Коло
мг
МЕЊАО БИХ ГОДИНЕ Некадашњн претседник српске владе др. Владан Ђорђевић шетајући се ло Калемегдану сусрео једног младог књижевника и позвао га да иду заједпо. Књижевник, пресрећан што је у друштву тако високе личности, одушевљено ће узвикнути: — Ах, ово је дивно што се даје прилика да мељамо мисли! Владан Ђорђевић, отешћао и већ у поодмаклим годинама, завидно погледа снажног, здравог и ведрог младића и одговори: — Радије бих ја са вама мењао године но мисли! СРЕМЧЕВА ГАЗДАРИЦА Гостовао у Нишу неки велики циркус, па се и Стеван Сремац једно вече реши да са друштвом оде на претставу. Глупи Август је изводио на Сремчево задовољство безброј разних импровизација и једном је изазвао чак и пеку галаму у једном крају али, пошто је то подаље било од његовог седишта, Сремац није знао о чему се ради. Објашњење је, сасвим неочекивано, добио тек кад је дошао у стан и угледао газдарицу с повезаним носем. — Шта је то газдарнце, да ниси назебла! — Море, црн ми назеб! Ама, зар не видиш да сам о нос оклембесила лиску од лојзе? — Видим, али не знам зашто! — Ех зашчо! Отидо' и ја у това ваШв Низгуз. А жао ми је за пару, зашчо се на данашњи дан пара тешко праји.
напред нег' ме поткупио па и он шиба са страг... Једва се извуко па беж' на дом. Сам не знаем: имам ли нос или немам. Ударила сам на модрицу лиску од лојзе, а за резил'к и не питувај: три дни не смем на сокак! — Па нити ја нити ко други није познао да је твој нос! — рече Сремац да је утеши. — Фала ти за реч како па брата. Само нек' нема резил'к, а за нос како бидне! Нек' ми је то за памет да не мећем и ја свој нос помеђу господски носови... СРЕМАЦ КАО ЦРТАЧ Стевану Сремцу као гимназиском професору у Нишу пало у део да мећу осталим предметима предаје и цртање. Иако је доста добро цртао ипак му је то незгодно падало знајући да за тај посао нема квалификација, а уз то ни моделе ни прегледе. Када су га колеге
Па станем о неки дечурљади да гледам кроз једно платно озад. Таман ја стану', а и нос ми нронану кроз једно рупче. Не постаја колико ово с тебе саг, а мен' ме трефи нестрећа: један од онија црни ћаволи с прапорци от каМендију однекуд се прикачи па мен' за нос: паф! Куку мен' што сам дрекнула! Саг ја 'оћу натраг, ал' он, пустин, не пушћа! Није, мори, да вуче, него стиско па све циба као на рибу шчо се чини. Боли ме пусто! А он се дере, па све нешчо, ил' лаје ил' мауче, не знам саг ни сама, тек се смеје: „Хо, хо, хо! То жаба! То жаба!" — А дошо квартаљник па не знава што је с мен'
упитале како он тај посао обавља, Сремац је одговорио: — Вто како: нацртам на табли нешто па онда деца ирецртавају. А буде кад што да ме деца питају шта сам нацртао. Ја онда морам да напишем доле: „столица", „оџак и дим" или већ друго шта треба! РАЧУНАЈУ НА МИЛИОНЕ Средином прошлог века један од најпопуларнијих учитеља у унутрашњојти био је Васа Крстнћ. Као и многи други у то доба тако и он за тај положај није имао нарочитнх квалификација. Оам он је научио читање и писање у манастиру. Знао је молитве и разна црквена правила. Са рачуном је, међутим, врло слабо стојао, па наРавно и његови ученици. Једне године дође из миннстарства просвете школски ревизор и поче да испитује ученике. Са осталим је ишло којекако, али са рачуном баш никако. Наљути се ревизор па ће упитати: — Шта је ово учитељу? Па ова деца ништа баш рачун не знају! Учитељ промуца: — Знате, деца се збунила; ваљда зато што их други испитује а не ја. Ве-
рујте, знају она много више него што вам сада показују. Ја сам их учио да рачунају на милионе... — В кад је тако, онда ви пријатељу пдите па предајите на некој вишој школи, а за ову нисте! — рече ревизор. И још истог лета сиромах уча би отпуштеп из службе. ЧИКА-ЉУБИН ПИТОМАЦ Сима Живковић, некадашњи директор Крагујевачке гимпазије, као ћак беше питомац ЈБубе Ненадовића. ЈБуби је помагао у експедовању „Шумадинке" и овај га је свуда водио собом.
