Коло

> РОМЛН ОД \ Г ^ЕРНМАЈЕРА

Зоие ее мони иик који ке, у васт»пдииа. „Коло" доио«ити Почеи од ооог Орој*. У овом роиаиу ии«*ц X. Г. Кгцнмајрц уволм вас V Слистави фнлмски и уиетвичка жннит велкке вароши. Поинати Филиоии глуман. ла |>и отклови« љуОоморву сумв.у фмлмског магната V чиЈси лредузсћу ради. »аговорв скромву али л-упку и амОициолит иочстнвцу да иг|>а и>ггову нррсни■у. Но то 1е опасва »гра ватром. Долази до ааилста н всочсквнаиих оОцта. Хоћс ли. у сукоОу велиии! страсти ш »втереса. висквх с.уреик.мв«сти м заиистн, иа крају иовсдати ирава људска осеВан.а: плсмсвитост, вожртхоиавоСт и л>уОаи?! О« наврегиутон »ажи.ом вратнћс читаопи а »арочито читат*л.кс догађ«Је оног ромаиа иуиог темва, темиерамента и полста.

I

(1)

*— Тебе таоја жвна вара! Мене? А с киме? «— 6 Хансом Ауерсба10м. ■— Са Ауерсбахож? Којешта. То }е Вехогуће! . Паул ван Тонкен нагло је рдрурнуо, све до зида тешку столицу свог нисаћег стола л са рукама на леђима нервозно стао да шета по собв, дов је н,етов нријатељ Данијел Јуришиц, који му је ту новост саоиштио, комогно седео и мирно пушио своју цигарету. Он је са уживаљем чекао да види дејство евојих речи. Ван Тонкен, филмски магнат, са својих 45 до 50 година, човек гвоздене вол.е, који није знао за препреке, био је иа око миран, али у себи је киптео од беса. Оилом се уздржавао да не илане. Он се сам бојао свог беса. Нож ва еечеље хартије поломио се као трска у његовим снажпим рукама. Ваи Тонкен је био родом Холанђанин, Јуршиц негде с југа Евроне. Ире почетка свог пустоловног живота Јуршиц је био правник, а сада је директор једног великог забавишта са варијетеом и луксузним баром. И данас он води живот гурмана, спортисте и ципика. Важио је као огорчени противник Орака и његове везе никада нису биле дугога века. Ван Тонкен и Јуршиц познавали су се већ више од двадесет година. Уповнали су се у карантину у Манили на Филипинима и било је довољно десет дана да се сасвим спријатеље. Заједно су пропутовали већи део земаљске кугле, док је било новаца. Онда су морали да раде. Радили су у рудницима бакра, и као тумачи, и као морнари иа бродовима који су личили на подртане. Кад је умро Јуршицу отац, он вије оклевао да своје наследство нодеЛи са ван Тонкеном. Открио је наиме код овога прави трговачки и пословни геније. Са неколико смелих спекулација ван Тонкен се обогатио. Вратио је Јуршицу све до последње наре и затим се носветио филмској индустрији. У то време је важио као један од најутицајнијих и најбогатијих људи. Изгледа, међутим, као да му је Јуршиц иочео да завиди. Завидио му је нарочито на срећном браку, у коме је ван Тонкен живео већ пет година. Вило је то у једном малом насељу Холандске Индије. Ту су њих двојица срели жену у коју су се и један и други 8аљубили. Победио је бољи, снажнији и леиши — ван Тонкен, а Јуршиц се са заједљивим осмејком на лицу морао да повуче. Тада је први пут осетио у свом срцу жаоку зависти. Иако га је нрошлост везивала са ван Тонкином, тај случај није могао да заборави и преболи. Много година чекао је тренутак да му вра.ти жао за срамоту. И сада је најзад дошао тај тренутак. Један од оних људи који не могу да трле да други буду срећни, Јуршиц је са унутрашњим задовољством, које се није могло приметити у његовим непроницљивим црним очима, чекао да види дејство својих речи. —• Не, то не могу да верујем, то је вемогућно! прекинуо је ван Тонкен ћутање. — Како немогућно, рече Јуршиц,са уживаљем. — Вво ти доказа.

