Коло

ПИШЕ> МоРИС ВВРИАР

ва прикупи скут руком на коЈоЈ су се блистали дијаманти и пође у правцу одаје у којој су се чули насмејани гласови, предосећајући тишину која ће настати кад буде ушла... Ућутаће сви, само за тренутак, а затим ће опет почети да ћеретају, врло гласно и врао брзо, али то њу неће обманути. — Ирена! ' <— Добро вече, Мари Ан! — Али... вбиља... како Је то... »епо од вас... и неочекивано: мислиДи смо да сте на путу... — Вратила сам се пре два часа. Мари Ан се е муком прибрала, као В увек кад би Је догађаји изненадили. Оклевајући и обарајући поглед, она Р1апну:

Ирена Је у првом тренутку опазила девојку само с лећа, која су била као од сатина и врло складно грађена. И кад, напослетку, настаде мучна, тешка тишина, довољна да скрене пажњу Филипа и његове сабеседнице, она виде сбло, још детињско, паметно и љупко лице. — Врло Је млада, рече Ирена. И... дивна... Млада девојка била је очигледно још омамљена Филиповим чаром, оним модулираним, рушилачким чаром коЈи је Ирени био познатији но и једној другој. Мари Ан наруши тишину. —. Ирена, да вам претставим г-ђицу Денизу Оберже.

— Чуди ме што те овде видим, Ирена! — И Мари Ан то изгледа чудно... Сметам ти?... — Врло сам срећан што те видим! (Она запази несигурност у Филиповом гласу.) — Али, изгледа да си се врло добро вабављао без мене. Он искористи један покрет којим забаци своје црне коврче да би прикрио нелагодност. — Шта? Мислиш, ваљда, на ону... малу?... — Да, она је дивна! У којој си подморској пећини, под каквом стеном обраслом алгама, открио тај бисер? — Ох, престани, молим те! Она слегну раменима. — Чуј, Ирена, продужи он улорно. Зар ми не верујеш? Та балавица је миниатура без икакве вредности, а ти ... — А ја сам добра старомодна уљана слика: „Породични портре". Не? Он уграби прилику. И, узимајући је ва руке, прошапта: — Значи, враћаш се, враћаш ми се? — Зар ти је до тога стало? Место сваког одговора он Је стегну у наручје. Преко Филиповог рамена Ирена опази Денизу. Полуотворених усана, нрикована у месту, девојка их Је посматрала. У њеним великим тамним очима нешто Је умирало ... „Не, помисли Ирена. Реч Је о сасвим малоЈ операцији. У тим годинама брзо се заборавља". Филип Јој шапну на ухо: — ХаЈдемо! Оставимо ове људе и ту малу Денизу, која ми иде на нерве. Имам толико ствари да ти кажем. Она виде пекад толико присну фасаду ултра-модерне зграде. Ограду од кованог гвожђа, хол налик на маузолеЈ. Лифт у стаклу. Стан Је мирисао на охлађени дувански дим. На све стране биле су расуте спортске новине, пепељаре пуне неиспушених цигарета. — Опростићеш ми за оваЈ неред, Ирбнз — Да ли си... доводио овамо Денизу? — Ирена, преклињао је он, заборави ту малу... Она је била само ... Он баци огртач преко дивана и поможе Ирени да скине своЈ мантил. — Уосталом, продужи он, она Је верена с неким студентом медицине, или тако нешто ... Они ће се помирити, и све ће бити у реду ... — Да. — Тек сад, кад си се вратила, рече он, увиђам колико си могла да ми недостајеш, Ирена. Он отвори плакар. — Чекај ме за тренутак, боца Је правна. Идем у кухињу. Филип се већ враћао. Он одЈедном застаде. зачуђена погледа. — Шта то радиш? — Цепам једно писмо. — Какво писмо? — 0, нешто сасвим приватно ... Он се удаљи. Чула Је како пуни чаше. Затим се вратио. И кад Јој Је пружио чашу с финим постољем, његове очи, пуне дивљења, вауставише се на сепзуалним уснама, круппим црним очима, на испупченим ноктима крвавих отсЈаЈа... — Како си лепа, Ирена, и сигурна у себе! — Сигурна у себе, нерањива, неосетљива! потсмехну се она. Он Је збуњено погледа. И тада она поче ла баца, Један по Један, комадиће писма коЈи су лагано падали у пламен

