Коло

„^ОЛА"

Ниједан поморско-стручни п-зраз не помиње се толико у току овога рата колико такозвана: „бруторегНстарска тона". Г1а ипак врло је мали број оних који имају тачну претставу шта је управо „бруторегистарска тона". Математски речено: то је простор од 2,8316 кубних метара. Код сваког новосаграђеног брода измере се тачно све просторме, : а код путпичких бродова чак и канетански мост и горња, делимично затворена, палуба — и то је та бруторегнстарска тонажа једнога брода. У предратном такмичењу ко ће сагралити што већн путнички прекоокеански пароброд, велика бродоградилшпта света иекоришћавала су ово до апсурда. Кад је пароброд већ био готов, само да би се постигао рекорд, све отворене просторије на горњој налуби бн се оградиле стакленом оградом итако би се тобоже повећала тонажа брода. Разуме се да је све то била само обична спекулација без икакве практичне вредности. Много је вагкнија код брода његова нето-тонажа, а још више тежинска иосивост брода. Нето-тонагка

неколико недеља па и месеца... Тек кад нам је, бар донекле, јасно шта је то бруто-регистарска тона, нетотонажа и тежинска носивост брода, онда и ми обични лаици, и -сувоземци, молсемо да добијемо иеку приближну слику о страховитнм губицима које наиример, немачке подморнице задају лотапањем бродова, својим противницима. Свако потапање од 100.000 БРТ које ее јавља и по неколико пута у

годнијих за подморничку акциЈу, потоииле преко 560.000 тона нецријатељског бродовља. Шта зиачи потапање бродова у погледу вођења рата најбоље прнказују наши цртезки. Нафта је даиас најважпија сировина за вођење рата. Без ље авиони не би могли да лете, тенкови не би могли да се крећу. Један транспорт од 100.000 БРТ значи исто што и 150.000 тона погонског материјала.

јао.ооо БРТ ЗНАЧИ ПРСРС&МНО 150*000 ТОНА ГОРИВА-

отим РОРИВОМ •

току Једпог месеца значп на пр. губитак од 100.000 тона меса у смрзнутом стању или 180.000 тона бутера, до 200.000 тона пшенице, пнринча или шећера и, најзад, што је—најважније

1.000 БОМБАРДЕРА МОГУДАЛЕТЕ 08 ПУТА ^ ПО $ МАСоВА,ИЛИ 100 ЛОВАЧКИХ АВИОНА г* V. пута

је онај простор па броду који стварно може да се искорпсти за товар или нутнике.. Дакле, бруто-тонажа без просторија за команду, посаду, навигацију и машинерију. Тежинска носивост је пак тежина коју брод може да носи без опасности да потоне. Зато сваки брод, па и шлеп на Сави или на Дупаву, има нацртану скалу докле се може товарпти. Још бол>е се види разЈшка између тнх мера у једном примеру. Рецимо: брод од 10.000 БРТ, пма просечну нето-тоназку од 7.000 тона, а мозке да поси 15—17.000 тона терета. Од тога се мора одбитн горнво потребно за сам брод, вода и намирпице за посаду да се добије корисни ефекат носивости. У пракси брод од 10.000 БРТ може да носи 12—13.000 тона корнсног товара. На когшу би за тај терет било потребно 1.300' теретних вагона од по 10 тона сваки.

за. вођење рата, 120.000 тона нафте ити бензина у старим тенк-бродовима или 200.000 тона у новим, модернизованим тенкерима код којих је искоришћен до макснмума сваки кутак. Само тим

Један теик-брод за нренос течног горива је важнији од сваког транспортног брода. Један осредњи бомбардер треба за лет од три часа (и за повратак у базу) просечно 1800 литара бензииа. Осредњи тенк за пут од 300 километара 600 литара горива, а један разарач за 100 миља пута 20 тона тешког уља. Према томе губптак од 100.000 БРТ односно 150.000 тона течног горива значи да је спречено 100 бомбардера да изврше 88 напада, 1000 тепкова да изврше 250 напада или 75 разарача да нзврше десет великих путовања. Истовремено то значи и губитак 10 драгоцених тенк-бродова који се не могу тако лако дадокнадити, с обзиром на њихов ограничен број, јер је нреко половине већ потопљено. У почетку рата Бнглеска и Америка имале су 4.360 бродова од 25,698.000 БРТ. Од тога је било 2.831' теретинх

1.000 ОКЈТОПНИХ КОЈ7А МОГУ АА И30РШЕ 250 е>о>нн>и по 300 КИЛОМЕТЛРД

једннм потапањем губи један стаиовп ик Бритаиских острва 2,2 кгр меса, 3 кгр бутера или 4,5 кгр хлеба од свог годишњег следовања. Шта то значи за породицу од више члаиова, лако је

РАЗАРАМА МОРУ ЛА ИЗВРШ^

10 ПУТОвАЊА ПО |

МОРОКИХ МИсЉ»А

То би био воз дугачак 12 километара који би могао да преиесе толнко животнпх намирница које би бнле довол.пе да се једна варош од 100 зшљад? људи снабде за време од

нзрачупатп. Колико су то, страховити (за наше појмоне просто несхватљиви) губнци, кад се узме у обзир да су немачке подморнице и у месецу фебруару који је због бура један од најиеио-

Где је зима хла.днија, на севернрм или на јужпом полу? То је питање које је дуго времена интересовало научниве и истраживаче иоларннх крајева. Уствари би требало да на оба пола влада подједнака хладноћа. Али, ппак иије тако. У подручју севершог пола не пада температура зпми редовно иСпод 45—50 степени (Цедзиусових). На јужном полу, мсђутим, просечна зимска температура је 65—75 стенеии испод нуле. Разлог овој иојави нити је познат, нити је могао бити, до сада, испитан. * Слоп је на око тешка и трома животиња. Шта мислите ко је бржи слон или срна?

бродова са 14,23 милиона БРТ и 919 тенк-бродова са 6 милиона БРТ. Остатак су били путнички бродови. Овоме треба додати данску, норвешку, холандс.ку и грчку флоту, коју су Англосаксонци у току рата присвојили као и нове бродове које су саградили. По изјави министра Литлтопа у енглеском Доњем дому, у току 1942 године саграђено је 8 милиона бродског простора. Тек на директно питање.једног послапика лорд Лнтлтои је. нризнао да је мислио на америчке регистарске тоие -звапе „дедвеј", а то је онда отирилике 5,6 мнлиона обичних регистарских тоиа. Но све је то мало кад се у.зме у обзир да се збир потапања савезпичких бродова приближава већ страшпој цифри од 25 милиона БРТ. Кто, сад је и нестручњаку јаснб колико еудбоноену улогу игра бруторешстдрска тона У данашњем рату.

Зацело ннсте ни слутили да се слон може у погледу брзине да мери и с најбржим животињама па н са срном или газелом која важи као једна од најхитријих животиња. И слон може да трчи брзнном од 35 километара на час, само њета је тешко нокренути. Тако трчи слон само кад је унлашен, бесан, или кад је у опаоности.

Да ли деца дишу једпако као и одрасли? Не. У мцрном стању одрастао човек удахие и издахне ваздух просечно 10—18 пута. Одојче у првој години два пута више. Деца од 5—6 година дншу 26 пута у минуту. Међу-

тим, ириликом неког физичког напора дисање се -убрзава подједнако како код деце тако и код одраслих.