Коло

^МШАСб

(Г^РОМАН ОЛ X Г 1<ЈЕРНМАЈ&РА

(10) У плетеној наслоњачи од трске седн Ханс Ауерсбах скрштених ногу. Он је уверен да ће Моника савладати улогу, јер већ неколико часова вежба са н>ом. А Моника? Она је управо пре пола минута први пут добила трему. Али она се савладала. Помислила је само да око н>е никога нема, да игра код куће пред огледалом, и све је ишло најбоље. Играла је лежерно и природно краљицу која је доспела у прогонство и тамо се заљубила у човека који не зна ни ко је она ни шта је. Дандер мане руком, снимање је завршено. Рефлектори се угасише. Тонмајстор из кабине јавио се телефоном. Ван Тонкен је задовољан Моникиним гласом. — Дакле, госпођице Милер, рече Цандер, за сада је доста. Одморите се мало па ћемо опет наставити. За неколико часова видећете сами себе на длатну... — Бррр..., рече Моника, морам признати да ме је мало страх. — Нема чега да се бојите. И ван Тонкен каже да вам је глас пријатан. Затим је пошао с њом у гардеробу Да јој да још неколико савета из своЈе дуге режисерске праксе. — Играјте само природно. Ни у чему немојте да претерујете. Ништа нема горе од претеривања У глуми. Уосталом, ваша игра је сасвим природна и језик слободан... — Можда мало и сувише.. ! добапи Бремер воји се појавио на вратима. — А то сте ви, господине Бремеру. Баш ми је мило што вас видим, узвикну радосно Моника, скочи и на опште запрепашћење подиже се на врхове прстију и пољуби старог Бремера право у чело. — Ви сте ми донели срећу и то вам је награда! рече у смеху. Бремер је поцрвенио као девојчица. На пољубац је био најмање спреман. И он поче муцајући да даје савете: — Ја ћу вам у поверењу рећи само Једно, госпоћице Моника. Немојте да верујете све што вам говоре ваше пријатељице. Кад вам кажу да вам нека хаљина одлично пристаје, обуците бр30, за сваки случај, другу... Мони се осмехну. Стари Бремер имао је много животног искуства. И за чудо, добро је познавао психологију жена. Појавио се и Ауерсбах. И он је мислио да треба да даје савете и упутства. Али Моника је била тладна. Из кантине су поручили кафе и сендвиче, раширили на столу иовине и у живом разговору доручковали, све док није зазвонило звоно. Ново снимање је почињало. Кад су се Цандер и Бремер изгубили из гардеробе, Мони и Ауерсбах се вначајно ногледаше и насмејани загрлише се и пољубише. Били су срећви. * Код доктора Јуршица у Ранкеовој улици било је пре подне врло живо. Лиферанти његових забавишта, инострани агенти, и артисти разних врста и категорија тискали су се у малој чекаоници. Јуршиц није волео много да ради. Његова секретарица бележила је имена посетилаца и телефонски јављала имена Јуршицу. — Желела бих лично да говорим са вашим шефом. — Ваше име? — Грофица Озберг? — Нека одмах уђе, јавио је Јуршиц преко телефоиа. Знао је да грофица Озберг увек доноси ако не новости оно свакако интересантне интриге. — Моје поштовање, грофице. Шта вас је довело до мене?

