Коло

ЗМАЈ И ПОТОП Змај Јовану Јовановићу рече једнога дана отац како га је владика Платои АганацкоВић молио да о^бради еоју тему из библије. Змај нослуша, одабере Нојев потоп и састави подужи спев- Змајев отац поносно оде владици Платопу и ноче да му чита умотворину свога сшга. Тако је дошао до ових стихова: ,,Пљусак пљушти из нвба, из земљв, Не престаје пу1шх десет данај" Платои срдито свочи са столице: — Вто видиш да не зна библију! Што меие иије питао? Каквих десет дапа! Четрдесет, четрдесет да.на падао је дажд! Ух> човече, ето видиш како та младеж иишта не зпа! Шта уради! — Али чекајте, ваше виоожопреосвештенстсо. није још готово! Доћи ће већ све као што треба! — рече Змајев отац и пастави: „Сипа киша других десет дана," Па оида дође и: „Лије киша трећих десет дааа", и нанослетку: ,,То потраја још за десет дана, Док се страшних четр'ест наврши!" После овога Платон се једва умнрио и оа.слушао опев до краја одобравагјући. 0Д6РАНА ЂУРЕ ЈАКШИЋА Годипе 1865 као паставник цртања у крагујевачкој гимназији Ђура Јакшић дође пред суд. Потстакнут од неких младнх весељака Иура је нацртао неког професора математнке, познатог особешака, маркирајући нарочито особипе одела и осталог на њему, као што је шешир без пантљике и друго. Ова слика, бојом израђена, изложена Г једном дућану у крагујевачкој чар-

ли. Дође пред љега неки почнати попа пнјан, а миТОополит му рече: — 'Га ти си, оче пијан! — А ко би и пмао куражи да изиђе трезан пред вас! — одговори нопа. ШАРЕНЕ ПАНТАЛОНЕ Некадаши.и паш државник Влада Јовановић био је у младости необично иеатан и пеуредан. Једиог јутра изишао је на Зелеии Венац, где је онда била главна пијаца, да код антиквара прегледа књиге. Сви су га пролазници у чуду загледали, алн Јовановић није могао да примети у чему је ствар. Око њега се почео скупљати свет. Срећом, наиђе неки позпапик. Тај Јовановића склони брзо у неку радњу и занита га: — Ама какве су ти то шарене чакшире? Јовановић погледа, па се и сам запрепасти. Имао је двоје панталона, али. оба пара се рашила, тако да је он сваку ногавицу васебно навлачио. Тога јутра је у журби погрешно и обукао једну зелеикасту и једну беличасту погавицу. Од свакога, дакле, по једаи комад. Изгледао је као неки из циркуса. — Шта сада да радим? — вајкао со пре.д пријатељем. — Иди одмах кући па се пресвуди! ■— посаветује га пријатељ. — Свет би

шнјн , нзазвала је огромпу сензацнЈу и свет се стао скупљати у неочекивапом^роју шалећн се на рачун измаланог нрофесора. Када је на тужбу професора ТЈура дошао нред суд, брапио се кратко и јасно: — Ако је опај човек, кога сам ја нжђртао, ис!'и господип професор, онда ја нисам крив: опо је — он! Ако ли онај човек на изложеној слици није тај госгшдИгт који ме тужи онда немам за шта да одговарам! Ђуру је суд ослободио, алн су против њега предузети кораци у мннистарству. И за казну из старе престоннце Крагујевца ТЈура је премештен у село Сабанту, из гимназије у основну школу. КАД ЈЕ СТРАТИМИРОВИЋ СТРОГ Митрополит Стевад Стратимировић бно је веома строг, али и праведал. Свештеници су га се наравно нлаши-

