Коло

4

У великом и лепом логорском паркџ паши официри проводе највећи део дана. НАШИ ^ тр^шишт^

Србији

Крик жеља паших, упућен теби: Да стекнеш сва земаљска блага! Сваки се од нас моли у себи За твоје добро, Србијо драга.

Има ли игде на свету ишта Да нам се лепше уз срце свија Од тог нашег топлог огњишта, Од земље, што се зове Србија?

Портре јсдног пашег заробљсног официра, — рад • сликара. заробљепика V Офлагу XIII В. (Онимци: Приватиа сБОЈипа)

Из еробова, твојег најлепшег цвећа, Што икад даде од рода свог, Нићи ће боља будућа срећа. Србијо драга, чув'о те Бог! Торгау, 25-1Х-1942. Љубомир А. ВучипиН, наредник водиик Сталаг IV Д

Лево — Неколико чланова заробље• ничког оркестра у Сталагу II С.

У туђој земљи В док корачаш уморап, Кроз туђе равнице широке и дуге, Једна мисао у теви ее буди, Једпа иисао раздире ти грудв. Доповииа. ЕГа прекрасна и иила нати, Ко]а ти асивот даде, Тужпо 1е у н>оЈ Оез теОе. Тужно Оеа твога насмејаиа лика Тужно Оез тво]е вредие руке, Тужпо ]е туђе гледати муке. Кад-кад се пренеш и иисли пролете: Домовпно моЈа, мати мила Далеко ]е Јоште твоЈе дете. Далеко Олуди погледом ваздан Не Ои ли тебе угледо када И сва радост и срећа њему да ее воврати тада. Д. Ракић уч. VII разр. гимн.

Десно — Јсдпа група наших војниктзаробљеника у Сталагу XIII А.