Коло
4
&иЛл!м>
1н-сс6-&и ц Ли<Х — ииУ
\ЛЉјШЈ>
111111 ј " =. 1^1 р'Гћ Ј ~т%*У: * 4 1и Ј\^СилЈ л-У К^&Л ~"
Ј^ЉП^
^лљи 1ш/
Мој Београд
Дивно је живети тамо Где цвета љубав и срећа, Крај дивног видећеш цвећа Девојке најлепше ту. Где бесмо срећни пре Улице тихе и мале У баштама цветају лале И где је лепо све. Знаш ли где је тај Диван, прекрасан крај? РЕФРЕН: 1. Тамо где шуми Дунав, Где је дивног сунца сјај, Цветају руже и љубав А сад је месец мај... Тамо, »а ушћу Саше, Лежи Београд ... Диван је то крај То мој је завичај. 2. Кад бих још једном само Видео тај лепи град! Ал кол'ко та реч ми значи: Чаробни Београд! Зато ја молим Бога За мој завичај, Јер на свету, знај, То најлепши је крај. Нирпберг, маја 1942. Р. Ракетић
од наших заробљеника све вишс растс чежња, за отаџбином. Мисао на домовину и носталгија налазе израза у великој преписпи са својима, у стиховима, иа чак и у малим комиозидијама. У таквом носталгичном расиолод«ењу .. заро-бљелик Р. Ракетић комионовар је једну малу тугованку, инсннриеап успомепама и лепотом своје земље. Ова је композиција први пут изведена у заробљеничком позоришту ,.Боем" н постала је врло омиљена међу заробљеиицима. Инсценадија је врло усиела. Претстављено је уш!.е Саве, са .силуетом калемегдапске терасе. За то време један теиор иза позориице невао је песму: „Тамо Иа уЈпћу Саве". Сви присутни на овој претставп дочарали су слику далеке зекље. Илузија је била нотпуна, тако да. су многпма сузе пошле. Сваки се од њих сетпо свога дома, свога краја, којн су тако далеко од п.пх. 0 томе се само сања, говори, иева. И што више времена пролази, носталгија за домом све више расте, успомене ожнв.ЧјуЈу . Жел.е за повратком су жарке. Оне идају спаге и издЈмкЉивости, полета и. иадахнућа. Композиција Ракетића нежна је, кроз њу нровејава туга. Композитор је био врло скроман и дуго није хтео да се његово име објави пред јавноихћу, и тек на дуго наваљивање својих другова, који су пам ову песму дослали, ои јс дао свој иристапак, .
ТНаишцн џ Нирн&е[пу>
Сваког. дапа пада на.ча провсјива Да ће гата доћи џз далеког краш. Молитва вечерња паше мале Лекп Пуиа је топлине, побожне, искрене. Мама често лије многе горке сузе, Ш мпого ће горких још суза пролити : Али једиог дана срећа ће нам сииут', Јер кад тата дође, страх нас неће бити. Крушевац, октобра Миливоје Трипковић, учспик II ра-ц). гимназије