Коло

Жт$ аншиших

УЛЕПШАВАЛЕ СУ СЕ I С МНОГО ВЕШТИНЕ |

Костим од два дела, црпо-беле боје, са уметиутим задњим делом ком је у фалташ. (Фото: В. Ф. А.)

Стари Грци и Римљани бринули су се највише о украшавању најважнијег и највише цењеног дела тела: главе. Најчешћи украс код Грка био је венад направљен од лишћа и цвећа. Те венце Грци су од ламтивека носгош и нриликом радосних, а исто.тако и прилшшм тужних свечаиости. Они су украшавали главе говорника, лобедника на спортским лриредбама, и главе заслужиих грађана. Доциије, с иорастом богатства, венце од цвећа и Лишћа заменили су златни венци. Осим веиаца, Гркиље и Римљанке кра-силе су косу разлим пантликама које ■ су виле у-крашене златом и дра-' гим камењем. Оне' су стављале о«о главе и ниске бисера и мреже од зла.тног конца, врло вешто плетене, у које су забадале разне игле, већином од слонове кости- Велико мноштво ових вгала и разног другого накита на.ђено је у Помпеји. Поред ових игала Хомер спомиње дивне минђуше, ланчиће, пантлике за врат и веома незкне зла.тне копчеСа1В овај накит, а доцније још и у већој мерп, уиотребљавали су Рнмљани. Минђуше Римљалки биле су разиоврсних 0'блика. У Помие.ји нађено је највише минђуша од злата п сребра у облику полулопти. Најлепше које су пронађене биле су направљене од великих бисера огромне вредности. Такр например бисер који је иоклолио Цезар Брутовој мајди стајао је око 6,000.000 сестрерциа (отприлике милнон и по динара). На врату античкпх леиотица блистале су златне пантлнже и лаичићи разних облика, украшенн бисернма и драгим камењем. Пронађене су пантлике састављене од самих бвездида, прекрасни низови 'бисера, лаичићи састављени од бисера и минијатурних звончића. Руке и мишице Рнмљанки и Гркиња биле су украшене гривнама које су често биле израђене у облпку зми.је. Интересантне су биле, међ.утим цене појединих накита. Тако например накит Алкибкјадове мајке Деиномахе процењен на 50 мина (око 7-000 динара). То је, међутим, накит веома снромашап у поређењу са накитом жена и љубазннца римских велмоага- Тажо је накит Лолие Паулине, жене Калигулине, био нроцењен иа неких 14 милиона динара. У Помпеји И Херкулануму као и на мномгм другим местима. пронађен је велижи број античких украса који још и данас слуасе као узор ма.јсторима при изради накита. МЕДАЉОН СА АМАЈЛИЈОМ Римски младићи племенитот рода, а и остали слободни грађани, носили су око врата на златном ланчићу такозва-

Да ли су очи огледало душв?

„Очи су огледало душе", каже песнпк, — „Очи не изражавају, осећање", каже наука. У последње време доказано је да су очи уствари само безизражајне оптичке справе, иевероватно фине и осетФиве, Једипе промене које се на њима могу приметити, јесу несвесно ширење и скуцљање зеница. Ови покрети зенице настају услед јаче или слабије светлости које пада у око. Осећање се огледа на лицу само услед покрета његових мишића. На први поглед изгледа невероватно да очи ту не играју никакву улогу, али покушајте сами да извршите једаи оипт у вашем друштву, па ћете се уверити. Нека један од прпсутних заклони лице повећпм картоном иа коме су начињеие само две рупе за очи, па му затражите да мења израз свога л-ица. Видећете да се на очима не заиажају инкакве промене; оне ће увек имати исти израз. Још нешто: ако нмате могућности_ да наместите неку завесу тако да се впде само очи особе која стоји иза ње, па позовите цело друштво да изиђе 113, собе и један по један да стане иза завесе, уверићете се да не можете погодити који је од ваших познаника стао нза завесе, сем а.ко неки од њих пма неку нарочиту боју очију. Дешавало се да муж, и иосле више година проведених у браку, није могао распознати очи своје »кене. Узмимо сад на прпмер гмизавце, чији је поглед укочеи. Змијино око потпуио је непокретно, а покрпва га само једна слузава навлака, која се скида сваки пут кад змија мења кожу. Мишљење да змија хипнотише своју жртву сасвим је нетачно. То веровање долази само услед непокретностц њеннх очију. Опште је познато да рибе имају укочепе, пепокретне очи. Сасвим је свеједно да ли риба весело плива, илн је скоро мртва: израз њених очију увек је исти. Међутим, познате су неке врсте рнба које живе у тронским кра.јевима, код-којпх, у време када бацају икру, очи добнјају неки зелеикастн сјај, такозвани „заљубфени изглед". Поред тога што је изучаваљем очнју нађено да оне де могу ништа да пзразе, дошло се и до занимљивнх података о облипима зеница код жнво-тнња. Постоје округле, оваДне, па чак и квадратне' зенице. За доброг познавао-

Јабуке исећи и меко скувати у мало воде и протерати кроз сито; каша мора да је руста. Додати шећера колико се има и ставити кашу да се кува толико да буде^ тврда када се охлади и да се хладна може сећи. У готову кашу умешати стругану кору од лимуна-. Од ове каше правити лоптице или је ставити у мале лимене калупе разиа облртка. Нека се прооутпе неколико дана, тада их уваљати у шећер 1 или у самлевене орахе.

