Коло

ЗЖ СЕ РАЗОЖОДЕ И ПО^ЧЕ

Српско коло Нек' се вије, Е'о троботка Србадије . Будите нам ведри, чили Ви Српчићи наши мили!

Мали шпиун Стопут му је мзма рекла Ал" он ни да чује, Већ и даље на вратима Ђока приспушкује. Нарочито једва чека Кад гостију има; Четвртак је и сад дош'о Мајка госте прима.

с2^

Отшкринуо мало врата Па пажљиво слуша; Шта миспите, да л' је добро Што чини тај луша? Није лепо, је л' те, децо, Што тај пуша ради, Због тога се свима нама На Ђокицу гади. Препевао Ал. 11. Милићеаић

сдож

(Опис) По Бифону —

1Теко је од вас, дедо, можда видео ту огромну асивотнњу — слона, али само у циркусу, јер оп не живи код нас; а у Африку и Индију сигурно од вас нико није ишао. Најдаље до Зоологпког врта. Али ко га је и видео, сигурно не зна све о њему што би га могло занимати; иа нр.: како он живи, чиме се храпи, какве је нарави, да ли воли да папада људе, итд. О томе ћу ја сада да вам нричам. И кад пије припитомљеи, када Је тамо у опим великим индиским шумама, слон није нимало крвожедан, иако Је толико велики о снажан да би могао сто људи да упигати евојом снагом. Он је, дакле, но паравн добричнна, и ону огромну снаГУ* коју му је Бог дао, никада не употребл,ује да напада друге животиње или људе, већ само да би се одбранио ако би га ко други напао, или да би заштитио своје мале слончиће, коЈе њихови родитсљи тако исто воле као и сва остала бића што воле стоје младунце. — Он воли друштво, дружељубив је дакле, и скоро никада не иде сам, већ у груни са другим слоновима. Али и за то крстање но дивљим шумама, и великим пустим нољима слонови се некако уређују; не иду као оно „разбијена воЈска". А ево како се они уређују при кретању: најстарији иде напред. (А зашто, шта мислите, децо, бага најстарији иде панред? — Ја мислим зато што он има највише искуства; а онаЈ који хоће другога да води, треба и сам да буде довољно паметан и обаврив). Даклс, наЈстарији слоп води ту групу; други по старости иде позади и тера остале да иду, уз то и пази да се не растурају и губе при ходу, Млади и слаби слонови иду у средини груие; мајке носе своје младунце слабе и пејаке у своЈоЈ сурли; а те су им сурле врло велике и служе им за дохватање хране. В>има оии преиосе и врло велике терете, кад су припитомљени. ТаЈ ред при ходу они нарочито задржаваЈу кад се крећу по опаспим местима где би их ловци могли напасти, и кад иду да траже храпе- А кад су дубоко у шуми, где су сигурпи од нападача, они се мало одвоЈе, али се и тада сасвим ве усамл»уЈу нити удаљуЈу од групе. То опи чине зато. да би се сви сложно брапили ако би их ко напао, Јер ви. децо, знате да „више вреде троЈица него сам РадоЈица". Али се ипак по неком од њих деси да ааостапе од своЈих другова и залута. Њих само и смеЈу ловци да панадају. А целу -групу би смела да нападне само читава Једна чета воЈника са добрим пушкама; које могу да пробиЈу и најтврђу кожу. јер Јс слопона кпжа врло тврда, као челик. 11рло Је опгасно нанасти слона: нуцати »» мга & ■« убитш г» одмах, иећ га са-

