Коло

Т7ИШН- О77О604АИ О. Ј7ЛЗИТ=г-

«Јц ога јутра Сања Аљалчић устаде III необично расположен. То распо/*•* ложење држало га је још увек, када је нанустио своју малу вилу, до крова зараслу у пузавипама, полазећи У јутарњу шетшу. Младо нролећно сунде купало је својом меком, животворном светлости распупеле издапке дрвореда. Сањина равдраганост допусти му изузетну шалу са самим собом: он скочи У први аутобус који прође, без обзира на правац у коме иде. После четврт часа вожње Сања стиже на крајн>у станицу. На његово не мало чуђен>е нађе се пред дугим китњастим зидом гробља. Он нрође поред дугог нива цвећарница, дигнутих дуж тротоара и упути се улазу. Једна девојчица понуди му руже И8 своје мале котарице. Саља већ заусти да каже нешто опоро, када му се поглед вадржа на детињој овешталој хаљиници и бледом лицу са крлшим тамним очима, чије дуге, стидљиво оборене трепавице нису биле у стању да прнкрију сву недореиену беду овог малог бића. Сања узе из детиње корпе букет свеЖих ружа, извади једну новчаницу и, ие чекајући да му дете врати остатак

испод натписа, која је престављала једну младу девојку чије лице беше уоквирено необично бујном косом. Њене очи гледале су са небеским усхићењем негде далеко преко главе младог човека. Оно што је Сању нарочито испуњавало дивљењем према том прозрачном лику, беше надземаљски осмех побеђеног бола. — Јадна Гордаан! — оте се тихи уздах са његових усана. Његове руке расипале су махиналним гестом прегрште ружа по зеленој хумци. Иотинско узбуђење обузимало је Сањину душу. Бујица врелих и страсних осећања зачас преплави сво његово биће и он чврсто поверова да хумка коју покрива цвећем крије, под собом једину жену која би била у стању да га начини заувек срећним. Међутим, Сања ни појма није имао о томе, да се тог истог часа, можда чак и у длаку иста маштава рађаху око њега богзна на колико других места у сањалачким срцима младог света који у ово пролетње јутро лута травом обраслим стазама овог ничијег мраморног града, склапајући сентимептална повнанства са мртвим душама.

новца, продужи пут. Улазећи у гробље Сања даде свом лицу онај исти утучени, сетиозамишљени израз, који је заназио код осталог света који је улазио у овај град мртвих у коме сам није повнавао ни „мртве душе". Одједном, склизну му поглед на његово светлосиво одело и отворено плаву машну. <3&ња сместа уочи тај несклад са тужним изразом који је дао свом лицу те нотражи неку споредпу алеју. На првој раскрсници скрете са главног пута и нође једном пустом, сеновитом стазом. Убрзо се нађе окружен читавим лабириитом уских, травом обраслих стааа које воде кроз читаву шуму мраморних стубова, плоча, ниских кипариса и др»ених крстача искривених на влажним хумкама покривеним првим пролетњим двећем. Сања се најзад засити ове шетН >е. КраЈ једног свежег гроба наиће на малу шгупу заклоњену одасвуд густнм бршљаном. Он приђе великој мраморној плочи и прочита тек недавно уреВапо нме: Гордана Павловић. Његову Нажњу п ривуче одмах овална слика МОЛИТВА Бого мили н драги. ЧуваЈ тату в снажи. Дај му цуха и воље В бол иу ублажи. Вол његов ]е прсвелика 8а синчићем својим. И аато те. Бого. молим Свим срдашцем сво]им... И ти. тата, моли Пога Да те кући врати. Па ће опет цела кућа Да нам се позлати. Веоград, октобра 1942 Слободан Михлсл

