Коло

0.УТРАЛАИ СЈЕ БИБЕРаЕ ДОШ А О кРВЖ У оеПАИ гсгго ^)Т КУТО БТ) Е ^ 1 топуд ? г-^ваљаа =ке еал> а "ти.' Ј

Б^АИ СРЕ^АН ШТС ТИ ГА НИСАМ I © ПЛАЕ5У РА"5БиО! ,

г>АРОЕ ОВО ТОГТУЗ ЗА УОсЈИ ТИ ПЈЧАКАМ Ц.ЕО ЦАРСкГИ АУк!АТ!

АА У\И 1=.У ПРОНАКИ ^ОВАЧА ^ОсЈИ }КЕ МИ МОКИ АА НАПРАЕ.И ТОП>3

ои, АсЈАИ. биберме по&б аатражи а - . А.РУГ0Р «ОВАЧА -

ЗЖ Д Ж ЖЦ Ј]1:ж СЕ РЖЗОЖОДЕ Ш ПОУЧЕ

Добра поука

Пита мала Дарка свог мацана Шарка: — Загато мама каже, да све маце важе к'о узор чистоте па чак и лепоте? Да л' је збиља тако? Може л' дете свако Гшти тако исто као маца чисто? Шарко мирпо стао, оком колутао, па одговор дао: — Мијао! Мијао! Све је, мали враже, Како мама каже: Све су маце чисте, ал' ви, деца, нисте. Миога мала сека скоро једва Чека да паправи лице к'о у какве гице, док ниједиа маца у блато не гаца, нити у прах срља, па се и ие прља. А Дарка му вели: — Је ли, Шарко, је ли, шта све маце раде и старе и младе, чиме се користе, те су лепе, чисте? Шапко на то рек'о: — То је просто,. секо. Сваког часа Иаца иа нос'о се баца: докле год је жива, вредно се умива. И зато је чиста, да чистотом блиста. И зато је лепа, да јој свако тепа. Па и дете свако може бити тако чисто као маца и сека и браца. Само с пуно воље да се чисти боље, да вредније бива и да се умива. И ти тако чини, за ништа ие бриЕи. Бићеш чиста, чила, здрава, сваксм мила, лепша и од маце и твог браце Аце. И тада ти неће, материио цвеће, бити труда жао. Сад збогом! Мијао! Од радости Дарка загрлила Шарка, шапиула му лако: — Чинићу све тако! А. Л. Молба мале Дане ( Разлила се магла као море сиље и ћросула студеп и сребрпо иње, па лист по лист кида и баца са граиа. То се јесен игра, помаже јој — с п а н а. Гледала то с тугом мала сека Дапа, и молила да јој каже њена нана: ко то кида лишће и па земљу баца, да га ;свако прља и ногама гаца. И рекла јој нана: „Из далеких страИа, седећи на магли дошла бака-Слала. Она кида лишће, а ветар га брише. Вели: „Пожутело, па не вреди више"''. Дана каже нани: „Реци бака-Слани, пек се тога посла већ једном окани. Реци: „Мала Дана нокорно те моли, да престанеш одмах, јср то лишЈје .боли"". Слатко се је на то иасмејала нана. г Ал' Данину молбу уважила слана. Одмах натраг оде. При поласку ка.за: — „Збогом! Нећу доћи до првога мраз а!" А. Л. Ј1ав се жени

7>ЕН, БИЊЕРиЕ с )е пошао АРУРСМ к '.О&А&У

(Иаставиће се)

„Ал* ти капџс оштре, а зуби ти страшни, Па девојјка свака од тебе се боји: Да пдвадиш зубс и потсечеш покте; Ћерку ћу ти дати — да будемо своји!*.,« И лав већ занесепп пе размишља мпого, Берберину оде. заповест изрече, За венчање да га што боље удеси: Зубе му повади и канџе потсече! Па свом тасту пође, да невесту води; Ал' поткушеи тако од главе до џете, Без оружја страшног, пикога пе плаши: Не боји се њега ни иајмање дете. Свршетак је тужан; мени сузе лете: (Дрводсљи пашем бар то тешко није): "Чекајући „зета",, одел>ао мотку )Г1одебелу. згодну: — снрема се дз бије. Мдући по нуру, по невесту своју, Нагаем ђувегијји срне силно куна. Али место младе. блаженства и среће Мотка но леђнма поче да му пуца!... Рећи ћемо одмах. пећемо вам крити: Лав је добро прош'о. како Г могло бити: Само поге брзе поткушеном лаву У овој прилипи изпесоше главу Ј.., Препевао Дл. Н, МилићевиН

ЦАШТО МИ ТИ ДАШТО! Зборим, децо, све што и ви знате. Ап' не кажем отвореко, гпасно. Грдно пате и секе и бате Од онога што им није јасно. Неки од вас моју тајну реше. Ех, то није увек тако глатко. Ту се деси да многи погреше. Ко је реши, тај се смешка спатко. А сад каж'те ко сам, апи — кратко. А. Л. Загонетпка Свето име сви га знате А и име једне реке, Врпо често име бате, А понекад име секе. А. Л. Пробај.' Лотруди се, ђаче мој, И замори мозак свој: Од три иста спова скрој Ппанину и ствар и број. А. Л. (ГосЈд — 010 — охо 'г?пиптз1ги — охф)

Српско коло Нек 1 се вије, К'о тробојка Србадије..* Будите нам ведри, чили Ви Српчићи наши мили!

У шуми зеленој, пупој дивљих звсри Дрводел»а неки. сиромах ал' врсдаи, Беше начинио кућу малу скромну; И вођаше живот оскудан и бедан. г Ал' ту кућу малу скромпу и поштспу Красио је неко као камен драги, 'А то бегае љупка ћерка дрводел»е: Дивне косе, стаса и очију благи'. 'Да окити кућу малеиу и чисту, Једног дивпог јутра. кад је суипе сјало, То девојче мило, прекрасно и чедпо Плаве љубичиде уз песму је брало. Очаран. запесеп њепом дивпом песмом, Лав огромап један из гауме изиђе; Слугаао је несму иза жбуња дуго, Девојци полако на прстима приђе .. •

»За зета те примам". дрводеља рече. Јер си моћап силан, свак се теби диви; Л>уди сви те воле. погату$у и иене; Моја ћерка само за тебе и живп",.#

БИБЕРИЕ ПОАИЖЕ ТОПУЗ ЗАМАХНУ И.ИМЕ И ТРЕСН7 ^А О НА^ОСАНз

Ко !е Још то чуо да се и лав жепи Макар и у причи; зар то смепшо пије! Ал' се и то деси (прича тако вели): Лав запроси ћерку нагаег занатлије!

Ћерка му |е била све благо на евсту, Ал' је и лав моћан. цар 1е животиња; Ко би смео јогате да му се противи, За свакога реч је његова — свегиња.

ПО \\ОТ1тИЛ\<\ ИЗ ИАРОдне приие

Да би спас'о чедо, — а то лако пије —• Дрводел»а тужни размигаљагае дуго; Лаву да подвали, јаднп отац репш: Лукавства се лати — 1 шта је знао друго.

1 К