Коло

ДЖО_ ЈЕ иолгп пб-гисао- умаџеранлеп, који осим крунисаних жена иико није носио сто година, јавио се око 1865 скоро истовремено са „кил-де-Пари-ом" и „шињовом". Није то био случај. У моди, кажу, нема случаја. Јер када творци моде измисле нешто 'што сматрају својим капр1Јсом, они су, обично полусвесно, марионете историје друштва. У Другом царству Наиолеона III свака је грађанка хтела да изгледа као царица Ввгенија. И тада је, дакле, постојала та чежља, за отменошћу по сваку цену. И као што је царица наглашавала широке облнке својих кукова, тако је и грађанка стављала под сукњу остраг „кил-де-Пари" од фишбајна и јастука. Врат је краснла коврџама, дугим четврт метра, које, баш као и царицине, нису биле природне. Али највише царски је изгледао шлеп, дуг по цео метар па и више. Он је имао да буде ознака жене која — највећи цил, отмености! — не мора да ради, него може да ленствује, баш као што су кинески мандарини у златним футголама чували своје баснословно дугачке нокте. Вукао се шлеп преко тротоара и калдрме, ииз степенице и уз степенице, врашина се дизала и увек је постојала опасност да ће неко стати" на овај широки рен. У свима земљама, разуме се, правиле су се шале на рачун ове лажне отмености. Сви шаљиви европски листови имали су врло захвалну тему: шлеп. И у најновије време појавио се шлеп на вечерњим хаљинама. Лепа млада девојка која је преко целог дана седела иза тезге желела је да иде по паркету балске дворане — ах, не! — да корача, достојапствено да корача, онако како је научила на Филму. За њом се вуче шлеп, а она ужива због своје бескрајне отмености и величанствености. Сваки керак који се направи мора бити лаган, у највећој супротиости са ужурбаношћу нашег осмочасовног дана. Сваки корак, права краљица! Шлеп је опет продро, нема сумње, али се исто тако са сигурношћу може прорећи да ће његова владавина бити кратка. Победиће природно осећање снортског, неунакаженог тела и ускоро ће се опет са потсмешљивим осмехом гледати шлеп на лањским сликама, као што је скоро увек стара мода смешна. Иаше време није време параде и шлена. ЗШГО СЕ ШЕНЕ лакш,е аџе&аџ 0**ј: ратећи развој моде, запазићемо I в да одећа жене постаје све лакша. / Могло би се слободно рећи да од целокупне њене тежине долази свега пола килограма, па и мање, на одећу. И, ако ово још извесно време потраје, ускоро више неће имати шта да се редуцира у одећи нежпијег пола. С друге стране, људи као да су се заинатили па раде сасвим супротно. Као да гледају да пгто више одеће навуку на себе. И засада се не може рећи докле ће овако да иде. У сваком случају, врло је занимљиво шта један научник о томе каже. Он тврди да је то сасвим природна појава и, ако се жене ослобађају немогућкх стилова прошлости, тежећи за што лакшом одећом, оне то чине само према захтевима природе, као што је то случај и са мушкарцима, који се исто тако нормално понашају. Међутим, то мушКарцима никако не иде у главу. Они не могу да замисле како се жена може пријатно осећати неке хладне вечери, у хаљини са изрезом преко целих леђа, док они сами изгледају као старински витезови у оклопу чију је одећу прилагодио савременим захтевима добар и скуп кројач. Ви се сигурно смрзавате у тој хаљини! — каже често дами њен пратмац. Али он и не слути да се она далеко угодније осећа од њега, па макар нмао незнам колико ноткошуља и пуловера на себи. Ова запимљива појава има свој биолошки основ. У борби с природом, кад

