Коло

'ешшјсг

СГ"—3РОМАИ ОД Ч.Г кЕРНМАЈЕРА

(з) — Рецихе господину Ауерсбаху да погледа још једном свој уговор. По питањима снимања надлежни су режисер Завтен и аутори филма. И тачка. — Вто, шта сам вам рекао, колега? Немојте да правите глупости. Стари Је љут, бог би знао због чега. Знате и сами да је мене у срџби већ десет пута отпустио и опет позвао на дужност. И сваки пут ми је повисио плату... Али Ауерсбаху није било до разговора. Нервозно је шетао по канцеларији. Мела да не буде његова партнерка? А која ће бити? И која може да игра главну улогу у филму „Изгнаиство"? Шта наједном има ван Тонкен против њега? — Бремер, ја идем у варош. Морам да разговарам сам са њим. — Ја вам још једном скрећем пажњу да не правите глупости. Уосталом, он вас неће примити. Једним поте-зом пера избациће и вас из филма, ако му се будете противили. Знате и сами шта то значи. Онда ће и други режисери и аутори изгубити интересовање за вас ... — Мене да отпусти? Човече, где вам Је памет? Уосталом, за овај филм имам већ уговор у џепу. Времер одмахну руком. — То ништа не мари. Стари може све. Он је претседник управног одбора и ако каже да за нови филм треба нови глумац, они ће сви да климну главом, јер га се сви боје. Уосталом, и ви сиосите одговорност ва будући Филм. Зато ће боље бити да седите с миром и сачекате да видите одакле ветар дува... Бремерове речи мало умирише Ауерсбаха. Сетио се своје старе мајке коЈу је издржавао. Не, не треба да пренагли и упропасти своју каријеру. Лаганим кораком упутио се у кантину. Северин Бремер је одахнуо и обрисао зној са чела. Он се увек знојио кад је разговарао преко телефона. — Да, да, послаћу свог асистента, викао је на телефону. Треба нам полициска дозвола за снимање на улици. Његов асистент Шпонхолц био је танак као чачкалица и Бремер му је због тога много завидео. Он сам био је дебео као буре и ту нису помагале никакве дијете. Бремер је био већ више од двадесет година код филма. Миоги Је таленат открио, многе су се звезде пред његовим очима уздигле, али и многе величине пале. И зато сада њему ништа ниЈв импоновало: ни име ни славна прошлост. Долазили су код њега и горди И понизни, долазили су многи, али рвтки добијали ангажман. Пошто Је отпремио асистента у по«ицију по дозволу за улично снимање, наместио се комотније на својоЈ великој шлетеноЈ столици. Данас је био свечани дан ангажовања и тај посао, разуме се за мање улоге, вршио Је Бремер сам не питаЈући ни управу ни режисера. И у већини случајева показао 3» да има укуса. Само, слабо је плаћао. Од глумаца је тражио само Једно: да тачно у минут долазе на посао и да су у послу савесни. — Нека уђу даме, рече служитељу, али молим: Једна по једна. Затим се тобоже задубио у неки акт. Приликом ангажовања нових снага он Је имао своЈу нарочиту тактику. Знао Је да Је због своЈе дебљине и ћеле смешан па се зато држао страшно важво и једва би погледао даму коЈа Је била пред њим. — Ваше пме? — Мони Милер. И не погледавши девоЈку која се авада Мони Милер записао Је њено име. — Милер? Заиста ретко име! — Има н ређих.

Тек тада је дигао главу и погледао. Мони Милер била Је млада, лепа девоЈка. Једва ако Јој Је било двадесет година. Плаво-смеђи костим са белом блузом дивно јој је пристајао. На уснама је имала мало ружа, тек толико да га има, а на образима сасвим мало пудера. Обрвице, иако нису биле чупкане, у смелом луку су се надвиле над смећим очима са златним искрицама. Мали црни шеширић ниЈе могао да сакрије праменове дивне плаве косе. Бремер сасвим подиже очи и погледа младу девоЈку од главе до пете. — Умете ли да играте, запита строгим гласом као на испиту. — Умем, играчица сам. — Где? — У државноЈ опери. — У балету? — Да, десета у реду с леве стране. — Нисте се прославили. — Још нисам, али ћу ускоро. — Где? — Код вас у филму. Ви ћете ми дати улогу Сибиле у „Изгнанству". Бремер Је био очаран тим дивпим, каприциозним створењем, али му се није одмах свидела њена самоувереност. — Видећемо. Треба да знате да Сибилу може да игра само Једна уметница. Мони Милер се није ни мало збуњивала. — Пристајем, зато сам и дошла овамо. Да, она се јутрос пробудила са чврстом одлуком Да игра улогу Сибиле. Та улога је као створена за њу, а ниЈе Још заузета. Целим путем у Балеблсберг понављала је у себи: „Ту улогу морам да добијем!" Бремер се у чуду гледао кад је млада девојка положила коферче које је собом донела на његов писаћи сто и почела да га отвара. — Један тренутак, господине Бремеру. Говорила је са њим као да су већ стари пријатељи. Одгурнула је на страну мастионицу, неке хартије и књиге, отворила коферче и на велико заирепашћење Бремерово извадила из њега — грамофон. Мони Милер није била бојажљива девојка. У два покрета руке откопчала Је сукњу и пред Бремером се ука8а пар дивно граћених ногу. Грамофон засвира и Моника се покрену у ритму. Ништа јоЈ ниЈе сметало што су се отворела врата и на њима провириле две чиновиичке главе. Заиграла Је од срца, бурно и складно. — Браво! узвикну и нехотице Бремер. Мони застаде, насмеја се показујућн при том два низа дивних белих зуба. — Но, шта је, господине Бремеру, хоћу ли добити ту улогу? Бремер Јој пружи без речи формулар уговора. — Да, рече кратко. Забележио је име и обећао да ће упозорити режисера Зантена на њен таленат. — Код филма се увек траже комичарке, рече. — Филм мора публику или да насмеје или да расплаче. Средине ту нема. Мони Милер се жустро обукла, поправила разбарушену фризуру и грамофон снаковала у коферче. Била Је пресрећна. Остало Је Још да се реши питање уговора. — Тражим двеста марака на дан, господине Бремеру, рече прва. Шеф снимања Бремер коЈи је управо хтео да забележи у уговор обичну дневницу од педесет марака зачуђено подиже главу. — Двеста марака? Направио Је лице као да Је угледао комету. Мони Милер му приђе сасвим близу и потапша га по рамену. — НемоЈте да ме гледате тако озбиљнс, господине Бремеру. Кад се Уозбиљите, одмах сте за десет година старији. _А)аб1ј$о1уа шсма

