Коло

Ш'— нв познајете газда Спиру пиљара? Штета! Колосалан човек. Мој пиљар, из комшиаука. Пооловап, практичан, добар као добар дан, а изнад свега хуман... 0дете, рецимо да купите килограм грожђа, останете тамо код њега, у његовом нахереном дућанчету више од два сата и вратите се с две киле — слатког купуса у главицама. Шта вам је све испричао, како вам објаснио зашто нема грожђа и шта вам је хукнуо, није важно, важно је да ств отишли и задовољни, утешени и с пуцим зембиљом ... Тако сам и ја <5ио код њега. Отишао сам на „ар-капију", да ме нико не види и затражио бар пола килограма црна лука. Објаснио сам му да запршка иије запршка ако нема мало лука... Колико само да замирише... А, он, узео и развезао. Те посна земља, те сушна година, те гросисти трговци, па онда они детаљисти, и док сам оком трепнуо убедио ме... Тек код куће сам се освестио кад сам из зембиља, место лука, истресао две киле парадајза... И, сто тако тргујв наш газда Спира... И ми, његове муштерије задовољне. Ко и да не буде задовољан кад газда Спира располаже тим чаробним штапићем па само махне и ви м*есто десет кила шљива што сте још пре десет недеља наручили за пекмез, одете кући теглећи успут целу целцијату бундеву од десет кила... А, десили се да му то сутрадаи пребаците, он вам смешећи се кроз брк кресне: — Моје је да продам, а твоје је да . купиш или да не купиш ... Ако си паметан, начитан и нрактичан човек, ти се држиш оног: „Дај шта даш" а ако ниси од ту фелу ти онда шетај с празан зембиљ цео дап, па хад га добро излуфтираш врати се кући и — размишљај... •Били, дакле, ми задовољпи с газда Спиром иако смо сви знали да таквв кајшарчине нема нигде у целом кварту... Знали смо ми да газда Спира крије и грожђе и шљиве, и лук, и бели и црни ... Налазили смо му љускв од лука по земљаном поду пиљарнице, па опет ништа... Опчинио нас лено и ми, ни данас не знамо за другог пиљара до за њега. Може газда Спира да дође па да иам каже: — Ове родне године ништа није родило ... Нореметило се тако нешто у утроби земљиној и — ништа!... — Ама баш ништа? — Ништа, две ми очи! — Ух, бре брате, газда Спиро... Па зар ни патлиџан није могао да роди? — Ништа, кад ти кажем... И убедио нас... Такав је ето био наш газда Спира, такав и тако убедљив...

Зато смо се и пренеразили кад, прв неки дан газда Спира изшпао пред дућакче и ваби иас прстом, једног по једиог у пцљарницу, па како ко уће он му каже: — Слу1пај комшија... Је л' би грицнуо мало од оно лепо гројзе што га вккају „Камбургер"? — Море пемој да тераш комендију, газда Спиро. Какво грожђе. Јв л' сам кажеш да је слабо родило. — Ама, је л' би, ил' не би. — Море, како не бих... Те још како... — В, онда ево ти. Истина, сто динара кило, ал' има да ти миришу уста на „Камбург" десет дана. Не треба тн калодонт за зубе... Или вас зовне па вам шапне: — Колико требаш црна лука? И, одмери и да. Наплати по фармакоиеи, одере, такорећи, ал' да... Ми се, кажем преперазили. Откуд то. Откуд та дарежљивост у газда Спире... Саветовао се цео комшилук и најзад решили да мене делегирају да се распитам шта се то десило с га-

зда Спиром прекопоК да се тако проч мепи. И ја отишао. Понео паклицу „Зете" и сео, позади пиљарнице у његово сопче. Кад газда Спира замандалио дућан и ушао ја, пи пет ни шест, него право у брк: — Ама, шта је то газда Спиро? Откуд ова промена код тебе? Сад почело у твојој пиљарннци да ниче и грожће, почео да клија и кромпир и лукап. шта је то... Као .да је сам господ Бог удахнуо у тебе неки благородни осећај, па... — Тако је... И, да знаш да је тако нешто и било. .. Све ћу ти рекнем, ал' да не говориш ником ... Ја дадох реч и он ми исприча —< чудо!