ГАРДЕРОБА

промућкајте. Кад се сапун сасвим растопи, додајте амонијака толико да добијете течност густу као -сируп. У ову течност замочите комадић тканине (по могућству исте као што је она коју чистите) и њоме истрљајте мрљу: маст, прљавштину, трагове од воћа и слично. После тога исперите очишћено место обичном млаком водом. Стари ораси освежиће се када 5—8 дана стоје у хладној сланој води. Со не допушта да се вода уквари и одузима опорост ораху. Вода кроз љуску лагано продире до језгра, те оно набубри и омекша. Језгро се тада лако љушти и пстог је укуса као млад орах. Ораси могу да замене месо. Стога их треба што више јести, а нарочито их давати деци. Црни хлеб са орасима, пекмезом или свезким воћем одлична је храна и за децу и за одрасле. Маспо ће дуго остати свеже ако со овако чува: Направити лопте од 200 до 250 грама, сваку лопту засебно у-. вити у белу чисту платнену крпу по* квашену у добром сирћету и исцеђе* ну, и оставити на хладпом месту. Једанпут или више пута недељно, према, потреби, попрскати крпе сирћетом та* ко да се добро наквасе. Овако радитвс зато да масло. кад би се крпе развијале радп квашења, не би долазило у додир са ваздухом. Платно мора да. је увек влажно. У хладном промајном подруму масло ће се одржати свеже пет до шест недеља.

је реч о хладноћи и врућини, жене у многоме имају предност. Поменути научник каже да су њихова „термална ткива" погодније подешена за регулисање температуре. То значи да су жене отпорније према променама температу№" и према њеним екстремима. Ово се види најбоље по томе, каже тај научник, што жене мпогО лакше сносе и промену климе. Али ту разлику у отпорности према променама температуре најлакше ћемо запазпти ако посматрамо играче на неком дансингу. Убрзо ћемо приметити како мушкарац, већ после прве игре, вади марамицу из џепа и брише ознојено чело. После друге или треће игре, он гори од жеље да раскопча огрлицу која га стеже. Међутим, дама и после неколико игара осећа се као да је тек сад почела да игра. Научник који је објавио ова иптересантна запажања вршио је опите са студентима својим слушаоцима. Неколико пацијената затворено је у такозвану „психометричну одају" у којој се температура мењала сваких петнаест минута и сваких петнаест минута били су пацијенти питани какву реакцију осећају. Они нису знали да ли је збиља хладно или топло и могли су само да нага.ђају. Али зато је измерена температура тела и пулс и резултати који су добивени показали су да постоје разлике између човека и жене у погледу отпорности према температури и да су жене отпорније. То значи да, када муж захтева да се затвори прозор зато што је хладно, а жена се противи, посреди је последица једне природне појаве. Огуда се човек и жена различито одевају да би могли да сносе исту температуру.

1. Зимска хаљина црпе боје, сукња V иаборима. Рукави и део горње хаЈбипе су у порупчићима. шт Сапун од пепела папрати одличан је за прање рубља. Овај сапун нимало не квари рубље, чисто га опере, оснм тога рубље од њега пријатно мирише. Ако станујете у близини шуме у којој има папрати, наберите папрат и сагорите га. Кад се пепео од сагорене папрати охлади, сипајте на њега толико воде да добијете густо блато. Од тог блата правите веће лопте и сушите их на сунцу. Употребите их за прање уместо сапуиа. Више од 3 кг сапуна од 500 грама сапуна. Преостале комадиће сапуна за прање чувајте и када накупите 500 грама, истружите тај сапун и налијте га са 5 л воде. Додајте и две средње истругане свеће или одговарајућу количину комадића од свеће, 250 г натрона и 1 цео пакет неког прашка за

прање, „Персил"-а или њему сличног, и 125 г глицерина. Заклопите и кувајте 3 сата, с времена на време промешајте. После тога изручите сапун у сандук или какав подесан суд, обложен влажном исцеђеном крпом. Кад се маса стегне изручите сапун и танком жицом исеците га на комаде, веће или мање. Од паведене количине треба да добијете 3,200 г сапуна отприлике. Сапун за прање руку од остатака сапуна. Остатке сапупа ставите у суд и налијте топлом водом (% л воде на 400 г сапуна) и ставите на умерену ватру да се сапун истопи. У истопљен сапун, ако имате, додајте коју кап мириса, па изручите течност у лимену кутију да се охлади. Кутију претходно поквасите водом, да би се стегнут сапун могао из ње лако изручити. Сапун за чишћење мрља. Обичан сапун истружите, ставите" га у боцу и сипајте на њега амонијак, запушите и

2. Елегантна, али и практџчиа ташиа црне. боје, врло подесна аЛ аимске дане.