Коло

.1

\ \

роман од харалда ребелинго

(12Ј Не осврћући се ни лево ни десно Иора је нројурила кроз хотелски хол. Заборавила је сваку предострозкност, јер јој је било све споредио. Није ни прнметила Шаидора који је седео прикривен иза једног мермерног стуба, одакле је лепо могао да посматра улаз. Зачуђеио је гледао за Нором и било му је јасно да се десио неки лом. У толико боље, помислио је са злурадим осмехом, то је таман вода на мој млин. Скупио је своје новине и пристунио портиру: — Молим вас, пријавите ме господину Питу Старперу. Зовем се гроф Бакоњи. На телефоиу је био Џим. Пат је слегпуо раменима. — Мистер Старпер чека, рекао јв Џим носле краћег размишљања. — Нека господин изволи... Џим је био мишљења да Пат треба да разговара са грофом. То ће у многоме разјаспити ситуацију. Пат је, међутим, предосећао нове компликације. Осећао се уморан и зато је замолио Џима да буде сведок тог разговора. Са најљубазнијим осмехом ушао је гроф Шандор Бакоњи. Скоро пријатељски стегнуо је Пату руку. Међутим, у себи је киптео од беса. У соби св осећао јак мирис Нориног парфема. Помисао да је она малочас седела код овог човека испуњавала га је мржњом према њему, али се ипак савладао. ЈгБегов ударац требало је да буде изненадан и у толико жешћи. Зато се осмехивао што је љубазиије мотао. Пат га је дочекао хладно и прибрано. Осећао се сигурап и ништа није могло да га изненади, иако је знао да се иза љубазне маске крнје нека задња намера. То је, дакле, човек кога је Нора изабрала за свог мужа и кога је сада хтела да остави? У себи давао јој је за право. И сам је осећао антипатију према том блазирапом, притворном човеку, који је с такве внсине говорио. — Свакако ћете се изненадити због моје посете, мистер Старпер, — рече Шаидор Бакољи пре но што је сео. Пролазио сам случајно поред хотела и помислих како би било да дођем овамо по своју супругу. Али опа је, изгледа, већ отишла... Пат нанрави неодређен покрет. Није се дао преварити тобоже безазленим речима грофа Бакоњија. За овога је то било мало разочарење. — Моја супруга вас је последњих Дана чешће посећивала, зар пе, мистер Старпер? Чак и сувише често. Ни мишић на Патовом лицу није се «окренуо, иако је добро осетио претећи тон у Шандоровом гласу. Свако објашњење било је сувишно. Иако је Нору у носледње време видео свега два пута, Шандор му неће веровати. Зато ја боље сачекати да се види шта тај човек хоће. — Ја сам склон да верујем, продужио је гроф иронично, да се те посетв односе само на славног артисту. Алн ипак бих вам био много благодаран, мистер Старпер, кад би те посете постале ређе ... Маска са љубазног лица пала је наједном. Прикривена мржња превареног мужа показала се у свој својој голотиљи. Наједном су се пашли лицем у лице један према другоме. Неприродним гласом гроф је продужио: — Јер, у противпом случају, мистер Старпере, бићу присиљен да употребим друга сретства да бих заштитио своја права законитог супруга. Могу, рецимо, да се обратик полицији. И да јој саопштим да је славни артиста Пат Старпер — Стефан Рајиер за којим је расписаиа потерница због убиства. А за убиство код пас закон предвиђа смртну казну! Не знам да ли ће лобедник смрти Пат Старпер и у овом случају моћи да победи смрт... То-

лико знаља и равнаља ради, господине... Гроф Бакољи се поклонио и без журбе напустио собу. Могао је да буде задовољан: ударац је погодио у право место! Пат Старпер је остао као да га је муња ошинула. За грофа Бакољија случај је дакле ликвидиран.

Пат је заиста био запаљен. Шандорове речи деловале су на њега као гром нз ведра неба. Дакле, никад неће бити краја његовим неприликама у овој вароши! У мислима га прекиде Џим. — Ово је проклетство, Пате — речв Џим улазећи из суседне собе. — Сада су већ двоје који знају твоју тајну ... Са рукама у џеповима почео је нервозно да шета по соби. Овога пута биће тешко да се извуку из шкрипца. У толико пре што се у ствар умешао и љубоморни супруг. А то је увек најгоре. И ту пема мпого да се размишља. Постоји само један начин да се извуку из неприлике. — Треба што пре да напустимо ову варош, Пате. То је једипо решење. Пат одмахпу главом. Зар га у другој вароши не могу исто тако ухватити кад већ знају ко је и шта је? — Не, не, Пате. Непосредна опасност прети ти само овде, у Бечу. Чим одеш из Беча, отпашће у првом реду овај Бакоњи који је најонаснији. Остаје још Нора. После твог објашљења са љом, ја сам мишљења да ће и она дићи руке од себе. И онако не могу да замислим да нод оваквим околностима свако вече изводиш своју тачку. Јер, једнога дана ипак ћеш изгубити присебност и смрскати св на песку арепе. Џим је био у праву. И самом Пату је била нбгјодношљива мисао да ће за

иеколитсо часова морати да, се поЈави пред публиком и да изводи своју опасну тачку. Па како онда да цео месец дана нзводи у оваквим приликама своју опасну игру са смрћу? Разуме се да би најбоље било да оде одавде што пре. — Ја ћу да разговарам са Хаслингером, — рече Џим. — Можда ћемо моћи да платнмо оштету, али с обзиром па твоје стање боље је и то пего да страдаш. Препусти то само мени..,

