Коло

1 РОМАН ОД Ч.Г ^ЕРНМАЈЕРА

(2)

Да, она је волела свог мужа. Она је внала шта вначи тежак живот н била му је благодарна за све што је за њу учинио. Он је за н>у био оличеше снаге, воље и пажње. Радовала се Је што ће га већ сутра угледати и осетити снажан стисак његове руке. Код њега се осећала заштићена и обезбеђена. Сетила се и свог партнера из филма, Ханса Ауерсбаха. Да ли да прича мужу о његовом случајном сусрету? Не би требало. Зашто да изазива непотребне сумње? На дан вевчања ван Тонкен јој је рекао: „Мела, тн за мене значиш више него цео живот. Немој да ме разочараш. Разочареае у теби значило би ва мене више него смрт". Да, велики, јаки ваи Тонкен био је пред њом тахо мали! Напољу је била мрачна ноћ. Точкови вагоиа једнолично су лупкали на пшнама. Ноћни експрес јурио је кроз мрачну ноћ као ватрени змај. Невероватном брзином гутао је километар за километром. Помоћник возовође буљио је у помрчину осветљену рефлекторнма. Пред њим су мермерне табле са разним мерилима и апаратима. Свака промена у брзини чита се на њима. Он и возовоћа прошли су већ стотинама пута таЈ пут, дању и ноћу, по лепом и ружном времену. Помоћнику је нешто сумњиво. — Јосифе, менн се чини да нешто није у реду. Изгледа да нека кола коче. Машиновоћа скочи до апарата. Сварно, изгледа да нешто није како треба. Влектрични воз је смањивао брзину. Седамдесет километара ... шездесетпет... педесет... Док је помоћник заустављао воз, возовођа је потрчао у поштански вагон. И поштар је већ приметио да нешто није у реду и брзо спустио прозорска окна. Воз стаде на отвореној прузи и персонал се устумара дуж воза са електричним лампидама у руци. Грешка је брзо нађена. На спаваћим колима прве и друге класе бр. 4312 загрејала се осовина. Испод кола падале су варнице и пепео. Кола треба искључити на првој станици. Воз може смањеном брзином да крене. Шеф станице Мале Болте много се изненадио кад су га у два часа по поноћи дигли из постеље. Ноћни експрес ће на његовој станици оставити једна спаваћа кола. Путници спаваћег вагона на брзу руку су напуштали кола, упола обучени. На свим лицима читао се страх: — Да се није десила нека несрећа? — Не, само се осовина загрејала, одгсварао је машиновођа и хладнокрвно ранжирао изнова свој воз. И Мела ван Тонкен напустила је вагон. Само Ханса Ауерсбаха није било. Он је увече, пре спавања, узео неколико прашкова и заспао као топ. Узалуд се кондуктер мучИо да га пробуди. 'Ауерсбах је спавао као заклан. Није остало друго него да га изнесу из кола. Ни хладни ноћни ваздух није га освестио. Гунђао је само неке речп које нико није могао да разуме, — Да му није позлило, помиели кондуктер. Међу путницима нашао се и један Лекар. Блектричиом лампом обасјао је нацијентово лице. Очи су му биле отворене, али раширене зенице нису реагиРале на светлост. Пулс је био слаб и лекар одмах утврди да је посреди тровање прашком за спавање. Узалуд му је Мела стављала под нос марамицу натопљену колоњском водом. Срећом, код шефа станице се нашло мало млеја. Тек пошто га је попио и повратно, оолесник је мадо дошао себи. Ала био је толико слаб д изпурен да је одмах КЛОНУ0.