мо ранити. Иако добар, мирап, дружсљубив, слоп — када му се нанесе увреда — постаје страшаи, бесан; он увреде нс ааборавља лако и брзо: ловца који би га само ранио а не и убио сасвим, гоии слон данима по шуми или пустињи и пе оставља док га не стигне и пе смрви. Слон, дакле, не напада човека први, али кад Је нападнут, Јури нрано на нападача и, ма да Је врло тежак, гломазан, — тсло му Је огромно — он ипак може да стигне и наЈбржег ловца, нападача, Јер му је корак врло велики; а када га стигис, тешко си га њему: прободе га оним своЈим огромиим предњим зубима, или га шчепа сурлом и баци као какав камепчић, па га Још после тако изгази ногама, да му свака кошчица попуца! Али, рскли бисмо, слон Је такав само ако га ко нрви дирнс, иначе Је миран, мирол»уОив и не дира пикоиа. А ако га ко увреди ма на коЈи начин, он онда иостапе пакостап. зао, алопамтило и зло враћа алим, кат-тад. Ако га је, дакле, ловап нанао макар и Једанпут или га сачекао у ааседи, нуцао на њега па промашио, слои таквог ловца гони после у стопу данима; а врло му Је лако да иде човечиЈим трагом, Јер му Је чуло мириса, ваљда због онс његове велике сурле, коЈа му у исто времс служи и као нос, јако развиЈено. Путници коЈи нутуЈу пределима где има слонова, да би их отерали од своЈих логора, увече наложе велике ватре; уз то још лунају и у бубњеве те их тако расплаше. Да видимо онда где слон воли да живи, коЈа места бира за своје становање. Слои воли речне обале, дубоке долиие, влажпе пределе, где има хлада. Мпого воли воду не само да Је пије, већ да се ио њој и вал»а, брчка. Рекао би човек због тога да Је он велики чистунац, али ниЈе; напротив, ои воду, и пре него што није и пре него што се у њој купа, добро замути својом сурлом, отприлике као опо што чине и свињчићи. Сурлом приноси воду устима; а када му је врућипа, да би се освежио, ои напуни сурлу водом па се њом прска, полива и разбацује Је у облику лепезе свугде око себе и по себи. Слоиови, ма да живе у пределима где Је велика врућина, не воле Јаку жегу, исто као што не воле и јаку зиму. Од врућине се бране на тај начип, што се аавлаче дубоко у шуму где суице Једва допире или, Још боље рећи, ако наиђу на какву воду, реку — они се у њоЈ баве дуго: ваљају се по води, коЈу су претходно добро замутили. Не воле да се гњураЈу дубоко; до пола тела су обично у води, а ако је вода мало дубља, они тада пруже увис своју дугачку сурлу и тако дишу, без опасносги да се у води угуше. Слон пије месождер. Његова обичпа храна Је: трава, лишће, корење и младе биљчице; слонови Једу и нлодове. Месо и рибу не воле. •— Колико слон ниЈе себичан, види ее и по томе што, кад неко од њих наиђе на храну, зове и друге да Једу заједно с њнм. Слонови су вслики иа им треба и много хране. Зато опи често морају и да мењају места: не могу сву храну да пађу на једпоме месту. А када паиђу на заееЈана поља, начине грдну штету Јер, како

су тегаки и велики, они ногама изгазе десет пута вшпе усева пего гато им је потребно за исхрану. За исхраиу им треба до 80 килограма дневно траве и другог поврћа. — А како иду да траже хране увек у групи, у великом броЈу, то они за Један сат могу да опустоше читаве поље. Стога се ИндиЈанци и Црнци труде на све могуће начине да их одагнају од своЈих поља: дижу велику ларму, ложе велике ватре око своЈих имања, итд. Али, и норед тога, слонови се снабдевају храиом у изобил»у; много се не илаше Индијанаца и Црнаца и њихове уке и буке. Напротив, растерају они домаће животиње, разЈуре људе, па им често испретураЈу своЈом огромном снагом оне мале њихове кућице. Тегако Је њих уплагаити, Јер нису плашљиви, пошто су опи паметне животиње и лако се пс плагае човека, за кога знају да Је мпого слабији од њих; не плагае се ни његове ларме, за коју анају да Је такође безопасна. Једиио што их може да уплаши и да их отстрани од обрађених ипдиских и црначких поља, то су „жабице", коЈе и дсца уиотребљаваЈу да се забављаЈу, а коЈе њих оним својим непрестаним пуцкарањем збуне и натеРаЈу у бегство. Тим „жабицама" се урођсници доста служе да заштите своје усеве од слонова. Рскли смо раниЈе да слонови увек иду у груни, нарочито када крену да траже хране. И такву Једну групу врло јс тешко раздвојити, Јер се они сви одједном одлучују шта ће да чине: да ли да нападају, да ли само да прођу, или да беже. Кад се слоп припитоми, од њега нема мирпије и послушпије животиње; уз то, он и Јако заволи онога који га негује, тако да се труди да сасвим задовол»и свога господара. Чак се труди да му погоди и све његове жеље, па да им угоди. Слон тачно разуме шта његов господар хоће од њега. Господарева паређсња врло пажљиво прима и извршуЈе их разумно, услужио, али без журбе, одмерено, Јер му Је крстање увек нрорачунато. Брзо научи да клекне, како би опи коЈи хоће да се попну на њега то могли лако да учине. Оне коЈе он заволи, милуЈе својом сурлом; њом он и поздравља људе које му покажу да поздрави. Сурлом се Јот и служи да диже огромне терете, које велики број људи не би могао пи с места да крсне. Кад господар хоће да га иатовари, он му своЈом сурлом помаже, да би то брже игало — сам, дакле, себе товари. — Допугата да га презку; вуче кола, плуг; окреће точак; вуче лађе и ради многе корисне послове. Ради иетрајно све, и не буни се ни за шта све док га неко ие удари бичем; после тога се узЈогуни. Он зна добро да пе заслужуЈе батине, па их и ие трпи. Ако човек продужи да с њим рђапо поступа, оп у љутини хоће свога вођу или госнодара и да убије, али ако га је раније волео, оп се до те мере покаЈе, да често умире од туге за своЈим господарем; код господара другог неће да служи, толико остаје веран само Једноме. Многе би кориспс ствари, дсцо, могли и ми људи да научимо од слона. Ал. И. Милићевић

