Коло

0* Ттшб •• 037(ЗбоЈ?ДН #7АЗИР^Г

^»ришла је гоон Раки палећи га II својим крупним очима, топлим * •* и тамиим ко седам смртних грехова, црииураста као Аргентиика и витка као модна лутка из неког галантериског излога у Кнез Михајловој улици. Плануо грешни г. саветник као свежаљ сламе и то не толико под дејством баражие ватре њених заводллвих очију, колико при погледу на н,ену беспрекорну „таласасту" фигуру и витке живе ножице утегнуте у гвилене чарапе боје свежег меса, које признајемо — мушкарцима некако најпре падну у око. И што је најинтересаптиије, г. Рака је овог пута био поштеђен тога да на својим кратким здепастим ножицама сатима штепује за овом богатом дивљачи, већ му је, да прича испадне још невероватннја, дамица сама дошла на нишан и прва га освојила својим сиренским гласнћем. иазвавши га „неотесапком". Иустио г. Рака дамицу да се истутн.н (као што би на његовом месту можда и ви учинилн), кад на срећу оиави у близини једну цвећарницу. Неколико мннута доцније пришао је дамином столу један униформисани бој, и предао јој букет дугих тамноцрве1!их ружа са китњастом посетницом г. Раке. Овај бочни подухват (нека нам је онроштено што се враћамо ла тереи Есјне онератике) имао је мимо очекивап.а нуно дејство. Линнја отпора била је пробијена. Црнпураста „Аргентинка" окрете се његовом столу и упути му помнрљиви, скоро охрабрујући осмех са својих усана црвених као ианукао нар. Истог вечера обнграо је г. Рака са „Аргеитинком" и неизбежним „Фокием" још два локала за играње, три киване и један елитии бар. Негде у ситне сате г. Рака, покуша у таксиу да пољуби своју „аргентинску мачкицу". Истог момента иљесуо је на његов гојазни образ звучни шамар од којег му остаде траг црвене лепезе. Сутрадан грмео је по кући већ сабајле г. саветпнков бас. Стишао се тек пошто је госпа Јелисавету натерао у плач. Отишао је у канцеларију без доручка. Ма да је то поподне промицало очајно споро, мала сказаљка на трпезариском сату најзад је ипак додирнула петицу. Госн Рака је у мислима прелиставао догађаје прошлог дана. „Можда\ рекла је црнпураста заводница на растанку г. саветнику; а када жена каже „можда", она вели „да". Резонујући тако, избријавао се г. Рака на брпину, при чему се исекао на неколико места, промеиио кошуљу, изабрао тврду крагну и нову кравату, тампоиирао на степеницама још једном засекотине на лицу, промумлао у холу, док му је собарица ирндржавала бунду, да иде на седницу и да госпођа Ж; чека иа вечеру, и истуттао на улицу. Ту пинну руком још једном иосекотине на лицу иа стаде улгурбано да плете ииз улицу својим гојазним, кратким ножицама. Бнло је три мииута до пола шест, када се раретџик нађе на заказаном месту испод терависко.г сата. Запаливнги ипгарету стаде важно да се шета око сата. После десете цигарете кутија му оста празна. У два маха покушавао јо да бројн до десет хиљада, али је оба пута залео негде око '2.800. Наде му затим на.памет да броји пролазиике, и то посебпо оне који се окрећу за њим од оних који пполазе не осврћући се. За све то требало му је та ч?.«а и четрдесет минута, а онда .је — отишао. Непријатно дириут оваквим развојсм дотађаја, свратио је у први локал, одакле јо кроз стакло мотрио на свет који се иа<иољу тискао. Зашто „Аргонтни.ка" иије дошла? После тпесте ракије г. саветник јога увек није могао да нађе одговор на ово пнтање. У један ма.х паде му иа иамет кљига „0 васнитању у тачиости" коју је негде г.идео и реши се да је купи и да јој пошаље Међутим, т.у се сети да ие зн а чак ни њеиу адрссу. Када Је следећег дана. дошао у каицеларију, затече на свом столу повећи накет. Пекретарицо му објаспи да га је још ирошлог поиодиева донела

