Коло

Е/СУ1ИЈТЗА:5ОР0ЕВИ^

лвала ее Марија, што значн бол. Самим својим именом била је предодређеиа за патњу. Али као што у животу ништа није једностраио, тако је и она имала своју срећну втрану живота. Ту своју срећу искупила је, додуше, по дени малог греза, али јој се овај сада неумитио све№0. Удали су је рано, за човека мирног, 'сталожепог и анатно старијег од ље. Није га иикада волела. Шта више, често је осећала праву мржњу кад бп лосматрала љегово смишљено кретаље, високе и чврсте крагне које би је увек важуљиле при опроштајиом и одмереном пољупцу. Они су једно другом јбили потпуно страни ... А онда се појавио он. Пун полета, Зкивота и, истовремено, неког чудиог устручавања. Ова супротност ју је нарочито привлачила. Мало по мало, његово друштво постајало јој је све невоходније. Осећала је све већу нриврженост према њему, налазећи у њему све оне особине које су недостајале аеном мужу. А он је, са своје отране, био очар.ан женом која је успела да опије његова чула и нотпуно освоји н.егову необуздану природу. Она лу је Сила не само љубавница, већ је измеЈ)У њих ностојало разумевање какво је ретко изнећу мушкарца и жене. Да, али постојао је и њен муж. Тај 'Јадник, којн је, уосталом, па свој начин волео Марију, није био крив што га је несрећан случај ставио као живу препреку између њих двоје, који су, по свим зпацима судећи, били створени једно за друго. Љубав је често свирепа и може и код најосећајније врироде да побуди немилосрђе. Кад јој се муж разболео, Марија је без икакве гриже савести желела да што прв умре. Неговала га је као од беде, тако да је можда и сама доприпела његовом свршетку. Сад је нут ка новом животу био слободан... Марија се ускоро цреудала за човека кога је обожавала и који јој је једини могао да пружи пуну срећу. Срећа? Зар то не значи нешто варллво, променљ"иво као време? Или, као човек који никад није задовољан оним што оствари, већ стално тражи нове успехе... По њиховом повратку с мора, Марија је ириметила мрачно расположење свог мужа. Инстинктом заљубљене жеве, одмах је осетила да је у питан.у супарница. На сунчаном спруду, на коме је с мужем проводила лето, спријатељила се с једном изваиредпо симпатичном женом, која је својом леиотом изазвала двоструко сажаљеље због узетости ногу и непомичности па коју је била осуђена. Млада жена била је и поред свега тога веома весела и својом духовитошћу освајала на први поглед. Она је обично била у пратњи своје млађе сестре, необично враголасте младе девојке. После извесног чремона, док је Марија нешто из сажаљења, а нешто и из симпатија била често у друштву болеснице, приметила је да њеп муж налази све више задовољства у друштву млађе сестре. Прво је мислпла да је реч о пролазном, наивном флерту, али је убрзо морала увидети да је ствар озбиљна, пошто се и мала, ма да несвесна тога, лудо заљубила у љеног мужа. Убрзала је одлазак. Сада је била осућена да гледа борбу и тугу вољепог мужа. Шена љубав, која је превазилазила обпчну чулпост, патила је утолико више што није имала храбрости да учиИи крај патњи њих двоје. Позпавајући одлично чудпу природу свог мулса, внала је да из овога постоји само један излаз. А онда, она је допела једну одлуку која јој се иа махове чннила лудом, а на махове неизбежном. Приметила је да је њен муж Јога увек нежан и пажљпв, и да се свим силама труди да сакрије равнодушпост према и.ој као према жени. Она више није могла очарати његове чула. Па дебро, асртвоваће се. Знала је да ће на тај начин заувек остати његов идол, пошто га ниједна жена није умела тако да схвати п освоји његово ковереље као она. Доказаће му своЈу љубав и на овај начии.

