Коло

ЦА12ВД-КЕ БИТИ АВИЈАЦИЈА () С<лјј г (. дЏ-ђО№1

^-ј ^ 1966 године, као и данас, има/// ћемо три врсте аеронлана, који ће вероватно, због великих нромена у самој констфукдији, носнти какво друго име: аеронлани за приватну унотребу иојединада, иутнички аероплани и поштански аероплани. У већој мери но данас аутомобил, Јцшватни аероплани биће у општој у-

изазваће потребу да се ваздушни саобраћај тако удеси да не долази до судара између љих. То ће бити један од најтежих задатака за техничаре и за саобраћајне власти. У ваздуху посхојаће ваздушне улице и вд ? теви са одређенвм правдима кретања. Оваки аероплан имаће одређену своју висину летења, а над ден-

потреби. Свака кућа има.ће свој аероилан. Људи ће летети између градоава као данас што се возе аутомоби&ом но улидама. Ти аеронлани биће Зевтини. Дрл«ати аеронлан претстав'љаће маљи издатак но што се данас троши на Један обичан, скроман ауЈомобил. Ови аероилани биће нека врста ау»ОЈкира или гироплана, са крилима која се обрћу. У градовима постојаће велике гараже за овакве аероплане, са рерасама на крову, са којих ће ти аероплани узлетати и спуштати се на вих. Имућније куће имаће сопствене гараже са својим терасама. Ови аероллани днзаће се нраво (вертикално) у вис, моћи ће и да лебде неномично у ваздуху н кретаће се брзином од најмање 300 километара на сат. Спуштаће се лагано, као лептири на које биЛо место, јер им за то неће бити ноцребно, као сада, много терена. Летеће и старо и мла.до. Ннко се Веће бојати да лети, јер ће ти аероплаии бити потпуно сигурни. Да би се летело, неће бити потребна никаква спрема, јер ће ти аероплани имати

аутоматске, а не живе, пилоте. Данашн>а прнмена радиотелеграфије у ва.здушном саобраћају бнће тако ралвијена, да ће се аероплани кретати од места до места аутоматски, вођени путевима невидљнвих таласа. Као што данас у лифтовима притиснете дугме за неки спрат, и лифт вас донесе тамо, тако ће на аеропланима постојати табеле разних аеропланских ста-ница и могућност да се иростим притиском на дугме аероплан укључи у таласиу линију којом ће аутоматски да се креће и да долази иа дилј. Огроман број приватинх аероплана

трима где се буду стицале разне линије лебдеће у ваздуху „саобраћајци", снабдевени компликованим и непогрешивим инструментима за примање и давање сигнала и регулисање саобраћаја. Није искључено да ће се, благодарећи развоју технике бежичног електрицнтета, а нарочито примени фотоелектридитета, иаћи начин да се судари аутоматски избегну, тако да се два аероплана, летећи један другоме у сусрет, размимоиђу као да се крећу по данашњим скретнпцама на шпнама. Развиће се утакмица између великих светских друштава У изградн.и све већих аероплана. Они ће достићи величину, удобност и унутрашњу раскош данашњих бродова Аероплани ће летети без спуштања преко свих океана, на висини преко 10.000 метара, са брзином од 1.000 километара на сат. Сам аероплан биће потпуно (херметички) затворен за путнике при лету кроз разређени ваздух на великим висинама. У аероплану ће владати савршена тишина, јер ће његова унутрашњост с путницима бити изолована од спољне атмосфере, температуре и звукова. Топлота и свеж ваздух одржаваће се у њему вештачки. Летећи кроз стратосферу (стратосфера је простор који је од земље удаљен више од 12.000 метара), аероплан неће имати више да се бори са облацима, ветром и непогодама које владаЈЈ: само у ниашм слојевима атмосфере. Путничке аероплане покретаће џиновски мотори од више хиљада коњских снага на једну елису. Ти мотори неће употребљавати више данашњи скупи бензин. Вероватно је да ће тада бити у употреби илп гасне турбине или парне машине, а можда и електрични мотори. Путнички аероплани моћн ће да приме одједном најмање неколико стотина путника. Путовање овим аеропланима неће ни у ком случају ста.јати више но путовање данашњим бродовпма, с том

