Коло

4) Ученице практички проучавају драго камење и његове особине. Ово још нисџ христали, него камење како се у природи на.ши.

5) Пре обраде драго ка.чсње се тачно испитује. Затим се, са пуно пажње, направв. скице. Тек онда се приступа изради. Овај велики аквамарин треба добро простудирати, јер ће од њега изићи диван накит

1) Пажљивп посматрање природе даје мљадим ученицима потстрека за нова стварања. Тачно уочавање најважнијега и сигурна рука у цртању предуслови су за успешан рад. Кломаељ Ако је „историја учитељица живота", оида Је природа свакако „наставница уметности*. И највсћи уметници учили су и уче у њеној школи. У природи су тражили и налазили узоре, она им је давала идеје и моделе. Како је код велике, „чисте" уметности, тако Је исто и код њене млађе сестре, примењене уметности. Људи су одувек волели накит. Нарочито Је у том погледу слаб „нежни пол к . Можда се баш због тога тако и зове. Али, у сваком случају, уметнички занат, обрада племенитих метала и драгог камења, развио се у важну грану радиности. И у изради накита дошло је до великог преокрета. Традиција шаблона, облика коЈи ,су се само копирали, морала се прекинути. Требало Је створИти од вештине уметност. И дошли су нови људи, нове идеје. Скуиоцени иакит се више не израђује по фантазији, традицији и укусу мајстора, него се узори траже у ирироди. Професор Цајтнер са својом школом заступник Је тог новог правца. У његовоЈ школи Један од главних иредмета Је — тражење идеја у природи. Поред школе налази се велики парк и врт са цвећем. Са цртачком бележницом у руци ученици и ученице ове школе траже моделе, узоре у природи, и ио њима онда дају облик скупоценом металу, злату, сребру и драгом камењу. Зато модерни накит данас има, већином, лииије лишћа, цвећа, лептирова, птица и другиж животиња. Наша еериЈа слика приказује рад у тоЈ школи и радионици модерног накита.

2) Кад се бира драги камен за једну улетничку рукотворину, треба имати укуса. Овај драги камен красиће једну сребрнц кутију за цигаре.

3) Ко ће носити овај дивни ђердан? Ученице га само пробајц и критички испитују: да ли лепо стоји?