Коло

Са пеба су већ звездице Уклониле зраке своје Моја мила мезимице Кћери Радо, чедо моје.

Дож се сунце жури даљв Сипајући златне боје Тата теби поздрав шаље За рођендан, чедо моје.

Из далека, из туђине, Кад се тешки дани роје. Мени душа пати, гине На те мислим чедо моје.

Да те ув»к срећа прати Моја жарка жеља то је Дан рођења честитам ти Довиђења, чедо моје...

Августа, 1942.

Радомир В. Андрић у заробљепиштву Сталаг XVIII А

Данас објављујемо три карккатуре из Нирнбершког логора. Карикатуре је радио наш познати карикатуриста г. Наумовић-Џони, академски сликар.

Једап новинар

Група наших официра-заробљепика у Офлагу ХШ Б. — Нирнберг.

Ја те чекам, А тебе нема. Али још има наде, још има дана, Дођи, татице, дођи, Воли те и љуби твоја Гордана!

Књажеваи, мапта 1942.

Трупа лекара београдске Државне болнице у лазарету Офлага ХШ В. — Нирнберг Толдана Л. Радовановић, (Оиимцд: Прнватна својина) ЛН. V1 1143. ШМ

Чедо моје... (Мојој мезимици за рођепдан)

Ја жељно очекујем када ћеш драги татице Из ропства доћи У молитви добром Богу да се што пре вратиш Проводим дане и ноћи Ох, како је тешко Далеко од тебе татице бити! Ох, како је тешко тебе брижног за домом, Сваке ноћи снити!

Очекивање...