Коло

«"»вио гос'н Созонтије, ономад, у селу, /| близу Београда. Отишао да набави које пиле, мало сира н које јаје, ако се омацила нека кокошка.. Био, као данас, а већ сутрадаи, сабаиле, вратио се с нразним кофером. У својој наивности и он ношао с уштеђевином, да купује за готово, па како пошао тако се и вратио... . Јуче сам га видео па ми се, грешник, вајка: . — Одем ти ја тамо па одмах узео да се распитам како стоје ствари. Имао сам у том селу познаника, неког Веселина, што је још у балканским ратовима био код мене сеиз. Б*ашао сам Веселина, кад он, весела му мајка, пошто сам му изложио кратко и јасно зашто сам дошао, узе лепо и упути ме у општинску судницу. Вели: „Тамонак ћеш код нашег пре'седника и ћате да веднеш кажо стоји о набавкама и лиферацијама за господу...!" И, шта ћу, потегнем ти ја у судницу. У гашку ме чекао одаџија, али није да кажеш одаџија као што Су некад биле. Овај одаџија ме преСече напола чим сам га спазио. Имао на глави шајкачу, онда сељачку везену кошуљу, али место антерије имао леп, скоро нов новцијат жакет, некв тегет панталоне а на ногама грао чаране, оне са стрелицом, н— опанци. Мал те не заборавих да помеием да је Вучко (тако се звао одаџија) имао на рукама одличне, још не изношене рукавице сиве од јелепске коже... — Кога тражиш, госнодине? — преСрео ме одаџија. — Па, тражим деловођу или тако неког.. , — А, што ће ти? — Имам приватна посла... — Б-е-е! Е, ако је за прифатно ондак има мало подоста да чекнеш... јербо сад је седница... — Па, добро, да очекнем. И, сео ја на клуну, извукао дуванску кутију па узео да савијем једну. Реда ради понудим и Веселина кад он: — Не савијам, вала ти. Пушим само готове. „Мораву" и тако оне са штембиљом... — В, богами, извини али немам готове... — Ма, пишта... Ники ти и не тражи... ^ Ако немаш могу ја да те понудим! — то рече Веселин и извуче елегантну табакеру од сребра, пљоснату с иницијалима Т. Ј1. крцату пуну „Мораве" и понуди ме... Уз пушеље и ћаскаље, охрабрио св ја да припитам Веселина откуд му она варошка ношња и где му се дело оно наше лепо народно одело, кад он као из рукава: — Док се не сврши ова гужва (мислио на рат) решили смо да носимо и износимо господско одело, а оно народно има да стоји за послен. — Ама, добро, човече, али не одговара то... Видиш тај жакет не пасује уз опанке и уз ту шајкачу... — Море, господине, батали ћорава носла. Много што шта не пасује, па јопет се носи... Ја... Главно је да се поси... И да нздржи... Да веднеш само нашег преседника, па ћату, па Јеремију кмета... Има шта и да погледаш... Таман то изустио Веселин — одаџија, кад се отворише врата и на н,има се појави (0, Господе Свемогући буди ми у ноиоћи!) нека Анђелија, жена општинског благајника... (Г. Созонтије се код ових речи прекрсти). Имала је на себи розе комбинезон, а ислод њега, очигледно пеку сукњицу, а нреко комбинезона сребрну лисицу, па свилене чарапе, танке и паучинасте, а на нози оригиналие лаковаие ципеле без капне, и само — мушке. — Здраво живо госпа Анђелија! усаликну Веселин. — Здраво Веселине! Је л' ту моЈ Алекса, господиа благајник. *— Туна је, на седници.

Благајниковица у комбипезону про* ђе гањком као пауница поносно и без куцаља, бану у судницу... За собом не затвори добро врата, те видех лепо како одборницн поскакаше и оку-: пише да је хвале: — Бре, Анђелија алал ти вера.. > Знаш кака си... Ка' лугка. Јес очију ми... Ка да си изрезана из базара... Паз само каква ти та седа мачка па те ципеле... А, људи што су јој то говорили нису да кажете били они сеоски већни-: ци — домаћини... Јок брате. И они! као опај Веселин. Један је био у оригиналиом фраку, с реповима до зем-: ље. Имао је панталоне на штрафте, опанке, тврду крагну и пластрон светлу кравату. До њега други, имао је комплетпо тенис одело. Бели капут без јакне, беле панталоне, беле тенио ципеле а на глави шубару с оним неизбежним врхом... Трећи је достојанствено гладио руком дугачки реденгод са свиленим реверима, а имао чакшире сеоске од сукна и чизме, модерног кроја. Четврти, веровао или не имао је на себи грао полуцилиндер, грао жакет, доглед пребачен и у кожној футроли, преко рамена, и сасвим светле панталоне. И он рукавице, које су биле беле... — Шта је ово? — запитао сам забезекнут Веселина. И, мора да сам доиста био много забезекнут, кад ми Веселин чисто осорно рече: — Шта, шта је! Ништа. Варош у село. Јакако. Данаске је седница па смо се изоблачили у званично... Имамо вала Богу, па што да не... — Ама, лепо, Веселине, имате, алн како, и откуд вам и зар је то прилично... — А што да није прилично... Украли нисмо, него смо трампили... Бне

