Коло

6

Прошле недеље на Коларчевом пародном универзитету одржао ]в врло занимљиво предавање о змијама отровницама, наш познати научник и профееор универзитета г. др М јмуфин Радовановдј). У данашп,1!м броју ..Кола" доноеимо у изводу ово Јединствено предаван>в о најопаснијем непријатељу човека. једна животиња не изазива Х.Ј(\ К °Д човека толики страх као змија, и ни према којој другој животињи човек не ооећа толику Одвратност као нрема змији. Неприја^ељство нзмеђу змије н човека забележено је и у Светом писму као нешто што датира од најстарије прошлости рвудског рода, а слична предања посто; је и код разних других народа. Немачки зоолог Карл Хагенбек, који је годинама лутао по разним крајевима света, скупљајући ра-зноврсне егзотичне животиње за свој чувени зоолошки врт у Хамбургу, прича у једној својој књизи о необичним доживљајима у џунглама и прашумама, говори о језивим сусре,тима с тигровима, леопардима, носорозима, лавовима и другим зверовима, цомиње ране и ожиљке које је задобио у тим непријатним сусретима, па закључује да су змије ипак претстављале најопасније непријатеље и да му ни !једна од тих дивљих животиња није иагонила такав страх у кости, као кад ,би се изненада нашао пред каквом усправљеном кобром. Овај страх од вмија био је узрок да неки примитивеи народи узму ове животиње за предмет обожавања. Тако нека примитивна племена у Индијп обожавају кобру и ие убијају је чак ни онда, ако им она својим смртоносним уједом једино дете отера у гроб. УрођеншЈи западне Африке обожавају једну огромну змију коју називају „Асала". Ова змија није отровиа, а достиже дужину од неких 7 меуара. У нарочитим храмовима гаји се велики број ових змијурина, а као свећенице негују их и чувају младе невине девојке, које се називају невестама ових богова. Оволико поштовање и овакав страх Стекле су Змије код човека на првом месту зато, што су неке од њих снабдевене нарочитим отровним аиаратом и могу својим уједом лако нанети смрт човеку и животињама. Овај механизам састоји се из три дела: 1) отровна жлезда у којој постаје отровна супстанција; 2) отровни зуб који је шупаљ и знатно дужи од обичних зуба; и 3) мишић који је срастао са жлездом и својим притиском при уједу истискује отров и убризгава у рану створену отровним зубом. Количина отрова која се при једном УЈеду убризгава у тело жртве већином је врло мала, али је ипак у већини случајева довољна да у телу човека или животиње изазове тровање, а често лроузрокује и смрт. Количина отровне супстанције у обе жлезде, колико их змија има, износи код кобре око 150 до 200 милиграма, код звечарке око 300 мг., код наше камењарке једва око 65 мг., код шарке још знатно мање. У свежем стању змијски отров је густа, зејтињава, течност, скоро сасвим безбојна и прелива се жућкасто-зеленкасто, а нма специфичну тежину нешто већу од воде. Остављен да се осуши он прелази у жућкаст прах, који своје токсичне особине задржава деценијама. Количина отрова у жлездама једне кобре или наочарке даје око 45 милпграма сувог отрова; дакле релативно сасвим незнатну количину! Међутим, ова би доза била довољна да смртно отрује неколико људи. Утврђено је да један грам сувог отрова кобре смртно трује 100 коња или 170 људи. Према утицајима темнературе отров је врло отпоран и подноси без штетних промена велику топлоту. Отров кобре и њених сродника иЗД№И неосетно температуру од 100° Ц и тек на 120° Ц губи отровно дејство. Отров Виперида, где спадају и наше отровнице, у томе поГледу је много осетљивији; његово отровно дејство већ на температури од 70° Ц слаби, а на 80° Ц сасвим се губи. Хемнски састав змиског отрова није ни данас потпуно проучен. Према томе може се замислити колико тај састав мора би.тн компликован. Ујед кобре не задаје скоро никакве

