Коло

5

пишС:Ва.МошуЛ»

лвоно. ■С Затим се људи гурали; пеки викали, псовали зг најзад се којеКако потрпали у воз који тек што се није захуктао у ноћ... Неки човек са златним гајтапом око Капе махну нечим светлим. Црпа знојава локомотива, вриену и помамно полете с места. Тек што се воз покренуо, а У пођледњи купе уђе сва рашчупана и зајапурена гвспођица, симпатична лика. Погледала је унаоколо, па видевши да има свега једно празно место, седе до П>ега. А он Лазица Кајин, као да се нашао у небраном грожђу. Није знао ни куда да погледа, ни како да седне, констатујући да симпатична има медену нозкицу и слатку ципелицу. ВрПОЛ.ИО се тако јадник, кад наједном, госпођица замоли баш њега, Лазицу Кајиног, да јој придржи књиге које је имала у руци. Он их узе тако пажљиво као да је узимао саму госпођицу У руке. А она, госпођица, извади неко мало огледало, загледа се у њега и стаде да уређује своју златну косу. Пућила је усне и обесно се осмехивала. Затим је извадила неку кутијицу с малим свиленим јастучетом и поче с њим да Јгапка по лицу. Лазица Кајин осети како му се нешто топло растрчало по крви. Лице му се зацрвени и намах му се учини да га пробија зној. Предосећао је да ће нешто важно да се догоди. У ствари, тако је и било. У купе уђе човек у тамно плавој Униформи с неком чудном направом у руци. Лазица Кајин се загледа у њега. А тамноплави узимао од сваког карту, двапут би вгкљоцнуо оном својом направом што је тако личила на маказе и ишао даље. И тако редом. Кад је аутомат стигао до њега, Лаћица Кајин је био начисто с тим да је то кондуктер. Он поче журно да тражи карту. Прво се пипну за спољни џеп, на кад виде да је тамо нема, ©н зари нокте у џепове од прсника. Но тамо нађе само мрвице дувана и до пола изгрижену чачкалицу. Затим је тражио по свим џеповима. Али карТе нема, па нема. Тражи он тако, а зној му пробија кожу, и све му се чини да ће ова злацокоса госпоћица да помисли да Је он најобичнији звекан. Али, да му је само да зна куд је Мотао тако да затури карту? А купио '5е. То је Факт. Међутим сада је нема. И то је Факт. Па шта сад? Пред њим је стојао аутомат са оним дудним мехаиизмом у руци и чекао. Шазица Кајин Направи очајннчку гри(масу. Тамиоилави као да је схватио ствар. Он се љубазно насмеши. < — Карту, — вели — пријатељу, иВаче ћу вас избацити... — Купио сам је — промуца Лазица. — Па у чему је ствар? И аутомат Ноче да шкљоца својим необичним маказама. Далеко си од нас. У мислима близу. Твој лик иам често Прел очима бди! Уз тихо нуцкарап»е ватре Седимо ми у соби. А мама увек нам прича О теби, УЈкиие, теби! У увек с пуно вере и наде У што скорији долазак твој... Искрене ноздраве од Мирјане и Раде, Мили ујкипе мој! Радмила Лазић, сестричина капетана Србољуба Гавриловића, Ос.набрик. 1229/11

— Како да казкем. Ствар је нејасна. И тако. Него, да ви, пријатељу, не сумњате, можда, да немам карту? — 0, од тога не треба правити питаље. Знам ја шта је карта. Ви сте је купили. И илатили сте је. И она мора да је ту. Јер, треба бити и искреп, карта не може да изветри. А и онако. Него, немамо толико времена. Вадите брже карту. Механизам је нестрпљиво шкл,оцао. У вагону настаде тајац. Прво се сви стрчали да виде кога је то кондуктер ухватио без карте. Створише се два табора. Једни су одобравали кондуктеру, а други Лазици Кајином. Настаде жучно објашњавање. Однекуд се створи жандарм. Аутомат му приђе и стаде нешто да мУ говори. Жандарм направи строго и важно лице, поче да суче огромне брчине, притегиу опасач и погнутих леђа пође на Лазицу. Лазицу нрође језа од главе до пете. — Карту викну бркајлија! Црвен к-ао рак, Лазица Кајин само што се још више Увуче у рамена. — Нема је — исцеди... Бркови почеше да дрхте, жандарм: је грмео. — Карту. Карту. Створи! У томе се умеша она. Казке да је видела када је Лазица стрнао карту у књигу. г Лазица брзо расклопи књигу. Дабоме. Карта као карта. Мрка са црним словима н бројевима. Извади је загледа је са свих страна и пружи је. Кондуктер је узе, гурну је у своју направу п двапут шкљоцну. После оде даље. Жандарм се затледа у златоимсу и и сладуњаво поче: — Знате. господпн је пзгледа мало расејал, па је затурио карту, али ја сам морао да опоменем. И његови огромни брци се благо залелујаше, па оде и онЛазица Кајин кришом погледа у своју сусетку, па видећи да га и она гледа, поцрвене, обори поглед. Гледао је у карту. Затим осећајући да мора нешто да. каже, он ое сасвим збуни. — Рупице... рече, показујући јој карту. Она. се осмехивала.. — Две... настави онИз њеног погледа разливало се нетто опојно. — ...и тако мале... Њему се сва крв слила у образе. — Обешењак сте ви при.татељу- Још какав обешењак. Како сте само могли толико ветпто да изведете целу ствар. Она је почела да цвркуће. — Иросто сте ме опсенили, ви пестагако слатки... Ла-зица Кајин пребледи као крпа^ Ооећао је да му се она приближује. Узалуд се увлачио у ћоше, даље се није могло. Он& се сасвим при ! била уз њега. Одједиом Лазици Кајином прострујн нешто оштро кроз мисли. И он осети неодол.иву потребу да врисне- Али само грчевито стезке обрве и дубоко уздахну. Она је изгледала усхићена. ч — Дпвни сте ви, мапгупе слатки... И ружичасигм ноктићима додирне његову руку. ЈТазица Кајин се знојио. Кроз мозак му летеле стреле. Нешто га је очајно притискивало. Нешто га је лудо болело. Једна б^аба ко.ја је целу сцену посматрала од почетка. чвжњиво упрла свој безбојнн поглед у њега. А њега тај поглед у томе тренутку потсећао на поглед преклане кравеИ он^Ја. бол. Нешто му је брујало V ушима, нешто му је несносно лупало у глави. А слатка, мала ципелица стајала је неггомично. Чинила му се теж<а од свих парних ваљака на свету. Више није внлео да је госпођица златна. Да јој нешто радосно скакуће пз очију. Нитп је осећао да му опа држи руку. Чак није шг чуо шта му говорц.