једна цриопураста дама. Могло је да буде око пола шест... Г. Рака журно разви иакет. Био је то комплет од неких осам дебелих књи га „0 вештини освајања жена". Приложена чековна уплатница била је испуњена на суму од осам стотииа деведесет и девет динара. Г. Рака, вал себе од усхићења, исниса чек н посла одмах но момку на пошту. Секретарици рече да цело то доиодне неће моћи никог да прими и сместа се баци на студију овог замашпог дела. Вече је требало у свом та.мном плашту да донесе — праксу. .. Г. Рака је зн.ло, унраво био је убеђен у то да ће и без адресе само помоћу овог значајног дела већ наћи ону која треба да му пру жи све сласти седмог неба. Негде око подне вазврја телефон. Г. Ракино срце затрепта на пречац: Она!! Међутим. иа »парату се јавио глас његовог нријатеља Милоја. Он предлолш г. Раки да 1>уча,ју заједпо негде у варошн Раки се однекуд учини с.умњивим овај позив н.еговог иријатеља. — Море, да ниси имао неки лом у кући? — опрезно се распитивао г. саветиик. сти парк, иста клуна, иста слова урезана на њој. Како сам је волео! Није прошао један дјш а да иеком о љој нисам причао. Умарао сам пријатеље својим узвицима, причао птицама, шапутао цвећу. Седим на клупи, на једиој од оних клупа које су осетиле величину и детињарију моје љубави. Ево, још стоје урезана слова аеног имеиа: Нина. Са колико стрпљења су написана. Седео са.м и урезивао, а срце ми је певало и душа плакала од среће. Били су то блажени часови када се све мисли стапају у једиу. У сваком шумарку чуо сам њен глас. у сваком цвету до-

чаравао њен лик. Све што сам схватао, схватао сам тиме што сам је волео. Посматрам слова. Некада су била бела, а сада су поцрнела. Време је учинило своје. Време. . Па ипак мени се чини да то није време, већ да је и боја слова пошла попут моје љубави — потамнела. Јер... слова су моја, ја сам их резао, и мбни припадају. Поникла су из излива моје безмерне радости и из топлине мојих осећања. Гледам тај урез и сећам се прохујалих дана. још од оиих првих зажарених погледа, оне ирве шегње са њом.

г — ~Км, коЈетта! Човече! — иаемеЈао се с оне стране пријатељ Милоје. — Него, ова моја, право да ти кажем, нашла неко чудно занимање, које јој морам признати — доноси луде паре! Пезгодно је само, што моја жена сада< иема више времеиа за кување, те већ месец дана ручавам стално ван куће. — Какво је то занимање нашла твоја жена? распитивао се г. Рака даље. — Неко издавачко предузеће узело је да растура с високом провизијом једно дело. Мора да ти је позна<га ствар! „0 вештини освајања жена" продаје по Фантастичној цени. Што је најлуђе у целој ствари, не прође дан а да моја жена не прода три-четири комилета. Како јој то полази за руком, не знам ни сам да ,ти кажем, али по томе можеш видети да нас још увек има свакоја.ких људи !... Дакле, ми рачунамо на тебе. Г. саветник.у запе дах у грлу. — Овај... Веруј, Милоје, да ми је јако жао, али право да. ти кажем. имам данас на ручку неке рођаке из уиутрашњости, па .. Не бих могао, бога ми! Него други пут! И молим те, да ме извинеш код твоје госпође што ииса.м у стању да се одазовем вашем љубазном позиву !.. Не могу ... Не могу, бога ми ... Ајд, па здраво !... Госн саветник спусти слушалицу и скллка се у Фотељу која зацвиле од бола.

1ХЈЕ • кииЛАи Био сам срећаи, јер сам веровао да сам у њој нашао свој идеал. Учииило ми се тако блиско мојим сањаријама, да мп је срце урликало од радости. Те очи, та коса, тај глас! Све ми је било познато и када сам је први пут видео. Па она музика речи, оно лако схваташе свнх мојих мисли, течан разговор о свему што сам започињао. „Најзад, после толико лутања, нашао сам оиу праву" — мислио сам. Био сам јој сенка — па ипак постојим. Била ми је зкивот — па ипа.к живим. Причао сам јој задихано о бескрајности својих осећања према њој. писао сам јој днвна писма величајући њену лепоту и уздизао грациозност њене појаве. Волела је моја писма, тра жпла их, али сваким даном све више и више избегавала моје присуство. Постајала ми ,је загонетка. „Да ли је могућно да је охладила према меии? Да, алн писма, писма њена и моја". Тешио сам се. Нисам могао ни да помислим да ћу је изгубити. И писма су остајала иста, са иуно топлине и са мпого уверавања о својој „вечној љубави" и њеној „неописивој лепоти" А све смо маље и мање били заједно. И десио се нреокрет. Можда због мојих ппсама, а можда и због неисцрпне маште у ласкању свих мугакараца, осетила је да ја нисам достојан љене величанствене лепоте. Зар да она припада само мени, она са тако блиставим телом са тако божанским очима, лепим трепавицама и љупким осмехом? Зар ,ја да љубим те савршено извајане усне и додирујем те нежне, беле руке? Не. никада не! Нека њена лепота нродре у сва мушка срца, нека јој се сви диве. Пролазила је улицама и осмехивала се. Сви њу гледају. Облачила је најлепше хаљине. би рала најупадљивије шминке. И... али доста. 0, девојко, ја нећу више да знам за тебе. Само, упамти да је лепота твоје младости пролазна. Седим на клупи и слике се ређају Заиста, како сам био смешан и детиљаст. Или нас љубав чини таквнма. 0 томе сведоче та урезапа слова. Секао сам даску, урезивао слово по слово, стрпљиво и са усхићењем, а чудиа милина треперила је по мом тел 1 ', по мојим мислима. Гледам та слова и морам да се иасмеЈем. Али се не потсмевам. Зашто себи да се потсмевам? ЈБубав је то. Све ме је то нагнало да се сетим часова из основне школе. И онда сам „волео". и онда на ђачкој клупи урезивао сам слова „њеног" имена. Не бих се зачудио ни када бих угледао седог старца како ножићем тешв по дреету. Јер... таква је љубав...