1— Не може да нутује, рече лекар. »■-> Треба неколико часова да се добро испава... Мела пожртвовано понуди да прими свог болесног колегу у своје оделење, јер су сва остала била пренатрпана. Воз опет полагано крену. Али од пут ника нико више није мислио на сан Седели су, пили чај с коњаком, пуши ли и причали о догађају који се де сио... III Ван Тонкен се пробудио рано, али се осећао лоше. Целу ноћ је провео са Јуршицом у дивљој теревенки. Сећао се само толико да су много пили и банчили и да му је Јуршиц цело време говорио да треба да се разведе, а ако не може, да се одвоји од своје жене Меле. Да се одвоји од ње, да је више не чује, да је не види? Не. ве. никада! У пола седам дошао је Кунде, масер и берберин да га обрије. —• Господин генерални директор је нешто нерасположен, запигао је проницљиви човек. — Да се није шта десило на берзи? И ја имам неке обвезнице... Ван Тонкен се осмехну. Кад би само то било! — Не, Кунде, немам ја пословних брига. Него, знаш, жена ... Јеси ли ти ожењен? — Дабоме, већ неколико година. — Добро, а шта би ти радио да посумњаш у своју жену? — Ја? Измлатио бих је. Ван Тонкен се осмехну. — И то је све? — Све. Зашто да ја себе упропашћујем? А она нека размишља о томе шта је учинила. Знате, господине директоре, кад би ствар била озбиљнија, још бих се горе осветио. Одузео бих јој, прво, све што сам јој купио. Женама је много стало до ствари и лепих хаљива. Одузео бих јој и децу и не бих са њом ни реч проговорио све док ме не би напустила и побегла. Онда бих опет био слободан човек .. Ван Тонкен се осмехну и прекиде Кундеа који је могао цео час да прича. — Добро, добро, Кунде. Онда сутра. у исто време ... Путем до станице, ван Тонкен је раамишљао. Да, треба Мели све да одузме: и своју љубав, своје богатство, њену уметност и улоге. Нека више не бриљира, не снима филмове, пе пева, не глуми. Онда ће видети шта је изгубила... Пред станицом је купио цео букет црвених руЈка. На перону га је већ чекао Јуршиц. На њему се видело како је провео ноћ. Лице му је било подбуло, жуто. — Дошао је да види како ћу да дочекам Мелу, помисли ван Тонкен. Али нећу да му приредим задовољство да ужива...

Гласним хуктањем улетео је у станицу ноћни експрес. Мела се одједном обрела пред ван Тонкеном. Скочила. је и обесила му се о врат: — Паул, драги мој Паул! У очима су јој блистале сузе. — Она плаче, помисли ван Тонкен. — Од радости? — Више никад не смеш да ме оставиш тако дуго саму, Паујге, шаптала је Мела скривајући главу на његовим грудима Ван Тонкен јој предаде букет. — Ниси добро нутовала? — Није било најбоље. Запалила се осовина на колима за спавање. Али шгак смо стигли на време, зар не? Ван Тонкен, за две главе виши од свсје жене. гледао је одозго. — И још имам нешто да ти кажем, шаптала је Мела.— Али то ћу ти рећи код куће... Неколико тренутака било је довољно па се све сумње ван Тонкенове расуше као магла. Руку под руку нанустили су перон. За њима, као сенка, ишао је Јуршиц. А међу осталом публиком, старајући се да остане непримећен, Ханс Ауерсбах. IV Са брзином од 335 километара јурио је Ханс Ауерсбах у нравцу филмске вароши Бабелсберга. Тако је возио увек кад није био задовољан собом. Шта се то дешава са њим? И шта ће се, после јучерашњег догађаја, десити? Јутрос су га позвали аутори новог филма „Изгнанство" на разговор. Рукопис филма још није ни прочитао. Секретар је имао стотину ствари за њега. Ван Тонкена није могао телефоном да пронађе. Од Меле је добио телеграм који га је највише забринио „Чекам те хитно у пет часова у каФани Северни Пол, Мела", јављала му је жена коју је волео. Шта има она да му каже? Не, не, она га не воли. Ако има шта да му каже, могла је то стотину пута већ да учини. Зар нису били скоро свакога дана заједно? Шта је било у возу? Скоро ништа. Она се само показала као добра колегиница. Кад је ухватио за руку и рекао, симулирајући слабост: „Мела, морам ти признати да те во'лим као нпкога на свету", она је извукла своју руку из његове и рекла: „Ти си болестан, Хансе. Треба да ти метнем мокар облог на главу. И овакве речи нећу више да чујем од тебе. Ја волим свога мужа". — А како си ме у Венецији љубила? Она га је уплашено погледала. — Хансе, па зар то није била сцена из филма? Да, да, то је стварно била сцена из филма. Како је могао бити тако глуп

