Коло

4

Молитва једне мајке

Шаши официри заробљеници у Офлагу XXI С

Дођи сине Јесењом се маглом огриуло селв, Преко голог грања дува повегарац, А блатљавом стазом гази лишће свело Похабаних скута, сед, увео старац. Са писмом у руци, у село се жури, Око њега лети јато цриих врана, Док облаци сиви и друмови штури Очекују лељо крај суморног дана. А старац се смешн, оквагаеиог ока Мислећи на сина што му писмо шаље; Старе груди тишти чежња предубока. И отац корача све дал>е и даље ... „Дођи сине, лето не греје нас жаром. Јесен је већ дошла, лишће пада густо И родино гнездо на оџаку старом Одавно већ стоји невесело, пусто. ... И док свело лишће носи поветарац, А облаци сури гледају с висина, Похабаних скута, сед, увео старац Корача са писмом за јединца сина. Велика Плана, октобра 1942 Љубомир Арсић

Свемогући Боже, услиши молитву моју, Да стара мајка долшви највећу срећу своју. Врати ми, Боже, јединца мог, Да га стара мајка прими у загрљај овој. Тада ће мајци пуно срце бити, Тад мајна може мирно умрети. И дшвим само да дочекам тај срећан дан, Кад ће ми сунце да сине, Јом једном да те загрлим, једини аој сине. Београд, октобра Огњена МихајловиН

Српским заробљеницима

Тамо сте далеко, Далеко од свог родпог кута; Ваши мили мисле на вас И пишу вам често пута. Ми бринемо овде Бриге тешке ваше. Бог нек вас чува Заробл.еиике иаше! Београд Милан Шеховић. ученик I разреда 9 мушке гимназије

Весело друштво из Сталага ХШ А

Велика група наших заробљеника официра у Офлагу Х1И В