болове. На уједеном месту убрзо насгупа потпуна неосетљивост. Уједени део •гела огекне и охладни, а мишићи се у томе делу тела укоче. Ови симптоми се постепено распростиру све даље и вахватају цело тело. Болесник осећа општу малаксалост тела и несавладљиву дремљивост. Дисање постепено постаје све теже, а .пулс све слабији Свест отупи и постепено се сасвим гаси. Општа узетост тела постепено напредује и уједени обично умире у року од два до седам сати после уједа. Сматра се да скоро нема лакше смрти него што је тровање кобрнним отровом. Код Виперида симптоми тровања су сасвим друкчији. На уједеном месту, које убрзо јако поцрвени и натекне, а ватим помодри, јављају се жестоки болови. Оток се брзо шири и цео део тела на коме се налази рана ускоро страховито отекне. Болесник осећа паклену жеђ и добија несвестицу. Слузокожа уста и ждрела се суши, а у мокраћи се појављује крв. Смрт наступа обично један нли неколико дана после уједа, а срце често 10—15 минута и даље куца, пошто дисање престане. Отров кобре дејствује, дакле, брзо; смрт наступа већ кроз који сат скоро без икаквих мука и болова. Код звечарке као и код европских отровница

Влучадевима од у^еда отровних змија у Индији 1886 године био је 22.134; 1888 године 22.480; 1889 године 21.412 итд. Неки испитивачи су сумњали у тачност ових података, доказујући да су ови бројеви преувеличани. Међутим, неки путописци, који су годинама живели и путовали по најзабаченијим крајевима Индије, уверавају да ове цифре претстављају напротив само један део стварног броја смртних случајева од уједа отровних змија. Један одличан познавалац ових крајева прича да је у унутрашњости Индије налазио читава села опустошена и напуштена, јер су отровне змије биле постале права напаст за становништво. Оваква места леже већином сасвим изоловаиа и без икаквих саобраћајних веза; становништво је врло сиромашно и живи сасвим примитивио, далеко од лекара и од сваке контроле власти, тако да о раћању и о умирању скоро нико не води рачуна. Није, дакле, никакво чудо ако у пространим џунглама Индије хнљаде смртних случајева остају потпуно ненознати. Огроман број жртава од уједа отровних змија долази затим свакегодине на Јужну Америку, Африку и Аустралију. Против змијског отрова постоје још од најстаријих времена многобројни и

јављају се опаки болови на уједеном месту, а смрт наступа обнчио тек после неколико дана, често тек после иеколико недеља. Ако ујед није смртоносан, болесиик се обично после неколико дана почне опорављати. У извесним случајевима могу да наступе компликације, чије се последице осећају целог живота. Болесник може да живи и даље, али му је „цео живот отрован". У Јужној Америци живе змије рода Лахезис, чији ујед често може да буде гори и од саме смрти. Ако уједени не добије смртну дозу отрова, наступају обично страховите локалне промене на уједеном делу тела. Тај део страховито натекне и уз паклене муке, које често трају и по који месец, ткива се постепено распадају, тако да најпосле остану само голе кости. Један немачки лекар, који је дуже времена живео у Бразилији, пише да су му једном приликом донели једног .уједеног фармера, који је извадио из џепа један замотуљак у крпама, у коме се налазило отпало и раснаднуто стопало његове уједене ноге. Исход уједа зависи, наравно, на првом месту од количине убризганог отрова и од тога који део тела је уједен. Ако отровни зуб продре у неку већу вену, која затровану крв спроводи брзо у срце а затим даље по телу, смрт наступа врло брзо и скоро је немогуће спречити је. Свиња, која испод коже има дебео слој сланине, врло сиромашан крвним судовима, преживи често ујед отровних змија без икаквих тежих последица. Број смртних случајева у појединим областима које су богате опасним отровницама по каткада је врло велики. Статистнке су показале да у Индији умире сваке године Око 20.000 људи од уједа отровних змија, првенствено од кобре. Вво статистичких података само за три године. Број смртних

сасвим разноврсни лекови. Као најсигурније сретство примењују се у последње време серуми, који се добивају од коњске крви препариране са змијским отровима. Коњу се убризга извесна доза змијског. отрова у раствору, који је нешто мањи од колпчнне која смртно трује коња. Као реакција организма на отров стварају се у крви коња противотрови, који паралишу дејство убризганог отрова. Пошто животиња оздрави, онда јој се убризга још већа количина отрова итд. Постепеним убризгавањем све већих доза змијског отрова коњски организам постаје све отпорнији; у његовој крвп стварају се све веће количине антитоксина. Калмет, који је, уствари, и завео у науци методу добивања серума помоћу убризгавања страних отровних тела, успевао је да коња толико имунизира, да је могао да издрлш два грама сувог отрова од кобре, дакле дозу која иначе смртно трује 200 коња. Познато је да све животиње нису подједнако осетљиве према змијским отровима. Нека животиња издржи без очиглединјих поремећаја у телу извесну дозу змијског отрова, од које нека друга исте величине сигурно умире. Јеж издржи 40 пута већу количину отрова шарке него заморче или морско прасе које има исту тежину. Међу свима животињама. најотпориије су саме змије, и то првенствено према својим личним отровима. Ако се узајамно уједу две отровнице исте врсте, не наступају код њих никакве теже последице. Али ако опасне отрбвшше разних врста уједу једна другу, обично обе угину са свим појавама тровања. Ипак змије и отровне и неотровне нздрже много већу количину отрова него ма која друга животиња, Исто тако ни сви људи иису нодједнако издржљивн и отпорни према змијским отровима, 1 (#торија помиње