се још више скупљао ако би ти овде, пасред пијаце, стао свлачити ногавицу. А ја ћу те отпратити до куће да те свет путем не узнемирује! ДОСИТЕЈ И ЊЕГОВ КОЛЕГА Када је Доситеј у Србији постао „попечитељ просвјешченија", дође му из прека пеки излумпопаии ђакон да га замоли за службу. Како је код калуђера обичај да се титулирају са „брате", тако је оп ословио и Доситеја. Видећи га онако запуштеног, прљавог н пропалог од силног пића, Доситеј се мало намрштио и рече: — Молим вас само додајте: „у Христу брате!" Доситеј је ипак покушао да помогне овом ђакоиу па га примио у евоју канцеларију. Исти калуђер се одмах почео тужити како је с њиме рђаво поступала братија у манастиру. Доситеј га прекиде речима: — Знам да одбегли слуга никада неће хвадити господара код кога је служио! СЛИКА НОВАКА РАДОНИЋА И КРИТИЧАРИ Педесетих година прошлога века слнкар Новак Радонић бавио се нарочпто израђивањем портрета, па је овековечио па платну многе паше тадашње истакпуте људе. Али имао је и критичара због којих се вигае нута секирао. Када је завршио портре новосадског адвоката Косте Киколића Бапе, скупило их се много да виде рад. У тај мах унесе дадиља у собу, где је Новак

радио, мало Николићево дете, коме пе беше ни пуне две годиие. Детенце случајио баци поглед на слику, испружи ручице и викиу: — Тата, тата!... Радопић рече нрисутнима: — В, сад ми мозке. цела академија казати да слика не ваља. Не марим! Критика овога детета за меие је најмеродавнија! КАД СЕ СТОЈИ ИЗА ЛЕЂА... У једном друштву, у којем је био и сликар Павле Симић, повео се говор и о његовој слици Мајске скупштине 1848. Свн се похвално изјашњавали о

ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ И КНЕЗ МИЛОШ Димитрије Давидовић, секретар кнеза Милоша, пошао иеким службеним послом из Крагујевца. Истакнути овај некада књижевник и новинар повео том приликом уз себе много оружаних пратилаца. Кнез Милош се баш палазио па доксату када је Давидовић кренуо на нут. Изиеиадио се киез ви-

н.ој и хвалили вредиоћу и вештину сликара. Једипо Сима Берић није био задовољан. — Шта ви замерате слици? — упи•га га Симић. — Због тога што сам и ја био па скупштини, а на слици мс нема! — Па где сте отирилике стајали? испитивао је Симић даље. Берић рече да је стајао за леђима тога и тога, па већ каза иза чијих леђа. Симић се насмеја: — В, онда сте ви пријатељу и сада тамо на тој слици, само се не видите јер сте иза туђих леђа! КУНСТ Змај Јован Јовановић је у младости уживао када би му ко показивао какве вештине, такозвапе „кунстове". Нарочито му је умео то да изводи чика Рада Стратимировић. Зедампут дође чика Рада Змајевим родитељима у посету. Жедаи услед неког мамурлука Рада зажели да пије воде и викне Јоци (Змају): — Јоцо, донеси ми чашу воде да ти покажем један „купст"! Змај брзо отрча и доиесе чашу воде, коју чика Рада исии до дна. — Па да видим „кунст", чика Радо. — рећи ће радознало Јоца. — Е, гле тн њега! — одговориће Рада. — Па зар ово ннјв „кунст"? Кад си тп видео чика Гаду да попије пуну чашу воде?! ЗАШТО ЈЕ ИЗГУБИО Владика Платон Атанацковић се много л.утио да свог брата који се радо картао и често због тога остаЈ 'ао без новаца, па га морао да испомаже. Једног дапа доће опет брат Платону да затражи новаца. — Опет си, ваљда, па кецу изгубио? — рече Платон пребацујући. — Какав кец? — завапи дичпи брат. — Да сам ја нмао кеца, не бих изгубио! Страдао сам на седмици, а не на кецу!