Грофица не одговори одмах. Завалила се у меку наслоњачу, извадила пудријеру и почела пажљиво да се пудерише. То је био најбољи знак да има неку важну ствар да саопшти. — Докторе, уверена сам да сте ми пријатељ, да сте џентлмен и дискретан човек. Дошла сам к вама по савет. — Изволите само, драга грофице, ја сам необично почаствовац вашим избором. — Дакле, говорићу отворено. Мој муж хоће да се разведе... — Шта кажете? А зашто? Зар он има .разлога да тражи развод? У Јуршицевом питању била је и извесна доза ироније, јер су сви знали да је грофичин муж имао и сувише разлога да тражи развод брака. Грофица се правила невешта. — Хм, како да вам кажем, смешно питање да ли има разлога. Сваки муж има разлога. Пред вама могу отворено да говорим, ми смо стари пријатељи и ви сте увек били дискретни. Мој муж ништа не зна, али наслућује. Само ја нећу да се разведем. После оне вечере код ван Тонкена страшно сам се наљутила на Ауерсбаха... Јуршиц је пажљиво слушао. Са лица му је нестало осмејка. — Причајте само даље, госпођо. Да ли ваш муж зна да сте имали везу са Ауерсбахом? ГроФИца, тобоже стидљиво, обори очи и рече мало увређено: — Али, господине докторе, ви се мало незгодно изражавате! — Но, добро, добро. Да ли ваш муж зна да сте са Ауерсбахом били мало интимнији? — Не зна, али наелућује. Кад сам чула да се Ауерсбах верио, била сам мало неопрезна. Разбеснида сам се и свашта сам говорила. Ви сте правник, докторе. Да ли ја имам*"права да ставим Ауерсбаху извесие захтеве, ако мој муж затражи развод? Јуршиц је морао да се насмеје. — Захтеве? Како то мислите? — Па тако. Ауерсбах ме је натерао да се заљубим у њега, а сада се верио с другом. Ако ме муж напусти, шта ћу ја да радим? Јуршиц приће орману с књигама, извади грађански законик, прелиста га и опет стави на мерто. — Не, грофице, ви немате никакво право да тражите отштету. Сем тога Ауерсбах је верен већ више од пола године и то сте ви морали да знате. Грофнца Озберг се подругљиво осмехну. — Којешта, драги докторе. Зар сте тако наивни. Знате и сами да су Мела

ван Тонкен и Ауерсбах у пријатељским односима и свет прича... — Шта прича? — Зар још не знате? Па, они су хтели да замажу очи старом ван Тоикену. Ауерсбах је нашао неку своју пријатељицу да игра пред светом вереницу. За награду ће да игра и главну улогу. Ах, што сте ви мушкарци глупи и недовитљиви! Пре пола године био је Ауерсбах у мене заљубљен као мачор. Заједно смо чак путовали и провели лето у Швајцарској. Свако вече седео је код нас на чају. Детаље, уосталом не могу да вам причам. Незгодно је... Јуршиц је у себи триумфовао. Тако дакле стоје ствари! Добро су нагаравили његовог пријатеља ван Тонкена. Уосталом, није чудо, и он умало да није поверовао. Само треба све то да се докагке! Живо је пружио руку грофици у којој је тако изненадно нашао савезницу. — Грофице, на вама је да докажете све ово што сте рекли. — И доказаћу. Ја умем да се светим. — Верујем, и ја ћу вам помоћи. Кад је грофица изишла, Јуршиц се вратио у своју собу. Шетајући измишљао је план даље акције. У првом реду треба натерати Монику Милер да призна да је веридба била само једна обмана. Остало ће онда ићи лако. Ханс Ауерсбах ће морати да сноси одговорност, јер ће избити скандал. Тако ће најбоље доказати свом пријатељу ван Тонкену шта су асене све кадре да учине. Од задовољства је протрљао руке... * У једном малом оделењу предузећа „Инка-филм" нриказивао се кратки пробни филм са Моником Милер у главној улози. Присутан је био и директор ван Тонкен са Мелом. Седели су једно поред другог и понашали се као млади заљубљени брачни пар. Моника Милер говорила је с платна: — Мораш ми веровати да волим од свег срца. Али ја не могу да оставим свој народ. Алексис, наша љубав мора да буде толико велика да поднесе чак и наш растанак... С болом у срцу гледала је Мела другу жену где игра њену улогу. Ван Тонкен је то осетио и нежно јој положио руку на раме. — Теби је жао? — Није, Павле, Само у овом тренутку осећам да се за увек растајем од уметности и позорнице-. А то није лако за онога ко се толико борио и трпео за то звање...