СОЧНИ КОЛАЧ ОД КИСЕЛА ТЕСТА 1 Мера: 500 г брашна, тачно три осминв литра млека, 30 г квасца, 20 г масти. 125 г шећера, 30 г масла Од брашна, квасца, масти, .шећера и тач* но четврт литра млека замееити кисело тесто и њиме обложити . подмазану тепсију. Масло раетопити и у њега сипати 4—5 кашика млека, па тиме прелити тесто; тесто треба нретходно на више места угнути руком, да би се у та удубљења слила, течност. Најзад тесто се поспе шећером. номенашим са циметом (замена). .Теста пустити да јот једном у тепсији надође, па га лепо румено испећн на умеЈ^ној ватри. Ако се колач, кад се и.^шШгт из пећнице, јотп једиом прслије млртсом, бићв још влажнији.

ну булу, златни медаљон са амајлијом против враџбина и урока. Прстење које Хомер још не спомиње — иочели су Грцн да носе почетком VI века лре Хриета. Вероватно да оу тај обичај примили од источњачких иарода, од Вавило-наца и Еги.нћана, који су прстење ноеили од памтивека. Грци су употребљавали прстење само у ирактичне сврхе — као печат и то у почетку без камена и од овично-г метала, а доцпије од илеменитих метала украшено драгим камењем и веома уметнички глачаним. Касније уиотребљавали су прстење као украс, а носили га о-бично иа четвртом прсту. Античке даме носиле су ирстење од ћилибара н слоиове кости. Код Римљана прстен је био у почетку, по ста.ром етрурском обичају-, од гвожђа и сл.ужио- само као иечат. Сепатори, а доцније и витезови, имали су нарочито нраво да носе златан прстен без камена. Први који је носио ирстен са глачаним каменом био је Сципион Афрнкански- По цени, међу драгим камењем, на првом месту је био дшамант, затим смарагд, берил, опал и сардовикс- Доцније су Римљани носили више претење са драгим камењем у које су биле урезане главе или разни предмети. Пред крај републике прављене су различите кутије нарочито за прстење и разне наките. Колче и појасеви 'били су разних облика и прављени еу од злата и сребра украшеног драгим камењем. У улепшавању највећу је улогу играло отледало. Разумљиво је да бе-з огледала нису могле да се украшавају ни Рнмљанке ни Гркиње. Грци нису зиали за друго сгледало осим ручиог, начињеног од сјајног глачанот метала, 0'бичног бакра или сребра, круЖног 0'блика са дршком која је претстављала Афродиту, богињу лепоте. 0вим грчким огледалима била су слична и римска, само што су била више ужрашавана а понекад су била и четвороугласта. Поред обичног метала нрављена су огледала и од чистог сребра, са позлаћеном задњом страном. Ова огледала 'била су веома скупа, а још скунља била су стајаћа и зидиа огледала која се појављују ночетком царства. Плини.јус спомиње огледало од стакла које су пронашли Фенича.ни. За шминкање употребљавале еу античке жене и девојке белу и црвену боју. Мазале су исто тако обрве као и очне капке- Поред тога употребљавале су мното мирисних маоти и уља као што су: ружино. шафраново, мајораново уљеОд осталих тоалетних прибора а,нтичких жена, треба иоменути чешаљ

Сиви капут са црним пругама. Џепови и крагца карирапи.

од слоноваче, затим разне иглице за украс, кутнјице за разне масти, прстење, па чак и кутијице за шпеиадле. Гвожђе за коврџање косе није се много разлшшвало од данашњег. Зубе су чистили зубним нрашком, званим дентрнрфициум, па чак и пожварепе зубе замењивали су вештачким. И за заштиту од кише и сунца Рнм-

љанке и Атињанке посиле су ноштој слично нашем кишобрану и суицобрач ну. Носиле су их или саме или су за њима носиле њихове роикиње Упоч тре'бљавале су лепезе од пауновог перч ја. Зној са лица брисале су марами« цом какву су употребљавалн и му-> шкарци, нарочито у, доба цара Ауре* лиана.

ца животиња довољан је један иоглед на, зеницу, па да сазна какав зкнвот води та жнвотиња. Ако су очи широч ке, са великим зеницама, ради се о неч кој ноћној животињи, док су очн морске краве, на пример, добро покривеч не Слузокожом и оспособљене -за бора-* вак у води. Крокодил, који се сматра за веома 1 ружну животнњу, има врло лепе очи, тако лепе да се чак ни једна краљица. лепоте не може с њим мерити у тоШ погледу. Љегова дужица сија као злат^ ки црах. Сличне очи има и већина' жаба. Склои очију код животиња зависи и од степена њиховог развоја. Код виших животиња, као и код човека, окф је тако удешено да може примити ути-: сак слике, Међутим, код инсеката оно; је сасвим друкчије и начињеио је та« ко да боље распознаје боје. Инсекти нмају сложено око, око састављено од много малих плочица, које животињн дају слнку сличиу мозаику, саставље« ну од много малих делова.

ЛОПТИЦЕ ОД ЈАБУКА