— Јадна, мала Гордана! — уздахну Сања још једном и пође ка клупи. Дигавши поглед, млади чопек 8астаде као 8громљен. Тамо је сада седела једна млада дама у дубокој црнини. На њеним рукама лежао је букет ружа а испод дигнутог вела тужно се смешило лице покојне Гордане. Пре но што је Сања могао да се снађе, млада дама у црнини устаде и приће му: — Ја сам Гордалина сестра... поче она меким гласом при чијем се ввуку млади човек осети како му срце стеже неки слатки бол. — Гордапа је морала у вама имати необично преданог пријатеља, када Је Још нисте ааборавили! Притом два крупна, лако замагљена смеђа ока сусретоше Сањин усхићени поглед. Лака румен разли се необично Финим липем младе девоЈке, која збуљено ућута. И сам бескраЈно збуњеп, Сања спусти Једва осетан пољубац на узану, необичну белу руку у рукавици од црне свиле. — Господине, — Јави се опет нешто несигурно глас који се Сањи чипио да долази с неба, — у име Горданино и У име моје, вахваљујсм вам на овом нежном сећању ... Сања се немо поклони. Горданина сестра прође лагано поред њега и клече краЈ гроба. Сања се дискретно повуче иза завесе од тамнозеленог бршљаиа и пође излазу.

Следећег дала у исто време, Сања поново прође између два низа цвећарница пред гробљем. На улазу га дочека иста девојчица која му овог пута весело нохита у сусрет. Сања нежио пређе нреко њеие светлоплаве танке коее, ку-

пи све руже из њене котарице и уђе на гробљанска врата. Овог пута имао је на себи тамно одело и црну машну са које је блистала пригушеним сјајем крупна бисерна чиода. Горданина сестра већ беше дошла. Заузета намештањем цвећа у ниској бронзаној урни, она опази Сању тек када ЈоЈ овај беше пришао сасвим бли8у. Са сетним осмехом пружи му она руку. Неко време стајаху обоје крај цвећем покривеног гроба потпуно неми. Невенка утонула у протлост а Сања вбуњен и зајапурен попут гимпазиЈалца. Сада седоше на клупу, Невенка прва проговори: — Ви сте свакако одавно познавали моЈу сестру? — На жалоет... не! — ушепртљи се млади човек. — Упознали смо се тек пре годину дана на Једпом журу. Горданина сестра, диже зачуђено поглед својих очију крупних и тужпих као у гоњене кошуте. Не опажајући тај поглед, Сања продужи ватрено да узноси покоЈничину поетичну душу, изванредио срце и очараваЈућу непосредност којом је тако неодољиво освајала непоколебљиве симпатије свију који су имали срећу да дођу с њом у додир. Невенка га је слушала замишљено. Покаткад само дизала би своје дивне очи ка Сањином &ицу, као да жели са њега да прочита неку тајну. Али Сања, којн се потпуно ослободио, говорио је с тако топлом искреношћу, да је била приморана увек изпова да обори очи и да слуша даље његов бесрајни панегирпк њеноЈ умрлој сестри. Тога дана Сања Је испрати до њепе куће. * Сања је чинио све што је било у његовој моћи да у Невенки поново пробуди животну радост и да јоЈ врати рапију душевну ведрину. Невенка је добро осећала те његове напоре и, прећутно, била му је захвалаа на томе. Једнога дана, Невенка се појави у светлоплавоЈ хаљини и белом шеширу испод чијег је широког обода весело пламсала њена коса венецијанског бакра. Првипут они сада седоше у аутобус чији Је правац био супротал од оног, који води ка гробљу. Сања предложи да оду у неки биоскоп. Зачудо, Невенка ое ниЈе противила. Из биоскопа одоше у један забавни парк. Дочека их урлик клаулова кроз мегаФоне, писка вергла, заглушуЈућа пуцњава и жагор света, који се тискао као у кошници. Ослоњепа на Сањину руку, пролазила Је Невенка кроз оваЈ нутујући град, ваборављајући на све остало. Тога дана Невенка се после дуго времена смејала од свег срца. Код једне шатре Сања јоЈ купи огромно липидерско срце опточено ситним морским шкољкама. Један ринглшпил баш се спремао да крене. Не размишљајући дуго млади пар окочи на даску и појаха два бела коња. Вергла закрешта једну ПучиниЈеву арију и рииглшпил поче да се окреће. Сања је бројао окрете: Тачно код седмог он се обрну Невенки: — Невенка, — рече просто — будите моЈа за увек! Ћутећи, она му нружи своЈу руку на коЈу Сања спусти дуг пољубац. Њена друга рука притискивала Је чврсто уз груди велико липидерско срце.