Куца стари сат... (Браниславу Кришчинском рез. п.поручнику — Нирнберг)

Слушам откуцаје нашег старог сата што односе време ноје се не враћа и, н'о чујем да су зашкрипала врата, твој лагани корак и бат твога штапа. Кроз беспуће миспи присећам се дана иоје смо провели к'о два добра друга; и док сузе теку, осећам ти руку, нако глади моју сад већ седу косу. Слушам отнуцаје нашег старог сата што односе време ноје се не враћа и, к'о чујем да су зашнрипала врата, твој лагани корак и бат твога штапа.

Београд, марта 1943.

Вера Кришчинска

Било јој је стварно жао, али ннје осећала никакву завист према девојци која је играла њену улогу. Шта више желела је младој уметници много успеха на триовитом путу славе. Ван Тонкен је имао саучешћа са својом женом. — Мела, ја ћу све да ти надокнадим, рекао је шапатом. У том тренутку стварно скинуо би јој и звезде с неба. Јер, она се свега тога одрекла — због њега. Мела кришом обриса сузе које су јој наврле на очи. Филм се одвијао даље и ван Тонкен је био с њим задовољан и у глумачком и у техничком погледу. Само режисер Цандер, који никада ннје био задовољан, говорио је: — Десни профил је и сувише оштар, леви је бољи, али анфас је најбољи. Ван Тонкен је одмах издао наређење рекламном оделењу да се снимци младе глумице, коју је он открио, одмах пошљу на све стране света. То је била најбоља гаранција да ће Моника Милер за кратко време бити једна од најпознатијих филмских глумица. * Ханс Ауерсбах се осећао као препорођен. Он који раније није знао шта ће од досаде, он који је тражио разоноде у бесомучним аутомобилским вожњама, седео је сада, код куће, и није му било досадно. Његове мисли су биле непрестано уз Монику. — Драга мајко, писао је својој мајци, она се зове Моника и ја је много волим. Једном си ми приметила, да ће се наћи жена која ће и мени доакати. Сад верујем да је дошла права. Ускоро ћеш је видети лично и уверен сам да ће се и теби свидети.'' Дакле, твој син је већ две недеље верен и то срећно верен... Спустио је перо и погледао слику на столу. л Моника у костиму краљице из „Прогонства"! Ауерсбах се осетио поносан. Моника је због своје љупкости и природне игре свакако заслужила да постане велика глумица. Али пре тога биће његова жена. Затим је узео да прегледа писма која су стигла. Ту је било свакојаких писама. Од заљубљених шипарица, одушевљених жена и љубоморних мужева. Једно писмо је пажљиво прочитао. То је била озбиљна претња. „Ви мислите, нисало је у писму, да се не зна да је ваша веридба само једна комедија? Ван Тонкен је наивко, али ја ћу му отворити очи..." Ханс Ауерсбах се осмехнуо. Да, тачно је да је он у први мах хтео само да одигра једну комедију. Али та комедија цретворила се у збиљу. Остаје само да увери Монику. Јер, он јој је говорио о љубави пре но што је озбиљно заволео. Но био је уверен да ће му онростити кад јој све отворено призна. То ће учинити тек пошто се заврши снимање. Затим је узео да заврши мајци писмо. , „Драга мама, кад се венчамо купићу малу кућицу у којој ћеш и ти живети с нама. Имаћемо и малу баштицу у којој ћемо шетати ... Опет је прекинуо писање, јер се сетио да је заборавио да пошље цвеће Моники. — Флоријане, букет циклама! — Куда? — Госпођици Моники Милер. — Разумем, господнне. — Ништа ти не разумеш, Флоријане. — Разумем, јер сам и ја некада био млад, рече стари слуга срећан и сам зато што је његов млади господар сре-

ћан.

(Наставиће се)