Џружио му је нутију од лммп. За и.у је Јуршиц дао био две хил,аде.'м«>пак ;1, *ли му кмје било жао. Ту је .било светл иеколико десетииа метара узаиог , филма. — Само, молим те. — у иочори. »а • Јуршиц— иемој да илаиеш. Треба да знаш да нисмо вииге у лрашуми. У оеталом, криво ми је .тто еам ти режао... — Дакле, Мелц ме етварио вара? —■ Да. Већ шест месеци. У јцшо време сам само сумњао, а сада Сам се уверио. Ван Тонкен дохвати са стола слику једне дивие жене. ТО је била Мелаиија ван Тонкен, Њсгова ирва права љубав, прва жеиа која га је зауставила. у његовом бурном животу. Играла је у берлинској опери. Такве очи ван Тонкен никада дотле није видео. Била је сиромашна и поштена. На заирепаштење свог пријатеља, ваи Тоикен јој је одмах лосле нрвог нознанства нонудио брак. Она га је погледала и рекла „да". И одонда су живели у срећном браку. Мела је била баш онаква жена каква је ва.н Тонкену била потребна. Она је деловала на н.ега умирујући, ублажавала његову преку нарав и од заљубљенОг вереника постао је нежан муж. Са своје стране, ван Тонкен јој је пружио све шта може да нружи богати муж. — Сви морају да ти се диве, сви морају да те обожавају, рекао је једном приликом својој жени. Није жалио новаца да направи од ње славну глумицу. Учила је музнку, спорт, глуму, балет и изненадила успесима своје наставиике. Један успех долазио је за другим. Али Јуршиц није скривао своју неповерљивост према младој жени и стално је о томе говорио свом пријатељу. — Она више воли твој новац него тебе, говорио је ван Тонкену. Она воли твоје име, твоју моћ. Брачна веза с тобом је у њеној каријери само један степеник. Немој да заборавиш да си ти ста.рији од ње нуне 22 године. Уштедећеш себи веће разочарење ако се сада растанеш са њом. Стаће те то неколико стотина хиљада, али ћеш бар бити мирнији... Ван Тонкен се сетио тих речи. Да, двадесет и две године нису шала. И огледало показује да му је коса ирилично ишарана седим праменовима, да су му се око огђју накупиле боре. Али он зна и то да жене са. уживањем мере његову снажну, спортом истренирану фигуру, да воле његов бистар дух, ведар, младеначки осмејак. Но Мела је према њему ипак и сувнше млада. Њено нежно лице, уоквирено меком, свиленом плавом косом и благе плаве очи пуне љупкости чине је још млађом. Не, није могућно да је лагала кад му је у Паризу рекла: „Ја волим само тебе и волећу 1'е увек". — Лажеш, повика најзад он. — Чувај ме се, ако не говорипг истину. Јуршиц мирно отресе пепео своје цигарете у пепељару и само показа очима: — Погледај сам! Мала филмска кутија стајала је на столу. Ван Тоикен иао да је оклевао.

— Изволи увери ее. Филм је сивмлвеи у ВенеНији. на Лиду. — Да ди је то све чиме желиш да докмжстн 11.СН0 неверство? ■ ' -ј ." Јуршиц сам извади филм и растегну га. Двадесетак метара Филма наде на патос. Кратак лео залржао је Јуршиц • У РУПИ. ■ — Кво, номедај, момче! Вав Тонкеву су ирсти дрхталв кад је дигао филм нрема еветлоетн. ; Ла, Јуршин је имаО н)1аво. Хаие ■ Ауеребах држао је његову жену Мелу .. • чвшгто у загрл,а-ју и љубво је. --. У' нраву еи, осче муклим гласом. ' Она ме вара. Није му било довољно да игра са н>ом у фмлму. Млад је и имд успеха у жипоту: Ототине хил,ада л.у (в знају његово име, Његов глас, ндтов лик. Он је захкал,у-јући мени. НОстао филмеки глумлц. А бИа ми је увронастмо живот, отео ми је жеНу коју волим. Али тако ћу и ја да уиропаетим његову каријеру и његрв жнвот. Јурншц је • одјшчн'0 в,ознавао свога нријатеља. Он зна да оно што он каже нису јгразие речи Он ће да унтнти, да. онемогући Ханса Ауерсбаха, За увек. -— Добро, Паул, саМо немој да заборавиш да ))исмо у прашуми. Пази да не упронастиш самога себе. Зар си ти стварно мислио да ће те твоја илада и лепа жена вечно волети, да ће се до века везати с ■Љбом? И ти сн крнв. Зар никада ниси. помислио да ли је добро што пушташ Мелу да игра у филму? Зиаш и сам какав је посао код филма: загрљајн, пољуп))и, љубавне изјаве. С ироничиим осмејком на лнцу Јуршиц је продужио наглашујући сваку реч: — Хапс Ауерсбах је врло леп човек, опасан и за жене које са филмом немају иикакве везе. Ко ће да криви Мелу што се одлучила за млађег и леншег? Твоја је кривица једино у томе што си био и сувише поверљив, момче. Ван Тонкен није осетио иронију Јуршицових речи. — Не треба да се бојиш, Даниел. Нећу ја својих носледњих двадесет годииа да проведем у затвору. Постоји и други иачин да му се осветим, да га опемогућим. Филмски глумци се брзо и лако заборављају. Тако ће свет брзо и лако заборавити и њега, а Мела ће лено даље да живи са својим законитим мужем, иако је двадесет и две године старији од ње. Ја је нећу никада на то потсетити, а надам се ии ти, стари друже. Јеси ли сада задовољан, ти, МеФисто? Јуршицу би крнво што није ван Тонкену иоказао цео филм. Ваи Тонкен Је продужио: — Да, за годину дана од данас ретко који човек ће се сетити имена Ханса Ауерсбаха. Мој брак не мозке иико да разори, па ни ти, Јуршицу. Ја сам се с Мелом венчао и она ће остати мо;а законита жена, јеси ли разумео? Јуршиц ноправи своју машну и растегну уста у кисео осмејак. — Добро сам те разумео, Паул, и не треба да вичеш. То је заиста све лепо од тебе и желим ти сваку срећу. А кад се враћа твоја жена? Ван Тонкен погледа часовник и мирно, као да се ништа није десило, рече: — Сутра изјутра, ноћним експресом из Минхена. Неко је тихо закуцао на вратима. То је био Блазиус, ван Тонкеиов слуга. Ван Тонкен га је добио од једног мађарског грофа који је све своје имање прокоцкао у Моите Карлу. Иако је волео мало више да попије, био је идеал ветшога слуге. Често је био отменнји од свога господара. И еада је јавио свечаним гласом:

— Вечера за гбсподина тенералиог директора је еервираИа. Хоћеш ли еа мном да вечераш? обратв се ван Тоикен Јуршицу. Овај га погледа мало зачуђево. ; Ако баш хоћеш, цогу, " Ван Тбнкен отвори мали бифе, извади боцу коњака и две кристалие чаШице. Руке му вин>е нису нодрхтавале. — У твоје здравл,е, младићу! За двадесетвоголишњу разлику у годинаМа; рече ван Тоикен еа ирови•јом.. •'•■■■ ' ■ ■"■•■''■•■■'■ '«'■"■■•■ ■:'"'=■■ '■*'"-■ ■■■■•■ ; н : -На мимхенекој . жедевиилкој станици нриканили су електричиом. вооу««-.иа- каћа; кола; Униформисакн. но«ачи и хотедскв /едужнтељи: х-и®а»и су да у кола.■улвсу шртЛЈаг. .нут-ннка. Наменио^и- ■ ци снаваћих кола ггоказивали су »м ■ оделења, "Мвла ван Тоикен сТа,јала је на прозору. Нутнички костим дивно ,|о.) је приСтаЈао. Упадл,иво плава коса бвла је новезана нутничким велом. Х уис Ауерсбах стајао Је поред н.е с кофсрчетом: у руци: "Ханс, дај ми још једну од гих тјојих шверцерских цнг-арета. Необнчно ми нријају. •Кад је Мела говорила, на образнма су јој се нравиле две јамице. Ханс Ауерсбах био је слика м нрилика мушке снаге и лепоте. Внсок. нитак и снажан, преплануо од сунца, <>еснрекорно спортски одевен. Блегантннм гестом извадио је кутију и понудио Мели цигарету. Ханс Ауерсбах је био нрво студент медицине, а онда се посветио економији. Водио је код куће, у плаиииама код Граца, своју малу екопомију и сал;ивео се бно са сел,ачким животом. Случајно, ириликом једног сниман,а, унозиао се са једним филмским режисером коме. ее свидео младић који је сјајио певао штајерске песме. Нрепоручио га је ван Тонкену који га је ангажовао. „Насмејани певач" био му је први филм који је имао великог успеха. Његово пме било је већ иознато у штампи, његова слика била је на свим филмеким плакатама. Али он је још остао ваљан младић, који учи. Оштар сигнал и воз полагано крену. — Где је твоје одељење, запита Мела„ — Поред твога, рече са -осмејком Ауерсбах. — Ииаче не бих могао лобро да снавам. Треба да знаш, Мела, да ћу те сањати, Мела се осмехну, одмахпу руком. н нође у своје оделење. Воз је иапуштао осветл.ени церон. Часовник на нерону показивао је 23.45 часова. — ЈТаку ноћ. Мела! •— Лаку ноћ, Ханс! Њихов сусрет у возу бпО Је случаЈан. Он се враћао с'а планииарсња у Доломитсвим Алиима, а она из Напул,а где је провела две недел.е са својим мужем. Али ван Тонкен, због послова, морао је нагло да се вратп у Берлин, док је она остала још неколико дана на Лиду у Венецији. Чудан је био однос иамећу њих двоје. Снимајући филмове били су се спријател.или, али даље ннје пшло. Мела је у њему гледала доброг друга, а он није хтео да, буде неблагодаран ван Тонкену који му је дао прилике да се истакне. Нашавгаи се сама у оделењу, Мела извади из ташне телеграм да га ирочита. Ннје се журила, јер је свакога дана од свог мужа добивала телеграме. „Мнслим на тебе и желим ти пријатиу ноћ, Паул". (Наставиће се)

е