Славимо Сввтог Саву

Памтите, мили! ТреФа да знате Годипе оне што повест злате: Немања први у својој слави Нашо.1 држави кад темељ стави. Прикупи браћу и пример даде И нама даљим. увек и саде; С&мо у сл\)зи напза је енага И повест наша мила и драга. Од тога доба племе нам зрачи И нарог цео бива све јачи: Црквом и школом и братском снагом У сгуилГу/ части и »о*гу Беогцад

0, веро нагаа и православна, Буди иам увек права и славна! О. веро слатка и светоеавска, Народна, братска. света и царска! Али се славом не слави име Већ мисли Светог везане с Њиме: Животворни рад и дивне жеље И за државу и родитеље! Нека се слави наш свети Сава! Слава 1е наша одлика права! Славимо прву, највећу славу, Нашега славног светога Саву!

Др. Вој. В. Рагиић

да мисли друго шта. Само, друкчији је пољубац под светлошћу рефлектора од неколико хиљада свећа, а друкчији на врелом песку Лида у Венецнји .. Бар за њега. И зашто га је у возу замолпла да изиђе неколико минута после ње? Зашто не сме њен муж да зна да су заједно путовали? И зашто јој је морао обећати да никоме ни речи неће о том да нрича? Зашто сад наједном не може генералног директора ван Тонкена да добије на телефон? Чуо је добро кад је ван 'Гонкенов секретар рекао: ,,Моменат, даћу вам везу", а опда саопштио да ван Тонкен није у каццела-. рији. И шта има да значи Мелин телеграм? Пред монументалном зградом Филмског нредузећа Ауерсбах нагло закочи кола. Вратари, њих тројица, прискОчише да му отворе врата. На зиду поред врата истицао се велики натпис: „Ко на силу или критом улази У зграду, чи1ги то на свој сопетвени ризик". Улицом грађевина најразличитијих стилова и епоха Хаис Ауерсбах се уиутио у канцеларију. Са свих страна га поздрављају глумци, декоратери, архитекти, режисери, камермани. У продукционом оделењу рад је у пуном јеку. Северин Бремер. главпи режисер виче из свег грла. Он није лош човек, али у нослу не зиа за шалу. — Здраво, Бремере! Шта има ново? Зашто сте ме звали? Бремер му показа ћутке руком зид. Тамо је био велики дневии ред снимања. — За три дана треба да ночнемо са снимањем. Имате да снимате нуних четрдесет дана. Стари — ван Тонкен захтева да се прво сниме сцене са н.еговом женом. Дакле, од сутра не можете више да терате ауто. То је у уговору. Не смете да ризикујете живот, јер терате бесомучно. На.ш шофер ће вас возити кући и овамо. Сутра је проба" за шминку и маске. Кројач за костнме доћи ће још вечерас до вас... Ауерсбах га је слушао само једним ухом. Знао је ту литанију наизуст. 11рво, нико не зна шта ће се снимати. а онда јављају и наређују преко телефона. Глумац за време снимања нема у опште свог приватног живота. За љубав, кажу, има времена пре и после снимања. Све му је то познато. Тобоже као случајно запита — А зна ли госпођа Мела ван Тонкеи да снимање почиње пре реда? — Дабоме, рече Бремер извлачећи из хартије сендвич да се заложи. — И шта каже на то? — Ништа. Шта има да каже? Она уопште и неће играти. — Шта? Неће играти? Како то? Зашто? Бремер слегну равнодушио раменима. — Шта ја знам! И шта ме се то, уосталом, тиче? Стари је данас отказао све поруџбине тоалета. Женска улога је за сада слободна. Ауерсбах га је гледао у чуду. Како? И све се то дешава без његова знан.а? — Молим вас, дајте ми одмах везу са ван Тонкеном, рече револтирап. Бремер климну главом. — Не правите глупости. колега. Знате и сами, кад стари нешто себи забије у главу, он то и спроведе. Уоеталом, он је овде господар, а госпођа Мела је само његова. жена. Али Ауерсбах није био расположен да слуша туђе савете. Он је киптео од беса, Нервозно је пушио цигарету за цигаретом. Одговор из ван Тонкеновог стана био је кратак и одрешит(Наставиће се)

о