Више од два часа чекала је Хапа у малој кафапици у Пратеру. Већ трећа шољица чоколаде стајала је празна иред њом. Не, нема више смисла да чека. Хана снергично устаде да пође. Или се штогод десило или је заборавио да има састанак са љом. Ни у једиом случају не ваља... Најтеже јој је падала пеизвеспост. Можда му је последњих дана и сувише много веровала? Уосталом, она толико мало зна о љему. Са ипстиктом заљубл.еиог срца осећала је да су љене сумње нсоправдане, али да ипак њеној љубави прети нека велика опасност... * „Свјатаја свјатих" дирекције била је канцеларија директора Хаслингера. У, љој се огледала сва његова личност, пошто је он по сваку цену хтео да буде отмен. На зиду иза огромног ппсаћег стола у стилу Ренесансе поред многобројних венаца виселе су три слике. Лево бугарског цара Фердинанда, десно шведскога краља Густава, а у средини слика — директора Хаслингера. И царева и краљева слика имале су својеручну посвету, а на сопственој слици био је претстављен, приликом прославе 60годишљице. Најлепшв очи Зар никада, мајко, ниси чула одзиве срца мога, које су даљине кроз уздах односиле? Свака м« је твоја суза ганула, док сам ти љубио лице, уморне очи и косе седе... И сунце губи своју топпину.., Јесен сводом хладном руком над главом ми кида лист по лист. Све је тужно. Кроз жице дочаравам даљиву, и глвдам како птице одлећу. С тешком муком полазим на починак, И ко зна по који пут читам пиема неисписаних слова. Па ипак, добро ооећам да је у њима, цела напаћена душа твоја. Издала те снага, а чежња за мном испила. Не можеш да тешиш више ни себе, , \ ни менв. Кажеш да ои стара. Да, исконски стара. И да те можда више нећу познати? Коса ти је ињем посута, образи упали, лице бледо, а леђа погнута. Али очи, мајчине очи, оне увек као звезде оветле. Мо?кда сам већ заборавио какве су боје, Али оне су најлепше. Јер су МЈајчине очи! Апојз Стрнад Заро&љеннк 38234, Сталаг IX Ц.

Пријавили су му Патовог менаџера Џима Хилтона. — Нека чека — рече о висине директор Хаслипгер. — Сада сам заузет. То мало понижеље било је задовољеље за љегову повређену сујету. А заузет је био сабирањем суме прихода последњих даиа. Четврт часа доцније примио је Џима. Овај немарно поздрави и без околишења пређе на ствар због које јв дошао. — Оно што ћу вам рећи, неће вао много обрадовати, господине директоре. — А то је ? — То је да мистер Старпер жели да раскине уговор. Директор га погледа расколачених очију. Његове добре воље сместа нестаде. — Оштету ћемо платити, али ви морате Пата да отпустите. Он има таквих ли^них непријатности, да се више нв може гарантовати за његову безбедност код извођења његове тачке. А ја мислим да ни ви не бисте имали ништа од тога да једиога дана сломи врат у вашем циркусу. Мало злурада шала! Хаслингер св кисело осмехпу. Ово, свакако, говори зато што га је пустио четврт часа да чека. — Да, ствар је сасвим озбиљна, продужио је Џим. — Па пгеа да радим — рече Хаслингер. — То ће ми сасвим да упропасти програм! Где сада усред сезопе да нађем замену за такву сјајну тачку? Али Џим је имао и за то спреман одговор. Препоручио је Хаслингеру да ангажује Јуана Лимату, човека — ђуле са љеговим топом. Лимата је у тај мах боравио у Копенхагену и крајем месеца био је слободан. Ипак је требало још пуна два часа док је паговорио Хаслиигера да пристане. Пату су остала још два вечера да се појави у циркусу и затим да плати конвенционалпу казну да се уговор разреши. Промена програма, ио Џимовој жељи, требало је да се објави тек у последљем тренутку. Кад је пола часа доцпије излазио И8 директорове собе Џим одахну са олакшањем. Најзад је и то готово. Прекосутра увече моћи ће већ да напусте ову кобпу варош. * Пат је стајао пред осветљеним излогом једпог великог модног салона у Кертнерштрасе, који је свака жена посматрала са чежњом. Гледао је дивпу хаљину од нежног жоржета са крупним шарама у боји пастела. Да ли ће се та хаљина свидети Хани? У рукама имао је сијасет велтеих и малих пакета. Хтео је да је обрадује, јер јој је баш данас био рођендан. Најзад се одлучио и ушао у радљу. Продавачице су га одмах познале по снимцима из новина и са највећим иитересовањем га послужиле. Неке су чак затражиле и аутограм. Више и поред најбоље воље није могао да понесе, јер су му обе руке бнле пуне. Купио је још један букет дивних црвених ружа и позвао такси. Удобно се сместио и одахнуо. Осе* ћао се нарочито пријатно. Ово је данас Ханин дан, све друго треба заборавити. -У напред се радовао како ће да: је изненади. А већ прекосутра, после претставе, првим возом напустиће Беч, и оставиће га све непријатности и неприлике. И ако буде све добро ишло, за кратко време ће се оиет паћи са Ханом — за увек ... Али он није ни слутио да за љеговнм таксијем јуре и друга кола. У њима је седела, бледа и озбиљиа, Но* ра. Већ цео час оиа је кришом иратнла Пата у његовој шетњи по вароши. (Паставиће се)