Коло

8

пиш&л.Л /УМ4*/А®в#*1С^

ГТП епељара има разних: свих спек111 I тралних боја н њихових комбиИ1Ј пација од иајразличитијег материјала и у иајнемогућнијим облидима, дочевши од кафанских, најчешће четвероугаоних, до лепељара у етаринским салонима у облику змајСвог рева. Потребни су то иредмети, веома услужни и невини у својој искреној услужности и спремности да вам увек ртоје при руци. Пепељара у мојој соби била је боје плаве, овалпа и од јаког материјала коме никако нисам могао утврдити квалитет. Кажу да пепељара одаје укус љепог власника. Али моја пепел>ара није била изабрапа по моме укусу, чак ни по укусу моје газдарице,

примамљиве усне, пркосан носиК, меку руку жножицу број 36. Заиста, била је згодна. Али, не иде више са мном. Пре десетак дана последњи пут била је код мене и одјурила да се никада више не врати, отишла због пепељаре коју ми је поклонила. Одмах за н>ом одјурила је и пепељара. А ево како и зашто се то догодило: У претпрошли понедељак чекао сам Невенку. Знао сам да ће око шест сати зазвонити на вратима, да ,ћу истрчати пред н,у, загрлити је снажно и рећи јој да је дивна. И заиста, око шест сати она је зазвонила, истрчао сам до врата, загрлио је и рекао да је дивна. Боже, како је она умела да испуни моју собу смехом, покретима, речима,

Пензионерке покојног начелника, п>евог мужа. Ту пепељару поклопила ми је Невенка после прве посете, када је видела да пепео од цвгарете бацам у длехани поклопац од масти за ципеле. Невенка је била моја девојка. Велим |— била, јер више није. Имала је дивне Плаве очи, као пепељара коју ми је цоклонила, валовиту кестен.асту косу,

да је обогати својим присуством, да Је направи раскошном. Скинула је шешир и мантил, поправила косу пред огледалом и села до мене на отоман. Пољубио сам јој нежно руку и приљубио лице на аену кестењаву косу. Све је дотле ишло по програму. И управо кад сам се спремао да јој рекнем најлепше речи, опа се нагло дигла нетре-

Млпе гледајуКи евоЈим Платшм очимв »а сто. Погледао сам у правцу њеног погледа не видећи ншпта што би могло нзазвати било какво ннтересовање: сто, столн.ак, плава пепељара и једне новине. Њен поглед прешао је тада на мене, а њене усне питале су тихо, али тврдо: »— Шта је ово? — ?! Безуспешно сам се трудио да схватим њено питање. — Одакле ови опушци са ружом? Тек тада погледао сам у пепељару. И заиста, ту су лежала два опушка на којима су се налазили трагови ружа, два опушка за које се никако нисам могао сетити како су доспели ту. — Невенка, рекао сам оклевајући, ја ваиста не знам ... Нико није долазио. Међутим, моје оклевање она је схватила као признање. Зграбила је шешир и мантил и плачући појурила вратима. Стигао сам је. — Невенка, чекај да ти објасним, говорио сам брзо, ја заиста не знам... Али ме није слушала. Отворила је врата и појурила низ степенице. — Невенка, викао сам за њом. Објаспићу ти. .. А нисам знао како. Али, она се није ни окренула. Љут на самог себе вратио сам се у собу. Пепељара је стајала на столу. Она, која је изгледала тако наивна и невина, смешила ми се дрско заједно са два опушка који. су носили трагове ружа. Сав бесан зграбио сам је и бадио кроз отворени прозор у двориште. Одакле опушци са ружом? питао сам се. Како су доспели? Ко их је ту остаВио? А онда сам појурио до газдарице. — Госпођо, ко је био у мојој соби? Ко је тамо пушио? ' Она је слушала мој бес без узрујаваН>а. — У вашој соби? Па зар вам нисам рекла? Ваша тетка била је после подне и чекајући вас седела у соби више од пола сата. ;— Тетка? Сад ми је све било јасно. Сутрадан сам потражио Невенку. Хтео сам да јој све објасним. Говорио сам о тетки која много пуши, о штетности иикоташа, о ружу који се сад за време рата лако отире, и не знам шта све нисам говорио у моју одбрану. Она ме гледала својим плавим очима, али ми пишта није веровала. Нисмо се помирили. И данас, када ми више не долази Невенка, и пошто сам бацио кроз провор пепељару боје њених очију, ја поново отресам пепео у поклопац од масти за ципеле.