Прнча вдале Леле Причала ми скоро мала сска Лсла: — „Верујте ми, децо, истииа је цела: Један мали митић дот'о јсдног дана 11и рупе па поду, чак испод ормана. Па нредамиом клско и тужно ми рек'о: „.Ја сам много гладан! Т1»мози ми, сско! Пружи мп ;а јсло ма најмањи дарак: Мрву жлсОа. сира или који чварак".

Ја нпсам имала ни спра нн чпарка, Али ме гонпла нека зкел.а жарка, Да помогнем мпшу. кад толико моли. ОI■ је тако мали а живети воли. Половину сноЈе кпфле сам му дала. Ои је грицк'о. грицк'о и рекао: „Хнала!" А кад Је с тавапа чуо неку лупу; За тренутак Јсдап ноОего V руиу ..." Размислите. депо. то, тто Лела геаже. Да ли се и како са стварношћу слаже. Да ли. аОиља. мппшћ говорити уме. Кад еа депом хоће да се споразуме? Или Је све ово V Лелипој глави Дссило се у сиу Јасио к'о ва Јаии? А ако Је стварност, Је л' то доОро дело Једиом гладном иишу дати што аа ЈелоЗ

А. Л.

Бледи гослодив месец Бпеди господин Месец, Чим Сунце скрије зран, Жмиравим погпедом својим Пробије ноћни мраи. И док ви, децо, спавате Влаженим спатким сном, Кроз завесу тихо, на прстима У собу вам ступи он.

Па строго гледа љупка вам пица И са њих чита све: Да пи прекодана бесте добри, Уљудни, побожни, ил' — не. И рано зором, децо, Док још спавате сви, Озбитан господин бпеди Не спавз, већ будно бди. И кад се зпатно сунце роди, Тај господин бледи Похита журно тамо Где добри Бога седи. Па Њему тихо прича Све што о вама зна; Зато увен будите добри, Па се не бојте сна. Препевао Ал. Н. Милићевић

Сврака и сова (Басиа) Са таианих грана високог Јаблапа Угледала сврака дивна коња врана, Па ће рећи сови: „Комшинице моЈа, Погледај живинче племсиита соја! Не зпага шта Је лепше чим га удес кпти, И да л* што од њега може лепгае бити! ГледаЈ ону главу, што ноносно стоЈи! Пази спажна плећа, ко их таква скроЈи? Гледај сјајну гриву као киту свиле, И ватрепе очи к'о у горске виле! И осмотри ноге и лавовске груди, А краЈ свега има намст као — л» у д и". Погледала сова ту сврачиЈу хвалу, Па хукну: „Не збиЈаЈ, комшинице, шалуЈ Смешпа Је лепота што из коња биЈе. Јога смеганиЈа памет, гато се у њоЈ криЈе« Памтим добро савет што ми дао деда: „Паметан се ииком узЈахати не да! 44 ..." А. Л.

Корњача и пужић (Б а с и а) Јсдпог лстњсг дана у шумв се срсли Корп.ача и иужпћ. иа корп.ача вели: — „Влаго теОи довек. кад си доОрс воље, То је од Оогастна паЈвећсга Оол,е. А Ја. Јадпа, чамим у големој тузи. Пролазе ми дани к'о нссрсћноЈ друзи". — „А за чим тугујеш и ЈадуЈега тако?" Упита Је иужић. — „Сад Је сваком лако: Супце жарко греЈе. Свуд |е доета храие. Живот иам јг диваи с које хоћмп стиапе. Од овог жпвота Ја Оол.и пе зкелим. Ти си иеразумна, озОнл.но ти велим". „Драги моЈ нужићу" — корп.ача му кажс „Срећа воли оне. који мало тражс. II (а ништа друго пожелеза ие Си Него ла мир могу приОаиити сеОн. Ал' ме љуто Ооли и увек сам тужпа. Што свак жшш каже. да сам врло ружпа" Кроз смех нужпћ вели: — „Свак но мраку Који сеОе цепи по мишљеи.у људи. (Олуди, Јер је љуаском ооду то судОииом дато: Да се клан.а силп и ноштује — з л а IО. А упамти ово: Пико није ружап. Ко зОог греаа Вогу вије нрип »и думан". А. Л.