ВУЛКАНСКА ЕНЕРГИЈА Д анашњи вулканн, страшни ватрени брегови, доносе људима само несреће, затрпавају и уииштава.ју лавом и пепелом читава насеља и велике просторије, пале шуме и чине страшну пустош у разним крајевима света. Смели инжење^и, и поред све снлине вулкана, виде у њима изворе неисцрпних количина енергије. Данас постоји велнки број интересантних пројеката о искоришћавању активних вулкана, унраво о искоришћавању вулканске топлоте, илн паре и разиих гасова који излазе било из самог вулканоког кратера било у близини вулкана. Од тах пројеката нарочито је интересантан пројект немачког инжељера Паула Шулца из Висбадена. Он је израдио детаљне планове за подизање једне џиновске Фабрике на Везуву. Како на овом вулкану постоји већ преко 40 година велика опсерваторија на западном подножју брда Соме. а на висипи од 1163 метра, сасвим близу кратера, једна стапина ва детаљна мерења и испитиваља вулканског рада, то је могуће подићи, исто тако близу кратера, и једну Фабрику, разуме се добро осигурлпу од лаве и пепела. Шулце предлаже да се она постави у долини Вале дел Инферно. измећу брда Соме н данашњег врха кратера Везува. То би била једна велика електрична нентрала за чији би се погон употребила снага самог Везула. За то би требало прх Везува просећи помоћу 6 великих тупела дугачких 80 до 100 метара, којн би допирали до самог канала. Кроз ове тунеле пролазила бж прегрејана водена пара. али би се нарочитим осигурачнма спречио улав воде к лаве. Одатле бк пара ишла т

онаЈ преседников врак, шта мислиш ти шта то кошта? — Шта? •— Па кошта два џака лука! Јакако! — Па она лиспца на Анђелијн? ■— Дела, шта то кошта? — Најмање четрес оке кромпира... ■— Па она ћатииа бела аптерија? — Које? Оно тениско одело? — Јес... Бто за то је дао четири пилета, али знаш какви су, ка' путер! Очију ми... * Нисам сачекао крај седнице... НиСам имао храбрости... Вратио сам се празних руку кући... И сад гледам да скупим од разних пријатеља свечана одела, ја лично имам неки стари фрак и један жакет, у колико га нису мољци ровашили, па ћу поново да одем... А, ако ме сретпеш у сељачком оделу, и мене и неког другог познаника Београђанииа немој ништа да се изненадшн... Дошло време да

променпмо улоге сну реч...

и одела... На ча-

То ми испричао госн Созонтије — на часну реч! А, да завршим и ја с часном речи... Јутрос сам и ја теслимио моме млекаџији фрак! Шта ће ми. А њему добро ионако стоји... Погодили смо се за чабрицу сира... Још ми обећао да ће у недељу, сутра, ако Бог да здравља да се појави у сеоском колу у мом фраку. Позвао и мене да га видим н ја му дадох реч да"ћу доћи. Реч часну... И, отићи ћу... Па,' ако се и ја појавим у аитерији и опанцима, у сваком случају у комбинованој ношњн, немојте да се изненадите... Јер, што рекли ови сељаци из београдске околине: — Главно да се носи и да се износи, а ко те пита да ли пасује... М. Дим.

а таШШИОбЛ

централу, и покретала џиновске турбине. Она бн се, осим тога, могла употребити ва загревање воде и производљу великих количина паре, пошто је незгодна да се директно употреби због многобројних гасова које садржи а који нагризају металне делове реви и казана. На тај начин вулкан Везув постао би џиновски парни казан једне грандиозие електричне централе која би снабдевала електричном енергијом знатан део Италије и омогућила да се уштеде огромне количине угља. Д8Е МИЛИЈАРДЕ ОСТРИГА стриге се већином сматрају као изванредио луксузна храна и посластица размажених гурмана. У многим приморским крајевима ова шкољка, међутим, замељује често сваку другу хралу. Само на обалама Северног Мора улови се годишње око две милијарде комада острига, што одговара по хранљивој вцедности, отприлике количипи од 12—20 милиона кнлограма меса. Остриге су. осим тога изванредно интересантне животиље. Једна једина стрига у стаљу је да избаци у току једне годнне 16—00 милиона јаја, али од тог огромиог броја, само известан део одрасте, попгто ситне ларве остриге имају безбројне непријатеље. Као нарочито опасни непријатељи острига сматрају се извесне врсте морских звезди које су у стању да својим кранима отворе шкољку и поједу све што се налази између капака. Да потпуно отвори љуштуру најкрушшје остриге, што човек не можв да изврши голии рукама," морској звездн је потребно <мсо 4 часа.

СТАРА ТЕХНИКА Д анашњем културном човеку, са1И1 временику великих нроналазака и неслућених успеха науке и технике, изгледа по мало чудно да је наука могла да цвета у пуном замаху пре 6000 година и да је техншса, или бар неке њене гране, била и тада на завгдној висини. На једном примеру лако се можемо уверити о овоме. Велика Пирамида југозападно од Каира, стоји и данас џиновска и нема у пустиљн пркосећи зубу времена већ хнљадама година. Љене димензије су огромне. Њена основица је квадрат са страном од 323 метра и 80 сантиметара, висина 148,20 метара, а вапремина износи 2550000 кубних четара. Од стеновитог материјала Велике пирамиде могао бн се подићи зид висок 1,5 м. и дебео 1 м. који би са свију страна опасивао Италију. Врх Велике пирамиде за 77 метара виши је од звоника Богородичне нркве у Паризу. и у иу би могла стати, са свим својим куполама и стубовима црква св. Петра у Рпму. Положај Велике пирамиде исто јв тако изванредно ип.тересалтап. Подневак којн пролази кроз врх пирамиде, дели Нилову делту на две једнаке и скоро симетричне половине. Али је још интересантније да овај подневак пролази кроз највише копна од свих других меридијана. У том погледу он би био, с обзиром на теренска мереља, чак много згоднијн од Гринвичког подневка који прелази преко мало копна а иде највише преко мора. Још чудније је да су консгружторн пирамида оову џиновску грађевину подигли тако да љене стране тачно одговарају странама света.