пив д?иСПик:м1^

лнка Је и даље читала, не при\ ј ' Ј мећујући да се врат Лазине виолине скоро дотакао њеног темена. Он је тихо спустио гудало на жице. Лагано се почеше низати зву,ци. Прсти су дрхтали, двогласи су тиХо и окладно звучали, али Анка и даЉе није обраћала пажњу. Била је навикла на сличне сцене. Сада је Лазипа Десна рука пуним гудалом изводила најзвучнији део песме, па се затим опет лаганим прелазом олабави.' Једва чујни тонови су са својим интервалима изазивали тугу и жалост за једпим раздобљем младости које је на изМаку... Прво равнодушна и предана раду, она ипак обрати пажњу на музику која је долазпла из срца њеног доброг друга с којим ће се ускоро растати. Погледа по разреду. Све је било тихо. Примети да су па њих двоје уперени сви погледи. Покуша да се осмехне и да све ово одбаци на шалу, али виде око себе само озбиљна лица која као Да очекиваху нешто од ње. Виолина, је и даље својпм мекашш звуком ислуњавала тишину. ОПа погледа у Лазу, не би ли у његовом изразу лица видела да је ово све једна ђачка шала, али и он имаћаше укочену озбпљност на. лицу, а поглед му је блудео преко жица као да је хтео угледати сваки тон када полети између гудала и жица... Сада су се тек низали звуци њепе омиљене песмс, коју јоЈ Је Лаза толико пута свирао... ■ Увек је била јака. За пет год»на за-

Једничког живота у штсоли нико Је ниЈе видео како плаче. То ЈоЈ Је била и особина на коЈоЈ су Јој нежна створења нашег разреда завидела. Али, више није могла... — Лазо, доста, молим те! — узвикну Она скоро плачним гласом. А Лаза као да је у тим речима разумео њену неодлучност, шта више, њену жељу да настави са свирањем. Осетио Је да је музика учинила своје. Зато продужи Још заносније да ређа мелодиЈе пуне бола коЈи само бурна младост може осетити и преживети. — Анка, шта ти је? упита, Је другарица приметивши на њој чудну промену и пуне очи суза. — Није ми ништа, слага она, али савнање да већ сви примећују њену промену, учини то да она загњури главу у шаке и бризну у плач. * Школска година била Је завршена. По-оледња школска година.

ТЕБИ Хоћу да сам сама. Да се предам Маштаљу и сећаљима старим. Ноћас са прозора у звезде гледам О теби мислим и саљарим ... Хоћу да проживим све што драго беше И у сећаљима топлим и далеким Да угледам тебе; твоја ока два како ми _ " се смеше. V > "V • ' Нада ОљачиН

■— Лазо, никада те нећу заборавити н увек ћу жалити пгго сам те тек оног тренутка упознала до дна душе. Могу рећи да ни саму себе до тада нисам познавала. Али сад је све доцкан. Ти одлазиш. Пред нама су догађаји који ће нас раставити. Да .није било оне сцене у разреду брзо бих те заборавила. Али сада ми је тек јасна у свести сва трагнка тога што писмо себи пружили могућпости да се раниЈе унознамо.Сада Је све доцкан. Он_ Је стајао пред њом са виолином у Једној и са куфером у другоЈ руци. Матурски испити изменили су његово лице које Је добило мало грубље црте. Слушао је и није имао ништа да каже, Јер је све било узалуд... На перопу је било мало путпика. БиЛи су обоје као у некој магли од паре која је шумпо излазила из вагона која ће их раставити. Кондуктер је опомињао путнике. Ра'станак се близкио. Лаза је мислио да ће имати много да каже, али у последн>ем тренутку могао је рећи само неколико речи: — Апка зар Је све доцкан? Зар да се више не видимо? — Не буди кукавица, рече му она ;одлучно, ево ти руке н пе заборави ме! Воз полако крете. Дуго је са плат"форме гледао док Је воз полако одмицао. Стајала је поред мртвих, пустих шипа. Дуго је махала, све докле год га је !могла видети,, <