Заборавио сам, међутим, да вам кажем да јв газда Спира, упркос овим особипама, био страшно празноверан и богобојажљив човек. Истина клео св у Бога да нема ни трунке, рецимо, кромпира, а клео се лажно, па ипак му то није сметало да се плаши Бога. А, парочито је веровао у снове. И кад тако нешто купите у њсговој пиљарници у све на свету ће вам завити купљену робу само не у свој раскупусани „Рожданик са саповником" ... Елем, и ту био сан по среди.. . -Сан га иреобразио. Покушаћу да вам тгренесем верно таЈ сан, тачно онако како ми је он приказао... Ономад, кад је посвршавао посла у дућану, легао газда Спира да спава. Легао, заспао и уснио сан. Много чудан... Као чује он кроз сан, како негде из дубипе подрума, нешто шушка, ромори и лупа ... Онда чуо како се отварају врата, помичу неке тезге што јв навал>ао на та врата, да сакрије улаз у подрум, и одједном, о да чуда, грдног! Ушле полако на прстима све саме шаргарепе. Па као имају и ноге и руке и очи и уста. И једпа покруппија шаргарепа рекла му: — Слушај газда... Докле мислиш ти да нас кријеш по подруму да црвљамо и плеснивимо? И таман то рекла пгаргарепа кад св на прагу подрумских врата појави кромпир! И он добио и руке и ноге, и уста, иа се развикао: — Слушај море Спирче... Не може ово овако... Колико пута још треба да проклијам па да ме изнесеш на пазар... За њим се појавио купус. Цела главица па из баса рекла: — Спиро, море, кајшару пиљарски. Шта бре, ти мислиш. Докле овако. Нит ме киселиш, иит ме куваш, нит ме за салату дајеш, него ме држиш у подруму док се пе распаднем ... ? Видиш ова госпођица Шаргарепа, љути се женска с правом. Служи човечаиству као витамин. Добра и за црева и за тен и за лепоту. Овај кромпир има исто тако права да "се буни. Стриао си га у ттодрум а он и главна и фина храна. Зажелео се човек да буде мало и „пом фрит" * „пом швипс" а не монета за поткусуривање. Па, онда она тамо бабура што још није проговорила, а није нроговорила што већ трн недеље труне у подруму и озебла па је крајници стегли... И она се буни. И она с правом. Видиш та бабура јв најизразитији претставник витамина Ц. 'Грули у подруму а могла би да буде и печена за салату, могла би да буде и филовапа и тако даље... Не вал.а ти посао газда Спиро... Нсго ти, газда да почнеш да пас продајеш или ћемо ми друкчије. Пријавнћемо те органима за контролу... — А, пе! — умешао се кромпир. Нећемо. Долазили су ти органи и, шта нам вреди, нису пас нашлн... На то упаде госпођица Шаргарепа: — Не, не. Ми ћсмо сами да се прнјавимо... — Коме, леле мене! — завапио у сну газда Сппра. — Муштеријама. Кад дођо муштери-

За н затражи, рецимо, кило кромпира, па кад ти кажеш да немаш ми ћемо сви у глас да се продеремо: — Лаже! Има... — Не, ако за Бога знате. Па на ввшала ће море да ме отерате! л — На вешала! На вешала! Одлична идеја! — заграјао цео збор поврћа.., У то се појави и црни лук, у венпу, па и он на ногама, као и остали. Он ућутка збор и узе реч промуклим гласом: — Тако је Спиро. На вешала. Доста си крно и кајшарио! — то рече па почо самом себи да отплиће ону кику на којој виси. — Шта радиш бре то! — поново зацвилио газда Спира а зној га облио. — Ево отплићем главице па да ти направимо штрангу ... — Штрангу?! — претрну газда Спи-

ра и пробуди се ... Онда се прекрсти, јер виде да је све само сан, и поново .леже. И целе целцијате те ноћи сањао узбупу сакривеног новрћа, штрапге, то једва дочека да сване дан... А кад свануло почео да нуди све опо што никад није имао и за што се толико пута клео...

