Коло

\1(рг'н- Хш&ко <РУРУНМЕ

паш ли, црни Младене, да немамо у подруму ни једног иверка. Цео комшилув набавио дрва па им подруми крдати пуни, а ти иишта... Све од данас до сутра... Сгално чека.ш од неког да ти поша.л>о дрва и угаљ, а зима ето већ ја ту... Тако је из дана у дан, нарочито сад како је ово захладило, говорил?и госна Цаја своме госн' Млађи. А, он — пишта! Одговарао увек исто: — Не брини жено, биће све у реду! Дрва с,у на иуту а лигнит са<мо што иија стигао !... Уосталом ја не знам на кога си, брате, тако зимљива! По мени уопште ие би морала да ложиш... — Ко није зимљив? Ти!? Ћути море да не причам твоју бруку. Чим мало захладпи ти сав кијавичав ... а кад прва слана падие ти дунли „унтерциер" обучеш... — Вх, ех, што нретерујеш, море! Ја зимљив... Можда сам и био док сам оно раиијо петљао о мојим реуматизмом, али сада, има Једно дветри године баш не осећам зиму... И, фактички, има једно дветит годиие кажо г. Млађа не оосћа зиму. Опо није баш сасвим сигурно да је на осећа, али се бар не тужи да му је зима... Чисто да човек посумња да му је то од имена: Млађа, па као зима неће у млађарију... Иначе по љеговнм позним годииама мопло је да му буде зима и у јулу, тако Дко пола десет увечо... Најзад досадило г. Млађи то стално кљуцање, а нешто и због других разлога, теж ономад дотерао дрва. И угаљ, и то, богами, подоста. Такорећи за целу зимску сезону... Госла Цаји лакиуло, и што је главно, одмах узела да ложи... Била зимлшва, на мајку, на ова прва хладноћа јој се увукла. у кости и било јој бапг пријатио да нредвече мало смлачи со<5у...Међутим, г. Млађи се то пикако ни је свидело. Не због неке уштеде, него тако, нало му папамет да гунђа, чим затекне топлу нећ. — Слушај жено, ја то не могу да издржим... — Ех, кобајаги... — Нема ту кобајаги, него ти лепо казкем да не могу да издржим да се всћ сада ложи... Топлота ми смете ... — Та иди, молимте, матори, пемој

да тераш комедију.! Како то да ти сад одједном смета топлога.., — 'Гако лепо, смета ми... И, јадна госпа Цаја, ложила прекодан, док он не дође. И све тако кришом, размишљајући непрестано откуд њеиом Млађи сад такорећи под старост толико резервпе калорије па не може да поднесе топлоту. Мислила тако мислила али никако да смисли. И ко зна да ли би икада и смислила да се није десило оно што се десило. А, десело се то да је г. Млађи једнога дана случајно испало из џена неко цедуљче, које је иашла госпа Цаја. У цедуљчету писало, леним крушшм у шрех, рукописом: „Чекала сам те синоћ да те загрејем, али ти не дође. Дођи довече. Грли тв и жел.но те очекује твоје фурунче." — Фурунче! — крикиула госпа Цаја и све јој се у соби окренуло тумбе. Јао, Млађо, мајка те Божија убила, имаш Фурунче ..ј Је ли! Зато теби није зима... Тога дана кад је испала та цедуљица госн Млађи из џепа', односио кад му госпа Цаја нашла то, као заинат било топло. Право пролетње време. Зато се госн Млађа није мало згрануо кад је дошао кући и затекао све пећи усијане од ватра. Све собе биле угрејане као амам ... Још о врата кад га ударила она јара из прегрејаног стана, г. Млађа се накостреШио: — Море, жено, ти си иолуделаг.. Шта си ложила толико ... Госпа Цаја се дотле била већ прибрала, и релативно мирио, уздрзкаио колико је могла, одговорила: — ГГа то је да ти ие буде зима... — Оиет ти мени да не буде зима. Јесам ти већ сто пута казао да мени нија зима... — Па што се онда грејеш ван куће? — Како грејем се ван куће. Нећеш ваљда да кажеш да се грејем у канцеларији? — Не кажем то, него прифатно! — Како приватно? — На прифатно фурунче!... Г. Млађа као да у тренутку не схвати о чему се ради, ма да му сама рука пође у џеп и поче да пипа, очигледно, тражећи оно цедуљче. Тај покрет ухвати госпа Цаја, и доДаде: — Немој да тражигп узалуд. . г Ту је, код мене је оно Цедул>че... Испало ти из џепа још јутрос кад си пошао у канцеларију ...