И ЗДРАВЉЕ

Све атмосФерске промене утичу иа човечији организам, па тако н снег. Прво чим падне снег, нема прашине по варошима, селима и друмовима. Услед тога ваздух је тако чист да човек осећа ираво задовољство удишући га. Тај' чист ваздух који настајв услед снега, спречава ширење разних болести које се преносе прашином, која садржи, као што Ј 'е поанато, осим ситних честица земље, разних мииерала, по варошима честица чађи, још и миогебројне заразне клице, међу којима и клице та.ко распростраљене и тешке болести — туберкулозе. Тако снег сиречава ширеље разних, нарочито заразних бслести. Поред тога кад падне саег иа землл завлада врло пријатна тишина, која годи нарочито нервозним особама. Услед снега не чује се толико ни топот коња, ни тандркање кола, па ни ход пешака. И по варошима, а нарочито у пољу, влада за време снега извесно смирен>е обичне, свакодневне буке и то изванредно годи свим болесницима, а поглавито онима чији су живци раздражени. Кад падне шег, ваздух је прочишћен од честица прашвне. Услед тога и сунчани зраци много лакше пролазе кроз такав ваздух и бол>е загревају површину земљину и особе на љој. Због тога су сунчани зраци тако топли када греју за време док је снег на земљи. То св нарочито лепо примећује у брдима, гдв су зраци још топлији, и то не зато што је човек на планини ближи сунцу (!), него због тога што је ваздух тамо још чистији, те зраци неспречено падају на снежну површииу. Осим свега, снег као бела површина има и то својство да одбија зрак« и због тога је људима, нарочито у висинама, и поред висинв и хладноће коЈ 'а иначе тамо влада, топло за време док сунце сија, тако да се они врло често сунчају, наги до појаса, не осећајући никакву хладноћу< него напротив осећају се тако пријашо као да су за време лета на морскоЈ обали. Осим ових предности које пружа снег у погледу вдравља, иостоје још и друге користи од снега за човечији оРганизам, а те се ире свега испољавају 7, зимским спортовима. У сретнија времена деца и младеж радовали оу се снегу јер су могли да се грудвају, санкају и иду на смучкама. Сви ови спортови имају ту предност што се обављају У апсолутно чистом ваздуху, што услед кретања, човек мора чешће и дубље да дише, тако да своја шгућа проветрава здравим и чистим ваадухом, што се У опште креће те на таЈ" начин поиравља крвоток и одржава потребну еластичност свих мишића и иапослетку што све то спроводи у мирном и ирЈЈатном душевном располоЈКењу, далоко од свакидашњих незгода и брига. Међутим, снег има и својих незгода. Пре свега неким особама, оболелим од очију или живчано лабилним, смета виду љегова белипа. Такве особе могу, по савету лекара, да носе тамне наочаре. Али то не значи да их морају сви косити (нарочито даме, јер се го сматра као отмено!), јер је боље своје оча привићи на све промене светлости. Напослетку снег има рђавих последииа када почне да се тогти, када се расгсваси и када тако настаиу оболења као последица влаге. Тада је неопходно да човек сачува ноге од влаге, јер она може да буде нодлога само за обичан назеб (прехладу) и кијавицу, али и за озбилхнија о<>ољења. Д р - С.

ГТИ1