Коло

8

<ј Цшуац

С;

✓~»коро свакн дан, идућп кући по( сле ручка, свраћао сам у једну носластичарницу на углу улице у којој сам становао. Седао сам увек ва сто у углу према каси за којом је било једно девојче косе као зрело жито и очију тамно нлавих, чији је глас био чист као кристал и осмех звопак. И док сам полагано грицкао своје колаче гледао сам је нетремице и погледом крао њен лик који сам односио са собом. Да ли сам "био у н>у заљубљен? Не, још не, али сам био на путу да се ваљубим. И само је случај хтео друкдаје... Никада до тада нисам с њом проговорио ни једну реч. Нисам имао смеслооти, као други, да јој се налмешим, Да јој рекнем понешто, и да се бар за тренутак наслоним на руб аеног бокса. И не сећам се каво је то почело. Једно другом ухватили смо ноглед, измењали смо осмехе, прве речи. Онда сам се увек, плаћајући колаче, наслањао на јмно седиште, разговарао подуже н гледао изблиза у њене плаве очи. Једно после иодне, када у радњи ниЈе бидо скоро никога, и када је она, заваљена у столици, кроз излог посма(грала свет који је врвео улицом, пришао сам јој скоро стидећи се и држећи у руци две улазнице, замолио да те вечери пође са мном у биоскоп. Боже, како ме је само погледала. Њене плаве очи биле су пуве чуђења и страха, уснице су јој подрхтавале. — Не! не! рекла је плахо и затресла својом златном косом. — Зашто? — питао сам је. — Зар иемате поверења у мене, или можда ради обзира?... муцао сам, молио и гледао сам је преклињући очима. Дуго сам је наговарао. Она је одбијаЛа све моје сумње, мој позив био јој је угодан, радо би пошла са мном, рекла је, али је на крају ипак затресла гла- ■ вом: не!

МИШС' — Ако дођем, рекла је, бојим се да ћете се разочарати. — Разочарати?! Не, бићу срећан. Ако не дођете, бићу разочаран. И... прпстала је. Уздахнула је, у очима јој није било радости, али је ипак приетала. Седам сати. Чекао сам је пред биоскопом. Свет је већ улазио. Кроз отворена врата дворане чула се музика. А ње још нема. Да ли ће доћи? Гледао сам у правцу одакле је требало да се појави. Тражио сам погледом међу пролазницима једно хитро девојче светле носе које ми је јурило у суерет. Али је нисам видео. Одједном, неко ме је дохватио за руку. Окренуо сам се нагло и спазио н>у. Дошло ми је да вриснем од радости, да је загрлим на сред улице и... задрхта ми рука кад она премести штап из десне у леву да би се са мном руковала. — Разочарани? •— Молим? Ах, шта вам пада на памет!? Идемо. Пошли смо кроз хол. Она се у ходу нагињала на једну страну, а при сваком кораку њена лева нога у протези шкршшула би као неподма-зана осовина. Када смо ушли у дворану био је већ мрак. Рекламе на платпу пратила је тиха музика. Гледали смо филм и ћутећи држали се за руке. Шта сам могао рећи? Да ли сам могао да јој причам нешто весело или да је тешим И на путу до љене куће нисмо говорили много: о филму, о лепој ноћи... * Никада више нисам свратио у њену посластичарницу. Никада је више нисам видео. Да ли сам заиета био разочаран? Не, то није права реч. Ја сам је жалио. Моје сажаљење било је јаче од симпатије. А да ли је она смола то да осети? Не! Боље је да опа мене презире, него да осети колико је жалим...

ПИШЕ -- ВЕРА ГРЕГОРИРч

&

рага другарице, „Нећеш ми веровати ако ти испричам један необичаи доживљај. То јест, то у ствари и није необично; шта више, једва би иекоме могло да значи доживљај, али за мене је стварно необична пустоловина. Мислићеш да сам луда када ти поверим да сам се застидела, не неког човека, не неког бића, већ једне ноћи ... „Смеј се колпко хоћеш, ругај ми се, али догађај је необичан. Учинило мн се да је сама ноћ неко живо биће, да се иритајило, да ме целу провиди, да све моје тајне сазнаје, све моје жеље разголићује. Укратко, застидела сам се ноћи, јер никога није ту ни било него нас две, ноћ и ја... Видиш, драга моја, ја сам, као и тн,