Кад су једном били гости Љубиног оца, старог проте Матије Ненадовића, Живковић је помагао и у распремању соба. Једпом нађе седам дуката и одмах их однесе проти. 'Гада ће стари прота задовољно сину рећи: — В, ЈБубо, имаш заиста честита питомца! Намерно сам, Бога ми, оставио те новце само да га кушам! Прота Матија је од тога доба толико заволео Живковића да га је водио собом у Бранковину и давао му да преписује табаке свога оригиналпог рукопнса „Мемоара". ДАНИЧИЋ И ЖЕНЕ На једној београдској слави нађе се изнепада Ђура Даничић окружен женама. Једна од њпх га упита: — Зашто се ви, господнне Даничићу нисте оженили? Ви сте и сад леп и симпатичан човек, а кавав сте тек били у младости? Да није можда нека несрећна љубав посреди или можда нсдостатак љубави према женама? Даничић се некако изговори да му је овако боље, јер слободан од поро-
дичних брига може све време да посвети књизи. Али иста госпођа продужи упорно: — Неће бити да је то узрок што се не оженисте! Па ено ни господину Стојану у раду не смета госпођа Јела, па му шта више још и помаже. Даничић се наљути на ову брбљу-> шу и Рече оштријим тоном: — Не знам да ли сам икада био лијеп, али се сјећам добро да је за младости моје било и врло лијепијех дама, али мање разговорнпјех. И оне лијепе и мање лијепе гледале су своја посла, а у туђа се нијесу мјешале.., ГОСПОДИНЕ ПРОФЕСОРЕ Професор др. Батут, пре него што ће купити велики радио-апарат, имао неко време детектор. Често би се десило да би увече са слушалицама на ушима задремао. Једном приликом је у програму био неки скеч. За време дијалога зачу се: Господине професоре... ! Стари професор Батут, мислећи да неко њега зове, нагло се трже из полусна и викну: — Шта је? Ко је?
ОПРПВКП ЛЕРСИСКИХ чТЕПКХД
п »м -ДДМАСК Конднна 26101 га Пшпа
КУПУЈЕМ ОРИГИНАЛНЕ И ПОДЕРАНЕ ТЕПИХЕ
30627, 2—4
Ваша судбина бесплатно овај популарно позпати истраживач из области „астролошких наука" чини сензационална претсказивања Ваше судбине, сваком у потпунооти тачно ће изнети будућност, прошлост, садашњост, срећоносне успехе у љубави, браку, каријери, служби, науци, богатству, путовању, наслеђу, миразу, спорним питањима, лутрији, личним пословима, спекулацији, открива тајне пријатеља и непријатеља и т. д. Пошаљите без устручавања драги читаоче по могућности што тачнији дан, месец и годину рођења, као и тачну адресу и 50,— динара пошт. упутницом и одговор одмах следи. Адреса: АСТРОЛОШКИ БИРО РАДОСАВЉЕВИЋ, СОПОТ КОСМАЈСКИ КОД БЕОГРАДА зог .35, 1 -1
НАМЕШТАЈ
Стовариште намештаја „ЗОРА* има велики избор спаваћих соба од почетне дене ©д 30,000.— динара па на више исто комбинованих соба, трпезарија, спаваћих фотеља као и сваког друшг кућног намештаја. Запамтите НАМЕШТАЈ »3 О Р А« га . „ КРДЉД АЛЕКСАНДРА 87 И 97 ТЕЛ. 40-156
ЗЛАТАН
ЗЛАТНЕ ЗУБЕ И СВЕ ВРСТЕ СЕРВИЗА КУПУЈЕМО И ПЛАЋАМО ПО НАЈВИШОЈ ДНЕВНОЈ ЦЕНИ. »Г Р И В Н А«
КНЕЗА ПАВЛА БР. 50
30538, 1—2
Косметички завод Надежде Кукин ПРУЖА ИЗВАНРЕДНЕ РЕЗУЛТАТЕ МОДЕРНЕ НЕГЕ И ВЛАСТИТЕ МЕТОДЕ РУЧНЕ МАСАЖЕ ЛИЦА И ВРАТА, КОЈА ВИДНО УКЛАША БОРЕ, МИТЕСЕРЕ, БУБУЉИЦЕ итд. ПРВОКЛАСНИ КОСМЕТИЧКИ ПРОИЗВОДИ. ТЕГЛИЦЕ МОЛИМО ПОНЕТИ. РАДНО ВРЕМЕ ОД 9—3 ЧАСА. ИРАЉА МИЛАНА УЛИЦА БРОЈ 10, III степенице * ТЕЛЕФОН 29.755 30510. 1—1
ЗЛАТАН НАКИТ
и све златне предмете античке и модерне, као и златне зубе, брилијанте све величине, дијаманте крупне и све боље античке предмете, купује и плаћа највише цене.
»
СТОБЊ
УГАО КР. МИЛАНА И ФРАНКОПАНОВЕ « удаз из Франкопанове бр. 34, тел. 27-М1 30537, 1—1
»
БРИЛИЈАНТ«
КУПУЈЕ И ПЛАЂА НАЈВИШЕ!
Дијаманте крупније, брипијанте све вепичине и остали старински златан накит, купујем и плаћам по највишој дневној цени. Сатове никлене, сребрне и златне, а златне исправне и неисправне купујем све. Све горње предмете и друге, процењујем бесплатно а на захтев процењене вредности ислпаћујем одмах, Купујем од трговаца и препродаваца. ЗЛАТАРСКА РАДЊА »БРИЛИЈА НТ« БЕОГРАД, ЂОРЂА ВАШИНГТОНА БР, 6 (Бајпонова пијаца) — Теп. 28-708 30581. 2—2
И ПРОЦЕЊИВАЊЕ НАКИТА И ДРАГОГ КАМЕЊА ВРШИ БЕСПЛАТНО ДУГОГОДИШЊИ СТРУЧЊАК У ТРГОВИНИ СТАРОГ НАКИТА, КРАЉА МИЛАНА УЛ. БР. 41 а (до Славије) ПОРЕД ПРОЦЕНЕ ВРШИМО И ОТКУП НАКИТА ПО НАЈПОВОЉНИЈОЈ ЦЕНИ. 30533, 2—4
ЈГ