После непроспавапе ноћи спаковала }е своје ствари. А затик села и паписала овакво писмо: „Синоћ ме ниси пољубдо ири сдласку на спавање. Тако је боље, јер си ме тиме можда још могао да поколе-

<5аш Н да промепипт моју одлуку, тГоја те ослобађа за нову љубав. Немој ме жалити. Немој ништа да пребацујеш себи, јер си ми пружио непомућепо срећу дуже него што овај кратки живот дбпушта. Људи кажу да збир срећних часова у животу не износи ни недељу дапа. А ја сам бпла срећна нуних десет година. Хвала ти! Твоја срећа и израз озарености, који ниси умео сакрити на мору, и који ће бада моћи да замени дубоку сету утиснуту у п«следње време на твом лику, даћо ми снаге да пребродим бол растанка. Вуди срећап, и не тугуј због мене, пошто је одрицање које 1>с усрећитн тебе за мене само сладак бол. Марија".

0 ђНиАлллш/ ПИШЕ ' }[ МИЛОШ СИИИТл

/О^ад је стигао пред своја врата, .✓/V, човек је тек оида одахнуо. Извадио је марамицу из џена и избрисао ознојено' чело. — Једва једном да стигнем — шапнуо је без даха. Потражио је кључ. Рука му је подрхтавала кад је откључавао врата. Ушавши у собу, срушио се уморно у столицу. Неколико треиутака није ништа мислио. У глави је осећао потпуну празиипу... Онда је дохватио цигарету. Али, после првпх димова, беспомоћио је угасио у пепељари. — То ми уопште пије било потребио — продужио је човек да размишља на глас. — Није ми се смело десити да будем тако неопрезан. Доврага, то су сви видели. Попашао сам се каог најобичнији почетник, као ситни џепарош у трамвају.

Не! Нешто се мора предузети... Одједном, као да га је опекла нека мисао, скочио је са столице. т— Зар нисам могао да се раније то' га*сетим? Доврага, иа то је бар просто. Сетио се свог професора хемије и једпог запимљивог часа који му је . остао .урезан у сећању. — Снрће Је врл.о јака киселина : рекао је професор. — У њој се растварају миоге материје. Вал,да вам је ко. зната с.на прича нз историје 'о Кодопатри и Дезару. , Египатска краљица је чак и у вину растварала ниске бисера . са свог врата, само да би гозба била што. скупља, како је била обећала Римљапину. Човек је изјурио из стана. Улетео је у једну бакалницу. — То ћете ваљда за салату? •— питао Је бакалин.

Пред очпма му је опет искрснуо цео призор. Видео је јувелпра, бледог у лицу као смрт. Видео је остале, који су се у том тренутку задесили у јувелировој радњи. — Господо — рекао је јувелпр. Овог тренутка нестала ми је најскупља огрлица. Не бих желео да вам стварам иеугодности. Алп, ја морам и иа себе да мислим. Будите љубазии, оставите своје адресе. Ја морам да обавестим полицију. И тај човек, који је бно ван себе од узбуђења 1 због нестанка његове најлеише огрлице, уиорно је носматрао баш њега. Као да је знао ... — Него шта! — опет је рекао гласно човек. Дабоме да је знао. Није ваљда био слеп кад сам је ставио у ^еи. Ни сам не зна како се обрсо на улиди. Појурио је као махнит. Потрчаз је да ускочи у трамвај, али се предомислио. Боље је да иде пешке... И одједиом се тргао. Неко га је ухзатио за рукав. „Молим вас, господипе, шибицу!" Потражио ј.е кутију. А човек којп га је зауставио није скидао поглед с њега палећп цнгарету ... И иаозад, стнгао је кући. Али шта сад? Полиција може сваки час да се појави. Била би, најобичнија бесмислица крити огрлицу. Ту више не помаже никаква вештина. За трен она,ће је иаћи. — И зар да због тога заглавим?. јаукнуо је чо-век.