дећи колнку пратњу води његов секретар собом, па ће прекорно рећи: — Кад је тражио место у Србији, Давидовић ј "е нудио и своје војничке услуге. А гле сада шта чини: не сме сам да пође ни до Метипа Брда! Затим се кнез мало размислио, сетио се колико му вреди Давидовић као врло писмен и образован човек, па брзо додаде: — Ако, ако! Боље сече псром иего ножсм. А менн и таки требају! ТЕСЛА И ВАТРОГАСЦИ Тесла ј 'е ј'ош био пижегимназијалац када се у Госпићу држала велика ватрогасна свечаност. У том личком месту оргапизована је ватрогасна чета, набављене униформе и кунљена 'ватрогасна црпка која је довезена до реке. Када су у присуству огромне ма.се овета одржани говори и уобичај "ени церемонијал, издано је наређеп.е да се из реке почне црпсти вода. Али вода никако да потече! Узалуд се трудили професори реалке који су важили као стручњаци. Араижери свечаности пашли се у грдној ' неприлици. Одједном је пеки дочак закорачно у воду и ночео негато да чепрка по сисаљци. Један од професора физике, сав црвен у лицу, бесно је дрекнуо: — Бежи ти, Никола! Шта се бајчиш туде? Хоћеш ли уши да ти извучем? Али Тесла није одустао од свога потхвата. У тренутку када су професори и неки чланови управе ватрогасног друштва нојурили да га избију и отерају, он је пашао где је сисаљка зачепљена. Вода је прснула из сисаљке толпком снагом, да је окупала оне који су пошли Теслу да бију. Са свих страна зачули су се узвици одушевљења, а и смеха. Малог Николу су понели па раменима и он постаде јунак дана...

«111. ДОЛАКЕ тепихе,& ИЛИМЕ к је : ПРОДПЈЕ КОН ТИНЕНГРЛ 4 /ЧР1СИРИИО0Л 4-

т е-и Ф м

НАМЕШТА1 - Голубовић и ЈБубинковић КРАЉА ПЕТРА УЛИИА ВРОЈ Ј8. ИМА ИА ОТОВАРИШТУ ОПАВАЋЕ СОБЕ. ТРПЕЗАРИЈЕ. КОМВИНОВАНЕ ОРМАНЕ. СОФЕ. КУХИЉЕ, СТОЛОВЕ. ОТОЛИЦЕ. ЦЕНЕ СОЛИДНЕ. - КРАЉА ПЕТРА УЛИЦА БРОЈ 28. 20599, 4 —4

ОТОВАРИШТЕ ИАМЕШТАЈА »ЗОРА« КРАЉА АЛЕКСАНДРА УЛИЦА БР. 97 и 87 ИМА УВЕК ВЕЛИКИ ИЗВОР СОВА СПАВАЋИХ 1САО И КОМБИНОВАНИХ УЗ

НАЈВИШЕ ЦЕНЕ. — ЗАПАМТИТШ: НАМЕШТАЈ „3 О Р А"

ЂОЦЂЕ Б. 30426, 1—1

Оглашујтв у „Колу

4 6

СвакоЈ жена највшпв Јв стало до тога да будв свежа а тимв млада в лепа. * то св постиже негом коже. препаратима који њоЈ индивидуално одговараЈу. Посетите стручњакв. питајте ва савет, послушајте га бићете аадовољнви дођат« ва бесплатан преглед МГ А ХЈ А и КРУНСКА УЛ. 4 КОЗМБТИКА А ј ГХ (Крал .8 Ферлипаада 1-а| Врашмо ручну и влектричну ивеажу липа. телв и коое. ОтстрањуЈемо: бубуљаце. бралавице. флеке. иал>е. ллачиае в пруге ведоетатке коже. Молиио аешеае ааие па лођу еа своЈим теглииаиа — флашичама — всте купт* Јемо. 30424, 1—1

Р ЗИ Ј А

САЛОН за уметничку поправку и чишћење тепиха М. Церовића врши нреглед понравки бесилатно. На нозив за процену долазим одмах, телеФои 25109, Чика Љубина упица бр. 14—16. (Пасаж) 30427. 1—1