^есвакодневно венчање које је пуошлог попеделмика обављепо у цркви Александра Невског није остало незапажено. Стари Сретеп ДелимарковиН, који се у својој седамдесет шестој години ожепио жепом коју је пре двадесет годипа продао свом пријатељу за 1.000 динара и о чијем зе нео• бичпом удесу „Коло" писало у једпом од својих прошлих Оројева, пије могао да се пожали да пије имао доста сватова. Седамдесетогодишњи младепци просла• сили су овај догађај врло весело, (Сшшак: А. Онмић)

— Иа шта... Какво цедуљче. г.! промуца госн Млађа а ноге му се отсекле... — Фурунче ти треба, ти... ти.. г Госпа Цаја не доврши, али се сазкв и дохвати једну цеиаинцу п1То је стојала у углу, и стрпа је у већ усијану пећ. А онда цикну: — Има да ложим од јутра до мрака као у казану... Као на локомотиви, разументли... — Па добро зашто .., Чекај да се лепо објасннмо. — г Лут! Нема гата да се објаснимо. Код куће пемаш фурунче а тамо којегде имаш... Грејеш се на туђим Фу* рунчићима... * Мислио би човек, по томе како се госпа Цаја била накострешила да ће лом да буде. Међутим, иишта од свега тога. Кад му ушла у траг за оно н.егово фуруиче, узела она практично да

га казни, и разрезала казну у новцу, односно у дрвима и у угљу. Ко вели: „Кад имаш пара за бацање за пеко друго фурунче можеш да имаш н за домаће фуруне" и отада, ево већ десет дана лозки ли госпа Цаја. ложи... Све четирц пећи у стану, плус шиорет у кујни... А. г. Млађа савио шипке па ћути... Гледа како одмичу и дрва и угаљ алн иесме ни да зуцне. Чак песме да пио не ни кад му гооиа Цаја, сва зајапуре на од врућине добаци: — А, како фурунче! Шта ради? Дл ли те још греје... Чекај кад јој ја потрошим дрва да видиш како ће брзо да се охлади... Да ли се г. Млађиио фурунче охладило или нше тегако је рећи али да се гос'п Млађа охладио за оно својв туђе Фурунче више је него сигурно, јер ,руку на срце, кад све четири госпа Цајине фуруие гутају, шта има да остане за оио фурунче... М. Дим.

•&а&га и

Нешто из историје алуминиума Црви пут алуминиум је добијен 1827 годиие, а тек радовима Вернера Фон Симонса 1866 године омогућено је ипдустријско добијап.е овог метала. Годшге 1852 један килограм алумиииума коштао је 3300 марака. 1854 око 2000 марака, године 1856 само 300 марака. Од тог времена љегова цеиа нагло опада, али је још 1889 годшге један килограм продаваи по 50 марака. Данас се може добити метални алуминиум од 99,999 процената. Овако чист алуминиум садржи 0,003 процеита гвозкђа. 0,004 пропента силициума и 0,001 процеита бакра. Овакав алумиииум изваиредпо је отпоран према киселинама, базама, морекој води и разним атмосферским утицајима, Можете ли да замислите?

одерна наука и техника нв вадовољавају се више повећањима које омогућују најјачи светлосни микроскопи јср се у њима предмети виде увсличани само до 10000 пута. Нсви типови електронских микроскопа далеко стоје изнад пајсавршенијег светлосног микроскоиа, тако да је, прахстично. човечјем оку отворен поглед у један сасвим нови, досада потпуно невидљиви свет. Када казкемо новећање од 10000 пута. многи још немају скоро никакву јасну претставу шта то значи. Када би од гипса, пластелина, бетона итд. направили једпу џиновску пчелу 10000 пута већу од обичпе живе пчеле, она не би могла да се смести иа велика сквер Теразија. На увећању од милион пута једиа длака људске косе

лнчила бн па огроман стуб са пречпиком од 100 метара. На овом увећаљу невидљиви мигсроби достиглн би дузгшну од једног метра, али би атом једва имао пречник од десетог дела милиметра. Иитересаитно је да би на увећању од 100 милиона пута, којв се свакако неће скоро. а можда и никада, постићи, обична билиарска лопта достигла би величину земљипе кугле, а микроби би личили на чудовишта чије је тело дуго 100 метара. Алн када би се човек повећао само 100 пута. што се лако постизке и најпростијим микроскопом, био би џин који са испрузксним рукама и издигнут на тгрсте може скоро да достигне врх Ајфелове куле. I Да ли знате? ледан за Земље Млечии пут (Кумова слама) изгледа као да св састоји од безбројних. густо збијених звезда којв лелге једна уз другу. Али и овде, као и у осталим деловима неба. звезде су огромно удаљене јвдна од друге. Небо је у области Млечног пута тако слабо иасељено да се густина звезда може уиоредити са гу* стином коју би чиниле 5 или 6 јабука распоређених на једној површини која одговара површини цела Земље. Међузвездапи простор не одговара потпупо вакуму. јер у њему има космичке прашине и разних ситних делића материје и гасова. разуме се У веома малој количини. Али како Је свемнрски простор огроман, то ова материја, иако веома разређепа. достиже масу која је скоро равна укупној маси звезда, планета и свих осталих иебеских тела. Неки астрономи чав сматрају да је ова маса зиатно већа од упупне масе свих космичких звезданих светова.