ЛазћГца Кајии видео Је оамо }едпу огромну, као брдо велику углачану и чврсту површину коже и на њој једно око. Све његове мисли, сваки његов поглед видео је само један једини огромни жуљ. Баш такав какав је он имао на малом прсту леве ноге и на каквом је непомично, као парни ваљак, стајала мала, слатка иипелина. Воз је јурио кроз мрак. Нај-зад је звизиуо и стао. Сви су излазили. И Лазица Кајин. И опа, госпођица. На лрвом углу су се растали. Она му се поче понова допадати и ако је још осећао бол. Зака-зали су састанак за сутра носле подне.

Она му се скоро наслаљала на груди. А он, Лазица Кајин, осети да јз сада иотребно да је пољуби. Златокоса се изви. заклоли очи и позкудно му иружи усне. А он сав 'блажен. спусти трепавице и још више је иривуче себиОна се помери, покрете ножицу и врх слатке, мале пипелице нео<5азриво се залети право на жуљ. Лазици Кајином искочише светла* ци па очи. У ушима му забруја хиљаду звона, а. мозак као да му засуша тонопски меци. Он очајнички критсну, одгурну је и нобеже... Идућег дала после подне златокоса је узалуд чекала. Лазица Кајнн нијо дошао.

пишв ^еорг' с?1<^рини(^ов

адала је киша, падала, падала. // Седела сам у замраченој соби, / I* згрчена на постељи и мислила на јесен која је ту и на зиму што додази, на хладпе, тамне, празне дапе. И бројала шаре на завесама и мпслила на прошле многе године које нису ништа оставиле сем бора на лицу и

слила да Је лепши или стога, што сам од љега смела набрати колико сам хтела и одиети својој учитељици. Ах, Боже, та слика је тако проста: плави зумбул и бела расцветана ви« шња наслоњена на ограду, и плаво ве« лико пролећно небо, и мала девојчица ту, мала девојчица која воли цвеће, јер

ожиљака од раиа на души, и на будуће дане који не обећавају ништа, ништа... А кнша пада непрестано, пада на душу, као да хоће да ирогризе старе охгнљке и притиска ме бол^ као да се отварају Ране ... Куцање. — У собу уђе дечко кога од скор.а знам, али га добро знам. Он ме погледа мило. И осмехну се на мене. И у соби као да се разведри. У мојој души разбуди се једна заспала песма и подиже се једна оборена слика. Да ли због тога што су његове очи биле плаве? ... Одједном се нађох у теткиној башти крај велике алеје пуне плавог зумбула. Ту је, уз ограду, била и цветала вишња коју је девојчица могла. рукама да дохвати. У другој алеји цветам су зеленкада и зумбули разних боја. Ја сам стајала крај масе бокора зумбула који сам смела брати и старала се да убедим себе да ми заиста није хладно у лакој повој ' халлпици, као што сам мало пре тетку убедила да ми је хладно. Волела сам плави зумбул вшне него рузкичасти и бели, не зиам да ли стога, што сам ми-

воли своју учитељицу. А у ваздуху 2 на небу свечацост пролећног празника. И звуци неке песме као да св чују. озго. Да то не певају плави и бели голубови што баш сад пролећу преко старе летње кућице на којој се зелени чуваркућа?. ... II девојчица у чуду диже главу и уздрхтала душа првипут схвати да има нешто велико.. . лепо... Дечко с плавим очима погледа ме још милнје. Он је осетио да сам у ње« говој души нашла нешто лепо и дра< го. И бнло му је пријатно, осмехнуо се< Сину сунце, замириса цветала вишња, и девојчица којој заиста није било више хладно поче да бере плави зумбул за своју гоепођицу. А с неба и са сунца падали су меки г звуци, као да су анђели и голубови певали песму чистог срца... Дечко с плавим очпма погледа мв мило и рече: — Ни даиас пећемо моћи да шетамо, непрестапо пада киша. — Гле, збиља, цапољу још пада каша!... Ако, не мари... Дај ми руку мали!..,