У бесане ноћи N. Л Мприсна и топла. као тело жене. још влада ноћ мека и тиха; плам евеће баца бледе сене и од мог даха благо се њиха... Сломљена тугом. без тласа и моћи. еа клонулом главом над писмима Тво|им. чисте, ко светлост звездв V овој ноћи, блистаЈу сузе V очима моЈим. Зпам да и Теби, у часове дуге бесаних ноћи, кцоз таму што гуши, блуди поглед очаја и туге рефлекс патњи у нежноЈ Ти дугаи. О, буди Јак и храбро испи горчину — то ниЈе прва ни последња чата а сунце мора 1едном да победу тмину! Тхкав Је живот — таква Је судба ната.. • . Још влада ноћ мека и тиха; влам свеће баца бледе сене ■ од мог ааха благе се њвха... иара Рашковић, ученица Средње техпичк* школе

дете зидова. Једва сам се макла ван вароши. Оно мало цвећа по баштама, у кругу варошких вила, оно мало неба изнад рундела сувише вештачких ружа, цвркутање варошких практичних врабаца и пиштање сувише заузетих и патријархалних ластавица, то је све што нас дохвата из природе. Али и то парче природе дејствује као некакав фалсифпкат. Не одушевљава, не заноси, не опија. Међутим, тако нисам мпслила... све док се нисам постидела... Алл чућеш све... Изишла сам далеко из вароши. Нисам више видела ни једне куће. Авантура... Нешто ме је терало, као да сам у бунилу, као да ме носи грозница. Већ сам стигла далеко у поље. Диван еумрак претварао се у ноћ, али се ја нисам бојала. Последње ласте нестале су испод облака. Звезде су се искрале, као да чикају хиљадама свитаца са покошених трава. Боже, никада нисам чула славује, а сада сам им познала песму. Били су ту негде у блиској шумици, и као да су пробали за фестивал колоратуре. Топли тонови, продорни и свиленкасто нежни стизали су до мене. Нечујна крила залепршала би се понекад. Бубипе су клизиле низ дрвеће и лишће, друге зврјале међу травкама, ноћни лелтири јурЈцпалц на месрчев зрак. Топла опојноет наднмала ми је груди,

уста су се сама од себе отварала, ноздве шириле, мириси упијали, тишнна силазила у дно срца и као да је тамо дирнула... не знац шга, али нешто врло, врло осетљнво, нешто што је истовремено и опијало и болело, неки диван отровни цвет који је тамо изникао, а кога дотле нисам била свесна „Не, не, то није било болестан занос. Била сам сасвим свесна. Нешто се снажно у мени претргло, пробило из дубине, као кад из пупољка пробије цЕет. Нешто сам осетила тако моћно да ни своје уздахе, ни сузе, ни покрете веше нисам осећала. Било је то јаче од свега, баш зато што се није могло ничим описати, ничим ограничити, а још мање задржати. И то је било толико опојно да не бнх дала у том момеиту то осећап.е ни за шта на свету. Притворила сам очи, уживала, пратила топлоту која ме је прожимала' до последње ћелије. У тој опијености осегила сам саму себе, осетила да сам престала бити дете, да моје девојаштво наступа, да са њим долазе толике слатке тајне, да је ленота ове ноћи прва коју доживљујем, да је та прва тајна пакренула друге, нове, садржане у новим жељама, дотле никада неизраженим, и да све У мени припрема се да те жеље дочека остварене, јер то су тренутди среће... И тада сам одједном кроз ту опојност осетила шта желим, како желим, осетила да је та жеља бескрајно смела и... да ли да кажем?... Да, била је таква да сам се осетнла као ... обешчашћена. И тада се одједном нешто у ноћи помакло, лишће свуда на гранама зашуштало, травке зашумеле, бубе прошетале, славуји се вратили на гране и безочно ми зазврјали, ветар се прошетао кроз моју косу, месец пригушено насмејао, звезде намигивале својим тихим шеретлуцима ... све ми је говорило: „Ха, драга моја, знамо ми шта си хтела, шта хоћеш, шта желиш и зашто баш то жели1п..." И силно сам се застидела. „Да, ти то не можеш да разумеш. Природа је, као неко живо биће, дејствовала на мене, покренула најинтимкије жеље у мени, извукла најдубља осећања. И, како да ти кажем, нисам веровала да ме то природа толико опија, а опијајући да ме провиди скроз до најтајнијих мојих мисли, па најзад да ми саопштава како зна све што ја мислим и шта желим. Не изгледа ли то као да те ухватише у некој крађи, или некој лажи? Морала сам се застидети.' Била сам као обнажена. Нисам могла ни да слутим да је природа до те мере саучесник у нашим буђењима... „Не, не, није то био сан. Била сам румена од стида, образи су ми горели, уста се стезала до боли. Бежала сам из те иоћи, брзо, што сам брже могла. И тек кад сам доцкан онет дошла кући, међу зидове из чијих рупа провирује

