Коло
9
Овако изгледа комарац — неколико стотина пута увећан, Свака длачица па њежу израђена је процорционално, у правој боји и сразмсри.
Деоно — Овако изгледа у радиопици једног дермопластичара, модерпог препаратоца који може да направи све животиње почев од муве па све до слона.
ггримерке пуљених и иреиарисаних животиља, јер се иоказало да је огледна обука најбоља обука. Тако је створено занимање препаратора, људи који препарирају те животиље тако да личе на живе које могу дуго .да се чувају и на којима целе генерације ученика уче. Напретком техиике и науке уошите и сам заиат преиаратора учинио је велнк напредак. Данас се пренаратори зову „дермоиластичари". Њихова дужноет иије, као некада, једноставно. иуљеље птица. Модерни дермонластичар мора да уме да направи од гинса уметнички модел животиље, да јој да природан израз и покрет, затим да коизервише кожу, да је навуче \( иамести иа модел тако да пуљена животирва потиуно даје утисак живе животиље. У томе љегов посао личи на рад вајара. Затим мора да уме да уиотреби природне боје које дају жив израз и да нознаваљем једног природљака учиии нокрете и мимику што природ-
бумЉпои&ж & " КАКО СЕ ПУНЕ ЖИВОТИЊЕ
Сви знамо још из школских клупа пуњење птице и животиње, које миришу на нафталин. Или бубе и лептире набодене на шпенадле и поређане у картонске кутијб по величиии. Исто тако рибе или змије у
шпиритусу. То су пиродописне збирке по којима смо учили и много научили. Још више мозкемо да научимо у Зоолошком врту где видимо и домаће и стране животиње живе. Музеји и разни научни заводи издају велике суме за
Лево — Лице овог гориле има необично жив израз. - То је право уметпичко дело дермопластичара који морају да имају и велико зоолошко знање. Јег>, резилтат свог рада они могу да виде тек кад се па модел навуче кожа животиње.
Од гипса направљен је, после дугог стручног аапаглијског и уметничког рада, тачап модел тела ове јелен-аптилопе. На модел се навуче учињепа и препарирана кожа ко}а се ушије. Ситнији недостаци отстране се глачањем, стезањем коже џли укуцавањем ситних ексерчића. (гехоз: ве1§га<1ег виааеепшг)
нијима. Зато је модерни дермопластичар ие само добар занатлија него и научник па чак и уметник. Он мора да познаје ие само анатомију жнвотињског тела него, тако рећи, и њену душу. Мајсторски пример таквог рада је горила Боби из Берлинског зоолошког врта чпји су иосмртии остаци учињени тако рећи бесмртннм. Многе 1ене-_ рације носетилаца Зоолошког музеја иосматраће овог некадашњег љубимца мале и велике публнке као да га гледају живог у кавезу. Свака бора његовог мрачиог али доброћудног лпца има толико израза да се чини као да ће сада да пружи руку за парчетом шећера. И то иије случај само код крупиах жпвотиља. Бубе, рнбе, рентили, амфибије, све то модерни дермопластичари могу да конзервишу, иреиарнрају, упећају тако да одгопарају потпуно живим створен.има која чине друштво чог.еку на земљи.
Десно — Ово пије мајмун код фризера, као што бисте у први мах помислили. То је лик гориле Бобија који је угинуо пре неколико година V Веџлинском зоолошком врту. Мајстор-стручњак препарира му главу парафином да би му се кожа затегнула и лице Услед тога добило жив израз. Да се то не ради Боби би убрзо више личио па мумијц него на правог мајмупа.