разликом што ће се од Европе до Америке путовати 5 сати, место 5 дана. Пут око света по нашем 45 упореднику, који је дуг 20.000 километара, трајаће непуна 24 сата. Крећући се по том путу, од Београда, преко Америке и Азије до Бвропе натраг, аероплан ће летети истом брзином којом се све тачке наше планете (земље) на том упореднику окрећу око земљине осовине. Летећи у супротном правцу од обртања земље и истом брзином којом се земља обрће, аероплан ће у односу на васиону бити непомичан, он ће лебдети у васиони, док ће земља под њим промицати брзином од 1000 километара на сат. Таквом аероплану, ако је на пример он пошао при изласку сунца, за све време лета биће зора. Сунде ће се без прекида видети на источном хоризноту, само ће се контуре тог хоризонта мењати. Кад авион буде путовао ноћу, читаво саевежђе зауставиће се у свом привидном кретању које смо навикли гледати, приковано за вемљу у њеном вечитом обртању. Једном речи, кроз тридесет годпна моћи ће се осетити да су аероплани у неку руку мала, независна небесна тела. Поштанска авијација преносиће искључиво писма и пошиљке, без путника и без авијатичара. Целу ту будућу авнјацију треба да изградите, углавном, ви, садашњи дечаци. Цин-цин, цик-цин, звонце звони, Звук кроз ваздух нежно рони... Мали Пера школи хита, Где га чека Нега, Мита, Лаза, Воја, Буцко, Паја, Драган, ЈБуба, Гојко, Раја... Цин-цин, цин-цин, звони јаче —

Звонце држи свако ђаче. Радоет блиста свим на лицу: Спремају се за врбицу. Млада срца Христу хрле И данас се братски грле... Цин-цин, цин-ци1н, брули градом, Поворка те пошла џадом... Песма јечи, небу с' диже И поворка цркви стиже. Ту одјекну веће звоно, Благе вести прича оно... Вим-бом, бим-бом. Општа слава Лазар данас васкрсава, А кроз њега нам спасење Исусово васкрсење... Сећајмо се тога часа Христос Бог 1'е извор спаса.

Београд, априла 191/3

М. Шибпцл

Горући дим Направимо дугу и узану кесу, али тако. да на горњем крају нема већи размер од 2—3 см а на доњем крају сасвим малу рупицу. Упалимо ли кесу на ширем крају и држимо је сасвим мало нагнуту на једну страну. дим ће пролазити кроз онат мали

Топлиш су дани... Зима еам већ оде. Долетеле ласте, долетеле роде... На гранчици суво1, што 1*е поред куће,

Често испод стрехе ластица цвркуће, Шаље поздрав свима, лсели сваком срећу... Радује се сунцу, диеном премалећу. Сунашце 1*0.1 шаље зраке са висине, И она се радо о свом гнезду брине ; Носи свах ог дана сламку па иверје, Носк блата мека. вуче и паперте... Вешто гради геездо за своЛе младунце На послу те увек, чим се роди с.утз;е. И роде се гордо по барама шећу, "Час жабицу схвате, час нам заклепећу. ИБима 1е по срцу ливада и бара... И рода се исто о свом гнезду стара: Вије га на кући — на димњаку« крову, Ту оне клепећу, 1една другу зову .. Где ласта цвркуће и рода клепеће За ту кућу кажу. да 1е пуна среће. Београд, априла 191/8 М. Шибица

отвор и кад му принесемо запаљену пшбицу, гореће. Жива јабука Издубимо у јабуци рупу, налијемо у њу мало живе'и затим отвор пажљиво затворимо и залепимо. Овако спремл>ену [абуку ако ставимо на ватру. реиимо на илочу, штедњака, јабука ће да екаче. као да јв жива. Једним тоном разбити чашу Узмемо ли чашу са јаеним звуком и принесемо је устима иа говоримо или п©»вамо у њу, чућемо при неким звуцима одјек. Одјеци се јављају само при некин тоновима. Овај тон задржимо и опробамо неколико пута, да га не би изгубили. Затим хукнемо у чашу за целу октаву ви« п!е, и то снажно. Чагпа ће се разбити 0Д овог снажног звука. Спаљени конац сјединити Узми два конца исте д.ужине. Један смотај, да не буде већи од зрна грашка и са1^»и га међу прсте леве руке. Други конац узми, растегни га, измери га, или дај да га неко оп присутних тпмери затим га исеци на комадиће и спали. Пепео пажљиво скупи, посии га на леву руку и трљај између два длана и вешто десном: руком извлачи сакривену нит, Ватегни 1е и пода.1 да се увере да је исте дужине као и пре него што је била спаљена.

Скривалица

Да ли мозкетс да нађсте коњапнка? Потражите га и видеНете* да мора да 1е ТУ« јер још заправо иије ни досиео До

*.Б=В)

РЕШЕЊЕ РЕБУСЛ Сло(н) (но)га Је о Д бога(л^) (т)апе СЛ о ГА (р)од(а) ЗЛ (р)ог А — Слога је од бога, а неслога од злога.

Српско коло Нек ое вије, К'о тробојка Србади1 - е.., Будите нам ведри чили Ви Српчићи наши мили!