Зашто њене очи у ноћној самоћи К'о буктиље светле, жеравице две, И буде ми жељу да их сваке ноћи ЈБубим како сам их љубио и пре? Зашто мисли, за н.у везане и присне, Оживљааају и сад младости ми сан, А срце крвари само што не врисне, К'о кад бејах њоме очаран и пјан? Зашто, када — после свег иокуства — ле одзвања к'о чаше напрснуте звон, Када је за увек здерана јој маска И разголићен јој ггоглед лажно бон? Зашто? Ево, ја се и дан и ноћ питам, У далекој земљи заробљени пан, Иако рањеног давно срца ритам Куца вечно збогом из да ,Н1а у данЗато што се болом сврши свака радост, А што већа радост то већи и бол, И сад Лабудову песму пева младост, Промашена, болна к'о Бетовна мол. И док на алеје пало лишће жути, А студ се увлачи у свемир и нас, У дну срца мога сав разочар ћути И у забораву тражи себи спас.

На Св. Николу, 1942.

М. ДАМЊАНОВ

Али ни Бремер није попуштао. Понудио је шездесет, седамдесет, подигао чак на осамдесет, али мала Мони Милер тврдоглаво Је одговарала: не. Код сто и тридесет марака Бремер је своје аргументе поткрепио снажним ударцем песнице о сто. — То је моја последња реч, рекао је. Али и Мони Милер Је ударила своЈом малом ручицом по столу и рекла: — Добро, пристајем! Десет дана снимања по сто и тридесет марака дневно. Костими од предузећа, моје име на сваком плакату! Мони је имала срећан дан. Бремер Јој Је пружио уговор за потпис. Мопи се наслонила преко стола и потписала уговор рукописом ћачета које није добило одлику. И Бремер је био задовољан. Извадио Је из хартије свој сендвич и пружио половину младој глумици. Мони је била гладна — од осам часова Је на нога« ма — и прихватила Је. — Треба да остапете увек какви сте сада, рече јој Бремер. А у себи је помислио: „Што би то била дивна жеиа за мене! Само тада бих морао да се оженим, а... на то се још нисам одлучио. — Дакле, госпођице Мони, видећемо се за четири даиа кад будемо снимали сцену у табарену, рече пошто су нсјели сендвич. Што се тиче костима и проба, о томе ће вас балет-мајстор обавестити телефоном. Мони Милер Је скочила сва срећна н најраднје би Бремера ижљубила. Али он је учтиво устао и пружио Јој своју медвеђу шапу. — Честитам вам, госпођице, и надам се да ћемо још који уговор да потпишемо. Она му чврсто стегну руку као старом познанику. — Свакако. Само треба да знате да идући пут нема мање од триста марака на дан. — Видећемо. * Са коферчетом у руци Моника је као на крилима изишла из Бремерове собе. Напољу је сјало дивно сунце. Моники је дошло да полети. Данас Је био њен велики дан. Поставила је коферче на траву и раширила руке од радости. Да, данас је био њен срећни дан. Како ће се обрадовати мајка кад Јој каже да ће зарађнвати сто тридесет марака на дан. А пријатељице и колегинице? Позеленеће просто од зависти. У новинама ће њено име бити штампано круп-, ним словима: „Мони Милер игра главну улогу у Икином филму „Изгиан« ство"! Још колико данас имаће уговор потврђен од фирме и ко не будв хтео да верује моћи ће да прочита црно на белом! Ах, живот је ипак лен! Али ово Је стигла само да помисли. Један аутомобил који је нечујно испао иза угла атељеја снажно је затрубио и грубо је тргао из сањарења. У н.ему Је седео Ханс Ауерсбах са всликим тамним наочарима на очима. Њега је прошао бес и зловоља. Томе је можда узрок била и чашица коњака коју је попио у кантини заједно са чашом вермута. Било му Је смешно како се девојка тргла па Је зауставио ауто. — Ви сте се много уплашили? Моника подиже своЈ носић увнс и презриво се осмехну: — То код мене не пали. Немам обичај да познанства правим на улици... То Је рекла, али У исти мах оназила поред непознатог возача празно седиште. Да, било би дивно да се повезе! Како би само брзо стигла у варош! А чим је то помислила, олмах је и рекла: — Идете у варош — Дабоме. (Наставиће се)