— Сања, — рече Невенка Једног дана — признај ми сада да Гордану уопште ниси ни нознавао! Сања порумене и насмеја се збушепо. — По чему си то утврдила? — Пре годину дана, када си се тобоже с њом упознао на оном журу, опа је већ лежала између живота и смрти у Једном саиаториуму. Само једно ми ниЈе јасно: зашто си онда то цвеће однео на њеп гроб? — Врло једноставио: цвеће сам узео из сажаљења према оној малој продавачици пред улазом. Немајући никога свога, закитио сам њиме Горданин гроб као што бпх закитио и макоји други... — Наравно, само не са исто толико среће. . додаде са смешком млади човек и нежно загрли своју жену..,

Како да се сачувамо и излечимо од шуге? О /I пре рата било Је доста случа//[ јева шуге. И баш скоро непосредно пред рат била Је организовапа планска борба против ове истина не смртоносне, али врло непријатне и досадне болести. Али сада у овим, нарочито са хигијенског гледишта врло нередовним приликама, шугавост се толико распрострла да претставља праву папаст. А то је сасвим разумљиво, Јер шуга је болест нечистоће, неуредних хигијенских прилика, прл>авштине. Први Је услов да неко не добије шугу да буде чист, а затим да не долази у додир са шугавим. А то је баш оно што је данас тешко постићи, јер се мора штедети у сваком правцу и у сапуну и у чистом вешу и са топлом водом и са постељним рубљем и са оделом. Нарочито Је то тешко спровести у сиромашним а многоброЈним породицама. Ади ипак, т, је Једиии начин да се из куће или породине шуга искорени. Једини услов и предуслов ослободити се шуге је чистоћа. Осим тога људи сада много више долазе у непосредну близину један другога (трамваји, чекање у реду за дуван итд.) и због тога Је могућност ирепошеља инфекције много већа. Најчешћи је случај да се деца заразе шугом Једап од другог у породици или у школи. То долази због тога што дете и не обрати пажљу иа свраб који може да траје недељама. те се и не лечи. Осим тога деца у итри долазе иепосредно у додир и онда ништа лакше иего да преиесу изазивача са оболелог на здраве. * Шугу изазива паразит који се код ошуганог може открити. Ои са заражене особе може днректно да прсђе на кожу здравог, али чешће прелази прво на одело, па иосле извесног времена прелази у кожу те изазива пепријатан свраб. У почетку се шуга јавља само на поједином делу тела, а доцније се, чешањем, разнесе по целом телу. Услед пеприЈатиог и јаког чешања, могу настати разна запал,еља на кожи и ексеми. Деца па и старији, обично, док Је шуга у почетку, и не обрате пажњу па то. Тек доциије затраже помоћ. Важно Је прво са сигурношћу утврдити да ли Је шуга у питању. То може сваки лекар, а нарочито специјалиста за кожне болести. Исто се може постићн и у разним амбулантама где је преглед за сиромашне бесплатан. Када се утврди да неко има шугу, онда се мора лечити и то трљаљем по кожи неке течности или неке масти која садржи сумпора. Има скупљих и ЈевтиниЈих лекова, али се њихова вредност не сме ценити по њиховој цени, Јер могу и јевтиниЈи лекови бити врло добри, па кадкад и бољи од скупљих. Али употребити само лек против шуге, не вреди апсолутпо ништа ако се при томе не постигне искл.учеи.е могућности да болесник поново сам себе зарази наразитима који су остали у личном рубљу или у постелшим стварима. Због тога пра.вилно је постуиити овако: особа која има шугу мора се увече окупати или од главе до нете добро опрати са сапуиом и истрљати се са добивеннм леком. Затим мора узети потпуно чисто рубл>е (које није „макар Један пут" већ носио од како има шугу!) и лећи такође у сасвим чисто постел>по рубље. Изјутра. пре него што се обуче треба да се окуиа или добро опере, и опет намаже леком. Тек онда може да се обуче. наравно у од сипоћ спремл>епо чисто рубље. Ово треба поновити три дана узастопце. НаЈбоље је сваки од ова три дана мењати личпо рубље, али то ниЈе неопходно; главно је да се то учини у почетку лечења. Да укућапи, парочито деца, не добиЈу шугу од оболелога, треба да што више избегавају додир са њиме, а исто тако да не употребљаваЈу његово рубље, одело, марамицу, убрус итд. Ако се при томе укућани редовно купаЈу или добро перу и мељаЈу рубље, онда наЈвероватниЈе неће добити шугу. Јер шуга Је болест нечистоће; ко се држи чисто ис може од ње оболети. Џ. С.