Шта значе »мале * темлературице« <у1екада је била изузетна куКа г/г која је нмала топломер (термометар) да у случају болести болеснику измери телесну топлоту, таЈ барометар здравља. Онда би болесник сам од прилике ценио има ли повећану температуру и колико, или Је то чинио „стручно" неко од ближњих, најчешће мајка ако се дете разболи. Не треба ни наглашавати колико Је такво „мерење" температуре произвољно и несигурно; врло често човеку се чини да има, и то доста повишену температуру, па када се измери, види да се преварио. И обрнуто. Некада не бн ни посумњао да има ватру, а када се измери, температура буде 38 степени и преко тога. Па и сами лекари неки пут нису сигурни, питајући болесника, има ли он и колико повишену температуру. Према томе топломер Је једини меродаван да са сигурношћу покаже висину болеснпкове телесне топлоте. Срећом да као што је некада била реткост да у кући постоји топломер, сада Је, нарочито у варошима, па и у варошицама, доста ретко да у целоЈ кући не постоЈи термометар. Па и по селима има кућа, нарочито оне са децом, у којој постоЈи оваЈ тако рећи неопходаи инструмент у случаЈу макаквог обољења. * Чим се човек осети болеспим прва дужност му је да измери себи температуру, Јер она је, као што рекосмо, једно од наЈдрагоценијих мерила здравља В болести. По себи се разуме да она није једини и апсопутни знак обољења, Јер познато Је да многе, па и тешке болести, иду без повећања телесне топлоте. Међутим има људи коЈи наЈчешће из немарности или из лењости или из незнања, по неколико дапа, па и недеља, па чак и месеци, осећају или мисле да имају повећану температуру, али је просто не мере и на таЈ начин сматрају да су питање решили. Али такав поступак може горко да се освети, Јер од једног малог, незнатног оболења, може да постане озбиљна акутна или хронична болест. Осим тога има много света коЈи мисли да мало повишена телесна топлота, напр. 37,2—37,3 не значи ништа, да је то „назеб" или „грипа" која се вуче и коЈа ће и да прође. Други пак сматрају да Је то њихова „пормалпа" температура, и да према томе немају разлога да траже њен узрок. Напослетку има их који упорно тврде да су то „нервне" грознице, да оне не значе ништа и да ће проћи „као што су и дошле". Дакле, прво треба бити начисто еа: тим да нема „нормалне" темнературе изнад 37 степени, па ма то било и , 37,1 или 37,2. Нормална температура човечијег тела мора бпти увек испод 37 степени. Ни „перви", ни замор, ни узбуђење, ни варење, не могу, из дана у дан, да повећају температуру изнад 37 степени. То може да будо Једанпут, или два пута, али не може рваког дана. Према томе ако неко већ неколико дана, или недеља, има стално „мале температурице" тЈ. лако повипЈење телесне топлоте изнад нормале, онда се тоЈ појави мора тражити узрок. * Код млађег света лако повећање. температуре, које дуже траЈе, пајчешће долази од плућа. Ако болесник уз то кашљуца, или мршави, губи апетит и евептуално искашљуЈе сукрвљаст ис- . пљувак или чисту крв, онда се свакако мора извршити детаљан преглед плућа, у коЈи улази, као најважцији, рентгенски преглед. Али „мале температурице" не морају бити само од плућа или плућне марамице. Постоји Још великн број оболења, које Је често врло тешко открити, која иду са сталио лако повишеном телесном топлотом. Лако оболење жучног мехура, мокраћне бешике, бубрелсне карлице, мала запалења носних и чеопих шупљина и друга оболења могу дати мале температурице. Питање је само да лн је болест теже или лакше природе; али мале температурице увек зцаче оболсње које треба лечити. ДР. 0,