Није стигао да му одговори. Југиуо је опет уз степенице. Био је најзад у стану. Опет је одахпуо. — Сад ми ништа пе могу. Ако се појаве, ставићу брзо нпску у чашу са сирћетом. И, готова ствар! ИзвадиО је огрлицу. Посматрао је неколико тренутака засењена погледа. — Читаво богатство! — шапнуо је задпвљено. Скоро у истом трепутку одјекнуло је звонце на вратима. — Ко је сад? — претрнуо је човек. Појурио је вратима. Провирно. Напол>у је стајао жалдарм. Само је њега видео. Вероватно их има више. Отсекоше му се ноге. — Један тренутак! — довнкнуо је он кроз врата. Зачудио се хладнокрвностп свог гласа. Улетео је у собу. Ставио огрлицу у чашу са сирћетом. Све је то трајало кратко време. У чаши је остао само коичић. Пошао је вратима. Отворио их. — Молпм! — Изволите позпв из кварта — рекао је жандарм. Био је сам. — Не зпате зашто? Жандарм се почеша пза увета. — Па, рече ми гос'н писар да треба да сутра донесете ваше нореско уверење због регулисања овог рачуна. Знате, опет, онај исти рачун што вас стално јуре преко кварта због њега,,«

Може ли се и како спречити артериосклероза ? „Човек има оиолико година колпко су стари његови крвпп судови" рекао је једном један познати лекар. И то је тачно, јер на крвним судовима се углавпом испољавају све промене које се догађају током година у једном организму. Крвни судови морају непрекидно, дању и ноћу, од рођења па до смрти, да трп.е стални нрилив и одлив крвн, све нромепе у крвотоку и све штетне утнцаје, од чисто нервпнх па до најразличитијих отрова, којима се човек током живота, свесно и несвесно трује. Због тога није чудо што 'се опи временом мењају, постају крути и мање еластични, теже се скупљају и шире, пропуштају мању количину крви и према томе слабије исхрањују сва ткива. Промене које се јављају на крвним судовима условљене су самим животом. Али оне могу бити мање или веће, могу се јавити раније или доцпије. * Таложењем извесиих материја у већ оштећене крвне судове, настаје тзв. артериосклероза. Услед тога крвпи судови постају крти и то има за последицу, прво слабију исхрану свих ткива и оргаиа, ,м е '>У којима су и мозак и срце, Затим услед слабије њихове еластнчиости срце мора више да се напреже, те се времеиом нрошири, а доцније и попусти и папослетку услед промене у њима, крвнн судови лакше прскају те долази до крвављења у иојединим органима, од којкх еу они у мозгу („шлог") најоиаспији. Повећаи.е крвиог притиска не мора бити унек сразмерно степену артериоеклерозе, јер има, људи са сигурном „склерозом" крвних судова а сасвим нормалним крвпим притиском, док напротив има всоба, младих, које немају артериосклерозу, али имају јако повећан ирптпеак крви. То долази отуд што повећан.е крвног притиска настаје као носледина обољења бубрега или поремећаја у функцији жлезда са унутрашњнм лучењем (нарочито хипофизе) или напослетку услед нервног утицаја. Ирема томе не сме се сматрати да је повећани крвни притисак израз артериосклерозе (може постојати и једно и друго али су то незавнсне појавс), нити да артериосклероза мора да изазове повећање притиска крви. * Несумњиво је да даиас има све више н впше људи који болују од оболења срца и крвотока, тј. крвннх судова, па према томе и од артериосклерозе. За ту појаву постоје сигурпо миоги узроци. Ирви је што људи, сада, просечно дуже живе, те дочекују дубл.у старост у којој је артериосклероза јасније изражена него ли у млађнм годинама. Затим, л.уди живе у тежим, нарочито душевннм условима; многобројне трзавнце, бриге, духовнн иаиори и др. несумњиво штетно утнчу на крвне судове и на тај начин убрзавају и иначе неизбежан процес „скречавања" артерија. Нацослетку сам начин жпвота, пеподесна исхрана, дуваи, алкохол, кварни зуби, оболели крајпици, разпе заразне и ДРУге, напр. хроничне болести, недовољно кретање по чистом ваздуху, недовољна гимнастика и.тд. доприносе ранијој појави артерносклерозе. / * Артерносклерозу иемогуће је спречити. Али се њена појава може одголожнтн. То зависи од прнлика под којима и од начина како човек живи. Интересантно је да од артериосклерозе најчешће болују имућпијп, који се више храпе и уопште уживају, а мало се крећу. Према томе умсреност и хигијенске начин живота. у сваком погледу најбољи су лек од артериосклерозе. Сви ос.тали лековп — међу којима је јод најомиљенији! — не користе миого и подложни су само промепама моде у медицини и вештини рекламе прог извођача, Д-Р С.