понтијског краља Митридата, који је био имунизиран према уједима отров-: них змија и њиховим отровима, што је свакако врло вероватно. Помиње се затим племе Псили у Африци, којима ујед отровних змија није шкодио. Они су ову особину љубоморно чували од својих околних суседа, али, пошто су; често сумњали у верност својих жена, они су били завели један чудан обич чај. Новорођенче су стављали на једну необичну пробу, тј. остављали су је* дноставно да га уједе отровна змија, па ако од тога умре, сматрали су да није „чисте расе". Слична способност приписује се и индиском племену Гоуни. Слушајући податке о страховитом дејству змијског отрова човек би могао доћи до закључка да те одвратне животиње могу утаманити цео свет и да поред тако савршеног отровног механизма не могу уонште имати неког надмоћнијег непријатеља. Међутим,није баш тако. Пре свега, све ■ змије нису отровне; једва од прилике седми део целокупног броја змија на земљи има ту особину. Сматра се да на зе* мљи живи око 250 врста отровних змија, док укупан број змија на земљиној површини износи нешто преко 1700 Ерста. Па и отровне змије и поред тако опасног смртоносног оружја, гину хиљадама у општој борби за опстанаж и постају често плен на око далеко неспоеобнијих непријатеља. Огроман број најопаснијих отровница уништава човек сваке године у свим крајевима света. Затим и саме змије се међусобно немилосрдно утамањују. Страхон вита „Наја бунгарус", која живи у југоисточним пределима Азије, блпска сродница кобре и највећа отровннца уопште, која достиже дужину од 5 ме-: тара, храни се скоро искључиво другим змијама, отровним и неотровним. Од уједа ове опасне отровнице угине и слон У року од 3—4 сата. У Јужној Америци живи једна неотровна змија, коју тамошњи урођеници називају ^Мусурапа". Ова змија тамани и прождире најопасније отровнице, често зиатио веће од ње саме. Врло чести су код змија и случајеви „канибализма" тј. узајамног прождирања међу једин« кама исте врсте. Често чак и родитељи прождиру своје сопствене младунце. Међу нашим домаћим. змијама „каннбализам" је врло честа појава код камењарке. Међу сисарима познати су нарочито као огорчени непријатељи змија „ихнеумон" у Африци, света животиња старих Бгипћана, и „мунгус" у Индији. Обе ове животињице разнете су у циљу утамањивања отровиих змија у све делове света. Затим птипа „секретар" у Африци, сродна нашој чапљи, храни се скоро искључиво змијама. Међу европским сисарима познат је по томе нарочито јеж, који тамани отровне змије. Осим тога и друге разне животиње уништавају и прождиру вмије. У Београду и његовој ближој околини нема отровпих змија, па нема ни опасности од њиховог уједа. Али. иошто већина Београђана у мирно доба проводи лето по разним бањама, иланинским летовалиштима или на мору, где отровне змије обично нису никаг.ва реткост, то ће бити корисно изложнти по чему се на први поглед могу разликовати отровне змије од неотровних. Отровнипе су здепасте и дебеле, с врло кратким репом. Обично су троме н лене и нису тако плашљиве као неотровне »вмије. Све су знатио маље од једног метра дужине — бар у нашим краЗевнма. Камењарка је У исто време највећа и најопасннја отровиица Бвропе. Неотровне змије су напротив релативно та^ке и имају дугачак танак реп; осим тога обично су врло брзе н могу да буду знатно велике. Сви остали сполли знаци су сасвим непоуздани. Боја уопште не долази у оббир, јер јако варира и код једних и код другнх и не даје никакав сигуран критеријум за разликовање. Ови знади за разликовање отровиих од неотровних змија важе само за европске облике; код егзотичних змија односи су сасвим други и не постоје никакви спољни знаци, по којима би се могле разликовати отровие од неотровних.