Испричао сам, у смислу усменог реферата, све то комшилуку. И сад, кад неко оде да нешто купи код газда Спире, само му каже: — Немој газда Спиро да кажеш да немаш... Иначе штраига ти не гине! — а он, бржебоље, прихвати: — Имам, де... Имам, само немој штрангу да ми помињеш! И, збиља има код газда Спире све што иам душа иште.., М. Дим.

КО^ГРКА, РИМЉАНА ИМУХАМЕДАНСКИХ НАРОДА

Ми уверавамо себе да живимо у доба техничког савршенства. Међутим, пре много столећа Грци и Римљапн дмали су купатила иза којих су наша купатила по уређепости далеко заостала. Нарочито је значајна епоха мионске културе која сиада у раздобљв од 1800—1450 г. пре Хр. То јв најсветлије доба високо развијене старе културе. Тада се поклањало много више пажње физичкој култури него данас. Трци који су тежили да своју омладину васпитају у хармоничном развијању, устуиили су најглавнија места купатилима у својим гимназијама и омладина је могла да упозна шта значи физичка и душевиа култура за човечанство. Код Грка највише се пажње у купатилима придавало тушевима. Римљани, који су у култури били ученицн Грка, последњи су примили од свих народа неговање и развијање тела. Простране сале каракалтних терми које су биле узвишене на снажпим стубовима. Сводови и зидови били су од шареног мрамора. Ове терме биле су укратлене скулптурама, подови су били у мозаику, а таваннца обложена позлаћеном бронзом. Отмени беспосличари опога времена .проводили су читаве дане у купатилу које је било спојено са просторијама за спорт, бттблиотекама и позориштем. Кроз четири столећа купатило је сачињавало у свим римским круговима центар друштвеног живота и било је приступачно и ширим народним слојевима, али тек предвече, када се отмепији свет спремао за главни обед. Римска купатила обухватала су просторије са различним температурама, почев од млаке воде па све до купатила за знојење. Свака јавна зграда, веће пмање или вила сматрала је да су базени са топлом и хладном водом саставни део те зграде. Гдегод су Римљаин владали свуда су постојала ку-

патила о чему сведоче ископине на које се доцније наилазило. Римско купање састојало се из четирн процедуре: пајпре се вршило купање у з„грејаном ваздуху, затим топло купање у води, односио купање у загрејаној пари, после овога следовало је туширање, односно кунање у хладној води а после овога као последња процедура трљање тела и мазање разним кремовима и мастима. Али за пливање Римљани нису имали никакве наклопости. Базеии са хладном водом ретко су када били дубљи од једног метра; купачи су више волели да седе иа степеницама н да се брчкају. Римл.ани су још узели од Грка обичај да седе и поливају један другог. Купатило је било заједничко, јер одвојепе поједипачне кабипе нису одговарале духу Римљана. Сасвим је разумљиво да су просторије ва купање жена биле одвојене од мушких. Тамо где су се појављивали тонли извори, подизали су лековите бање. Онде где пису постојале терме, вршило се загревање помоћу . дрва или угља. Мпоге просторије за'купање смештене су у сутерен кућа н загреване помоћу пећи. Али откако је укинуто спабдевање ио тм Рима а одмах затим оштећење водовода од стране Гота (537 г. пр. Хр.) престало је развијањв и усавршавање купатила у Старом веку. Међутим, рпмска традиција живи још увек па Оријепту. Арабљапи и Турци нису покварили римске терме, већ су само напустили старе обичаје. За одржавап.е чистоће тела опи употребљавају парно купатило. Уместо ввликих базена, паправљени су мали бунари. Гимнастичке вежбе их више нв занимају, али се зато примењује масаа?а. А што на Оријенту купање игра тако велику улогу, треба прииисати и религијн.