. У ноћи, кад тмина лако се шири, она сетна лица, према икони светој топло се и дуго за Тебе моли. Оче мој добри! Врт наш мирисши у раокошном сјају сећа се Тебе г и опојан мирис шири далеко, далеко / као да жели да до Тебе допре мирис њвгов. У сутои, кад безбројне звезде на небу слатко се смеше, песму чежње и туге свирам Ти оче ја; док јецај виолине моје с уздисајима ноћи лако се стапа. И осећам тада, да танани звуци виолине моје казују љубав за Тебе, и са њом силном допиру до Тебе, који си једина мисао и радост болна оче мо; I У Крагујевцу, јула 1942. Вукосава-Вукица М. ИваповиН, ученица УШ разр. гимн.

Малп, слабо осветљени локал, са пуно углова, бпо је скоро празан. Само за једним столом у углу седео је један старпји господин с неком млађом девојком. Пат и Џ'им заузеше место у једном сепареу. Ту је било некад место Стефана Рајнера. Пат замишљено погледа локал. Ништа се ту пије променило. Само место ормана са грамофоном сад је у средини стојао нови радиоапарат. И на излазу црвена завеса. Некада је била зелеиа, помисли Пат у себи. „Господе Боже, данас човек може да се смеје, колшсе смо овде планове коввли", мислио је Пат у себи. „ДетипјСки сновн, који нестају у ветрометини живота. Ах, колико је жнвот свиреп! И сувопаран па ма колико изгледао ннтересантан. А, Нора? Тамо, прекопута, за оним столом седела је оне вечери кад је упознао. Силом је хтео да оживи њену слику оног тренутка, али узалуд. Није више могао да је се сети. Енеригчан глас прекиде га у размишл.ању. — Овај сто је заузет, гооподо. Овдв не можете да седите. Пат Отарпер погледа изнелађено жепу која је подбочених кукова стојала пред њим. Нема сумње, то је Штефн Лапгер. — Ми ћемо одмах да идемо, рече он доброћудно. Попићемо само две чаше вина. Са осмехом гледао је за њом кад је одлазила. Добра ШтеФи! Има чав и плаву косу. А колико се угојила и остарила. И пегато је л^ута. Још увек је Џим бојажљиво посматрао свог пријатеља. Али није_ имао више чега да се плаши. Пат је био миран и прибран као и раннје. — Све је у реду? запитао је Џим. — Све. И н-ије била баш толика грепгка што сам се вратио у Беч. Требало је раскрстити с тим делом мог живота. Било ми је као да имам неки неплаћени рачун. Сада је бар све готово. Штефи спусти пред љих две чаше вниа. Као права газдарица упустила се одмах у разговор с непознатом господом. Пат је то драге воље прихватио, и запитао је за кога је сто резервисан. — Па, знате, то су моји сталии гости студенти и уметннцн. Или бар који мисле да буду уметници. Овде се састају још од памтивежа. — А није ли пре миого годнна долазио код вас и неки Стефан Рајнер? Штефи Лаигер се врло нелријатно трже. — Стефан Рајнер, забога? И ви ств већ чули за њега? Та седео је свако вече баш на том месту где ви оада седите. — Шта, зар га се тако добро сећате? — Како да не. Нећу га заборавити док будем Јкивела. Ах, колико оам ненријатноста због њега нмала! Пат Старпер се зграну. — Какве непрпјатности? — Па непријатности с полициЈом. Најмањв десет нута су ме саслушавали. — Шта кажете? — Да, тако је било: Пре једно дванаест година, у јесен. Дошла два детектива, зову ме у страну и питаЈУ за неког Стефана Рајнера. А бага тога дана га уопгате писам видела. Није ни долаЗио у мој локал. Кажу детективи, убио је једног врло угледпог човека, у својој соби ту иреко пута, на мансарди. Неког фоп Жашгца. Убио га је, кажу, из рсволвера. Из л-.убоморе. Због неке бледе, цриомањасте девојчпце, која је такође овамо долазила... (Наставиће се)