као опало лтнће. Сваку реч тог пигма, које је она знала на памет, опет Је ослушкивала у сећању: „Ви сте његова жена ... Да га нисте оставили, никад он не би ... Дениза је млада, неискусна ... Немам никакво право да вам пишем, али, разумите ме, ја сам тако несрећан... и, ако још имате утицаја на њега ..." Сутра ће она одговорити том младићу који је имао поверења у њу: „Не брините. Мислите само на Дени8у. Она је млада, заборавиће. Ја сам се вратила свом мужу; да би ваша срећа остала недирнута, помирићу се са животом од кога сам хтела да побегнем. А можда ћу исто тако, захваљујући вама, опет наћи љубав за коју сам мислила да је мртва, топлоту за коју сам веровала да Је више нема, и коју опет осећам како у мени греЈе.. .*

пише- ©итг>миртибз7 /~)едан дналог. 1 — Како Је то свирепо од тебе, мила моја, што ми тако говориш! — Желео би, зар, да будем неискрена? Та увек си ми истицао као узор своју искреиост. — Да, али има тренутака у животу када се тако бојимо истине, бежимо од ње као од чудовишта. Најзад... Не, не! Ти ме волиш, још ме волпш, зар не, мила моја? Све што си малочас рекла, признај, била Је шала. Да, Једна мала шала учињена из пркоса, ствар необјашњиве женске ћуди. — На жалост, није то никаква ћуд. Дуго сам се колебала да ти то кажем. Одлучила сам се у тренутку када сам наЈвише била сигурна да нећу рећи неистину. — Ти си данас тако страшно хладна, тако ужасно разумна. А сећам се, заволео сам те, баш зато што си тдко мало полагала на хладни рачупскн разум. Да, били су то дани, када .:ам мислио да је срећа тако нераздвоЈна са човеком. А сада... Зар су то били само пусти снови? Зар је могућиоУ .. Та ти си ме обмањивала. Ах; што ми одмах не рече да не летим тако виеоко. Био сам само безазлено дете. задовољно кад му се пружи мало варљивог задовољства. — Не говори тако... волела сам те... — Да, и наишао Је други, а ти, драги моЈ, изволи! втављен х;и на расположење. — Молим те, не говори... — ПризнаЈем, на све ово имам тако мало права. Ја не бих хтео да будем груб према теби. Одвећ те волим да те не бих могао разумети. — Па разуми ме. Ја не могу друкчије. Рекла сам ти све. Молгш те да о томе више не говоримо. Осећам да више не бих могла да издржим све ово. Престани... — Да, теби Је лако рећи: престани. Не питаш, да ли бих Ја то могао у овом моменту. — Али ту се више ништа не може поправити. Речи су ту сувишне — Па ипак, због тих речи, ево. ја сам избезумљен. Тим твоЈим речима учинила си да преда мном нестане и последњи разлог да верујем у емиеао живота. — Ја све то тако мало заслужујем. — Допустићеш, Ја о свему томе тако осећам. Волео сам те лудо и безумно. Ја те још волим. — Али то внше нема смисла.. — Свеједно, волетп увек има смисла. Најзад, ако хоћеш, у љубави и нема много смисла. Ко покуша. да У њој истраагује смисао, он је онда тако далеко од могућности да је одгонетне. — Можда имаш право. А сад, пружи ми руку и растаћемо се као приЈатељи. — Као пријатељп?... Ми?... — Преклињем те, не одуговлачи оно што иначе мора да буде. — Мора да буде!... мора да буде! Ах, сад ми личиш на извршитеља ко-

— Боље би било м вам жажем, дра№... Овде је Филип... На Ирениним уснама оцрта се лак Осмех. ■— Да, внам. И обе жене окретоше се Филипу који 8е био превише 8аузет и ниЈе ништа Приметио. — Дакле, то је та девоЈка? упита Ирена. На Мари Анином лицу указа се израз избезумљености и она исиружи руку, као да жели да спречи неку катастрофу. Ирена се иронично осмехну. — Не бојте се, немам револвер! — Али... тако сте чудни! прошапта изгубљено Мари Ан.

— Драго ми Је, госпођице! (Нзен глас Је био хладан, опор, кратак.) Гле, па ту Је и Филип! * Званице су још увек радознало посматрале овај сусрет. И она се у себи осмехну њиховим мислима, које Је тако добро наслућивала: „Она Је сама допустила да га изгуби и сада, кад се он труди да Је заборави с овом љупком девојчицом, опа се враћа, испружених канџи, стараЈући се да га отме од ње*. Она преће кроз одаЈу шуштећи хаљином коЈа ЈоЈ се увиЈала око бедара и уђе у Један мали салон коЈи Је био празан. За њом Је пошао Филип И она га осети уз сам своЈ лакат Чула је звек боце која, Је закачила Једну чашу.