прашњави бршљан наткриљујући бокор ружа што миришу на бензин, тек тада сам осетила неку сигурност. Али, истовремено сам и жалила за оним блаженетвом које сам у оној свежој, правој ноћи о^етила над травњацима, у оној ноћи која ми је божански пробудила детиње срце, Ло разумем? Од тога тренутка знам како изгледа срећа..."

Треба пи вадити крајњике? ^ма особа које врло често пате /// од крајпика и то било да болују само од њиховог обичног запалења (када они отекну, постају црвеци и боле, нарочито при гутању) бпло од гпојног запалења (ангина, са белим тачкама на крајницима). Већ сама. чињеница да оне често болују од крајника, за њих је непријатна, а осим тога доказује да су таквн крајпици слабије отпорни и лакше изложени илфекцији. * Дапас је у медицини, на основу великог искуетва, са сигурношћу утврђено да поједиие болести наетају као последица оболења крајника. Врло често се догађа да нека особа, или још чешће дете, болује од крајника и на то се не обраћа довољна пажња. Боже мој! Толико деце и тодико света болује од крајника па ништа! Али догоди се да иеколико дана, или и недеља после једног таквог запалења крајника, дете добије виеоку температуру и тужи се на болове у зглобовима, прво појединим, а затим постепено у свима. Када се ти зглобови погледају види се да су отечени, црвени и осети се, под руком, да су топли. Другим речима дете је добило акутно реуматично заиалење згдобова. По.неки пут родитељи и ову болест не схвате озбиљно. Зглобови боле, па ће и проћи! Можда зовну једанпут или два лекара, или га уопште не позову. Дете држе неко време у постељи, а чим му буде боље пусте га да устапе, да излази, а евентуално и у школу. Тек после шест месеци или годину даиа, иеки пут и доцније, они примете, или се дете само ложали, да се брзо задиха при трчању или ходању или ири игри. Времепом то поетаје све јаче. Тада се родитељи већ морају да обрато лекару који може да утврди срчану мапу као последицу реуматичног оболења зглобова. И та се мана онда не може више никада потпуно да излечи, него може добрим лечењем и пажљивом негом толико да залечи да дете може да води колико-толико нормалан живот. Али дете никада неће бити потпуно здраво. И све то само као последица оболелих крајника! * Не само реумагично запалење зглобова, не само срчана мана, него и акутно запалење бубрега, запалење жучног и мокраћног мехура, запалење бубрежне карлице, запалење желудачне слузокоже и још друге болеети могу наступити као цоследица оболен>а вна два мала органа, велика као два бадема (истина могу бити и већи!) која се налазе у грлу и која могу скривати мноштво заразних клица које данас или сутра, неочекивано и подмукло, изазову неку тешку болест. * Па када се све то зиа и када се зна да је и операција (вађење) крајника један релативно лак и безопасан хируршки подухват, настаје питање: залгто толико света болује од крајника и зашто велики проценат од тлх болесника добије неку компликацију од које се доцније тегако лечи? Одговор је проет. Прво због тога што још и данас маса л>уди не зна какве све последице могу да изазову честа оболеи.а крајЈТика. Друго: велики број таквих болесника, и поред изричног саветовања лекара да вади крајнике, не сме то да чини, јер се плаши операцпје и јер има разних предрасуда (као напр.: да човек не моасе да живи без крајннка; да их природа не би створила да су непотребни — као да је природа све паметно створила! — да ће после тога још више боловати; да старијима ие треба ва.дити крајнике, јер може настати компликација итд.). Међутим све су то беемиелице. Тачно је да пе треба, ићи тако далеко — као птто неки предлажу! — да се свој деци ваде к.рајници били они здравп или болесни. Али је исто тако тачно да ако лекар утврди да су крајници болеспи и да од њих прети или ее већ створила пека комиликација, треба их оперисатп, јер и под претпоставком да они за пеШто користе, то може бити са чо док еу здрави. Др. С. •