Коло

Колумбов подухват није само плод среће или случајносги: то је резултат гениалпе замисли коју је оп, захвал.ујући стрпљпвом и дуготрајном напору, до ситпида разрадио.

чини какво парче земље. Недеље пролазе, све дуже и теже, а копно се никако не појављује ... У сеитембру је пајпре владало лепо време. Колумбо бележи у своме дневнику да је „море често мирно као у реци у Севил>и". Као роћени морпар он се томе много не радује. Напредоваље није много брзо. Првих дапа превал.ује се свега ио 90 млл.а просечно ва дан. Тек 16 сеитембра брзина днсвног путоваља достнже 165 миља. 20 и 21 септембра опет је било лепо време. Тек 22 настају јачи ветрови и буре у супротпом правцу. Ова околност радује Христифора Колумба, јер он на тај начин умирује мало забринуте морнаре, доказујући им да постоје сигурне могућиости за повратак у Отаџбину. Иза тога настају опет дуги дани пловидбе, бескрајне пловидбе, у којој се само види небо и вода. У више махова, морнари са којег од бродова мисле да су у даљини спазилн копно. Настаје сваки пут узбуна. Сви упиру погледе у даљину. Сви виде земљу! Одмах се служе службе Божје и врше се припреме за пристајан.е на копно. И опет се све враћа старом; небо и море, бескрај видика, а свако ново коппо које се открије је какав далеки облак или

вих даиа павршава се тачно 450 година откако је Христифор Колумбо са три брода и 120 л.уди доспео до Новог Света: 12 октобар 1492 слави се у историји као дан открића Америке. Тај дан био је завршетак јеДног дугог и великог папора, скопчаног са надчовечанским самоирегором, са изузетном енергијом, каква је својетвена само великим људима, онима који доиста стварају Историју. Христифор Колумбо био је човек таквог кова. Оно што је он учинио, мало би ко био у стању да учини, и пре и после њега. Када је Христифор Колумбо напуштао 3 августа 1492 мало шпанско пристаннште ГЈалос, са три каравеле и једном шаком људи, народ сакупљсн да их испрати плакао је... Веровало се у томе тренутку да ти одважни морнари иду у сигурну смрт. Њихово путован.е личило је на одлазак у неповрат. Доиста, требало је имати тада гигантску духовну моћ и истрајати, па се одлучити на такав страховити подухват. Легенда тврди да су Колумбову посаду махом попунили робијаши, којпма је опроштена казна под условом да учествују у том ризичном путовању. Без обзира па то да ли је ово

0 самом том значајном путовању написано је много књига, а основни извор за то био је сДм дневник Колумвоб који је он водио на броду; оригинал тога дневника пропао је, али је сачуван један италијански превод. Из тога дневника може се скоро дан по дан да прати развој тога епохалног и драматичног путовања. Само путовање започето је з августа: тада су три каравеле, „Нина", „Санта Марија" и „Пинта", иапустиле у рану зору шпанско пристаниште Палос. И бродове и л>уде дали су шпански краљевски пар, Фердинанд и Изабела. Дуго година, од 1485 па све до 1492 годипе, Колумбо се без успеха трудио да их убеди у потребу таквога једног предузећа. Пре тога, он је од 1476 до 1485 године безуспешно покушавао да придобије и португалски двор за намеравано путовање. Тек после петпаест година непрекидног чекања, у тренутку када се већ спремао да пређе у Јужну Француску, Христифор Колум-

Христифор Колумбо, по оригипалпој уљапој слици Себасгијана дел Ииомбо која је недавпо пронађена у Кому у Италији.

светлост самога иеба ... У једном тре^ нутку, крајем септембра, мориари наилазе на иеке морске траве, загим иа јата нтица. Сви наслућују близину копна. Одлучује се чак и скретање правца. И опет ништа. И тако оиет данима и ноћима пловидба по бескрајној води, док најзад, 3 октобра КолумСо ло извесним знацима није дошао лично до уверења да се налази У бливини неких острва. Гоњен, мећутим, својом упорном жељом да доће до самога копна, до „Индије", како је ои веровао, он не хтеде да скрене са главнога правца и настави пут на Запад. И тада проћоше још многи дани и поћи, када одједиом, 11 октобра увече, настаде узбуиа на бродовима: неко је био спазио у даљини светиљке. Знаци су билп врло неразговетшг. Око поноћи, Колумбо се лично увери, да постоје светлости на неком удаљеном копну. У два сата по поноћи аемља је већ била ту: на свега две миље од бродова. У петак ујутру, 12 октобра Н92, мала Колумбова ексиедицпја изишла је из чамаца на америчко коино: Нови Свет био је звапично откривен.

Па ипак, тај Нопи Свет неће носити име свог нравог проналазача, већ ће се назвати но другом једном Морепловцу, Беснучиу. Да ли је то оправдапо? Историја нам казује да Колумбо- није ни био свестан да је открио „Нови" свет, јер је он чврсто веропао да јо преко Запада доспео до Азије, до Индије и Јаиана, који се тада звао „Ципапгу". С тим уверењем Колумбо је и умро, 1506 године, у Валадолиду, а љегови савременици већ су били сасвим заборавили на велики н.егоп ПОДПИГ. (= Ш510Г1С118 =)

Шпански краљ и краљица примили су свечано Колумба у Барцслони послс његпвог првог путовања. Тај призор овсковсчио је шпански сликар Рикардо Апкерман и Ријсра. г;;чло или не, иеоспорна је чиљепица бо добио је вест о пристапку Фердида, је врло мали био број оних који су наида и Иаабсле да органипују експесе одважили да ставе свој живот на дицију у ненозната мора. Тако је, најкоцку у једном тако неизвесном пре- зад, Колумбо кренуо на свој далеки и дузећу. Сви ти људи заслужују назив неизвесни пут; поред неколико искухероја, а вођа, Колумбо, с правом се снијих шпанских морнара, у пратљи може назвати јунаком над јунацима, се налазио и званичпи краљев изаслај( р је он не само дуго година стварао ник, који је имао лично да се увери н.тан о великом предузећу и кроз нај- о томе да ли је Колумбо заиста открио веће тешкоће, пуних петнаест година, земл>е за које је тако упорно тврдио радио на његовом остварењу, — већ да постоје на Западу. ј') он целу експедицију стварно водио. * Он је гледао у карте и управљао путо- Само цутовање може да се подели »ањем, до последњег тренутка непоко- у два дела. Први део односи се па пелебиво верујући у успех предузећа. риод од 3 августа до 8 септембра, а Додуше, легенда и овде тврди да Ко- други на време од 8 септембра до 12 лумбо пије био до краја истрајан и да октобра 1492. Прва половина путовања је у више махова већ био клопуо ду- била је мање драматична. То је био хом. Постоје и многе нриче о побуна- пут у водама које су шпанским морпама његових морнара који нису хтели рима већ биле познате. Тек 8 сеггтемда иду даље и тражили су повратак у бра, када су напустили Канарска осдомовипу. трва настаје права одисеја Колумбове Једпд је етвар, мећутим, сигурпа: ни- експедиције. Више од месец дана три ко 111*4 Колумба није такво једно ну- лаћице су пловиле према Западу, нотовање предузео, нити извео са таквим шени разним ветровима и струјама, а успехом, и заслуга за то велико дело морпари су сваки дан истраживали хо-

Колумбове лађе у зору 12 октоОра 1492 године, када су после дугог путовања

1

припада првенствено Колумбу. ризонт очекујући да угледају на пу- наишле на копно. (Го1ог: ве^гааег В11с1аеепгиг) 5 *