Коло

реко шест стотџна сппских зпроб! |\ лспика, официра, подофицира и војпика, после више од годипџ дина проведених далеко од домовине, далеко од милих и драгих, вратило се грошле недеље из Пемачке ро-дној груДи... Од раног јутра били су закрчепи тротоари пред железничком станицом и рампе преко којш је сурови северац целог дана бесомучно шибао. Сати су < лагаио пролазили у грозничавом игичекивању. Велика композиција нипослстку је ушла у станицу. Пастао је тијац. А онда су нренлављене рамне. У очима се појавиле сузе. — Добро иам дошли! — чули се мздрави са свих страна. Постројене официре и војнике поздравио је изасланик претседиика владс министар правде г. Вогољуб Кујунџић. Он је рекао: — Ви се данас враћате у своју драгу отаџбину — мајку Србију. Можда исћете затећи у њој све оно што■ сте нре годину и но дана оставили, јер ]е пламен који је захватио свих пет континената оставио трага и у нашој отаџбини, али наћи ћете у њој дубокц всру српског народа у бољу и срећнију будућност. Повдрављајући вас у име нрстседника владе искреном и срдачном добродошлицом, желим вам што скорит опоравак на вагиим драгим домоћим огњиштима... А прсд Војном болнггцом, где су се српски ратници одвезли аутобусима, Ч (кала је зош већа маса света. Људи су опкољавали аутобусе. Препознавали своје. И још дуго су остали прсд затоореним болиичким капијама....

'&