Коло

ППР1 }Л 7РПР1 !ЛГ ПРН11Л 11К1.КЛ# чЈХш.* 1с.пОЈ ии ЈЦК

Стари Београд остао је у успоменама само оних најстаријих који су, по неком неписаном закону, од својих старијих оцева и дедова слушали кажо је иаша престоница изгледала пре сто и више година. Када данас, ми чеда двадесетог века, разговарамо с неким од староседеоца древаог Београда, који је преко своје главе претурио више од 70 или 80 година живота, они нам причају о Оном негдашњем Београду који ми не познајемо, с пуно нама неразумљивог жара.

С њихових усана разливају се с неКом чудном сетом прпче о нашем лепом Београду из оног доба када пи издалека није изгледао као данас. 'Го н>нхово причање изгледа данас као бајка из хиљаду и једне иоћи. Али, успомене на тај стари древни Београд нису бајке... Центар Београда који је данас сасвим изграђен некад је био уопште иенасељен. К.О/1ЕК.Т У Р 6 бЕОГРДД-иВЕТНИ ТРГ

Зелеии Венац, са својим пијацом и великим зградама на челу с лепом мермерном зградом Општинске штедионице и новим кућама на почепсу улице Краљице Наталије, не можемо ни да замислимо како је некада изгледао. А није то било тако давно, око 1850 године када Зелени Венац није ни мало личио на данашњи трг. На томе месту где је данашњи Зелени Венац некада је стојала велика бара. Сав простор око те баре био је пуст и ненасељен. Једино на ивици

баре, можда негде близу места где сада почиње Космајска улица налазила се једна неугледна механа. Газда те механе, када је хтео да набави пиће за своје, не тако многобројне госте, морао је да прелази на другу страну. Бара је била пуна шевара и била доста дубока. Зато је морао да употребљава чамац. Зар чамцем преко трга Зеленог Венца? Ипак је то некада тако било... Захваљујући старим београђанима, као и онима који су писали о старом Београду сачуване су још неке појединости о томе како је „Зелени Венац" некада изгледао. Према тим подацима на Зеленом Венцу та велика бара постала је отуда што се сва вода са нензграђеног Београда, од данашње Кнез Михајлове улице, данашњих Теразија и, улице Царице Милице сливала на Зелени Венац. А пошто је земљиште било порозно није било тешко да се ту и задржи. Доцније, за време владе кпеза Михајла покушало се са исушењем те баре. Чак је постојао и пројекат да се на том месту, после исушења сагради велика позоришна зграда. Али судбина као да. није хтела да се ту подигне храм богиње Талије. Додуше, привидно је успело да се тај терен исуши. Чак је постављен и темељ за позоришну зграду. Једанаестог септембра 1852 године положен је и камен темељац за позоришни дом на Зеленом Венцу.

Тога дана, ранО, у "7 часова ујутру, извршена је свечана церемонија освећења. Један свештеник је најпре осветио воду па после благословио овна који је у темељу заклан и поклоњен радницима. И поред тога од те намере морало је да се одустане. Позориште никад ту није сазидано. Постенено је извгшено исушивање баре на Зеленом Венцу, и полако су почеле ту да ничу куће. Успомене па стари Београд све више нестају. Из дана у дан... Односе их они што одлазе... Зато су нам те успомене толико и драге. Д. В. ЗЕМИЧКЕ ЗА КНЕЗА МИЛОША Историја нам је сачувала лик кнеза Милоша као веома напредног човека. Као што је познато кнез Милош је био неписмен, зато је, и утолико интересантније, што је владарски лик старог кнеза на почетку 19 века био толико напредно манифестован на многим пољимаЛОн је био изразити изданак човека који је хтео по својој урођеној интелигенцији да стане у ред владара осталих европских цивилизованих држава. Успомене на доба његове владавиие су многе и веома занимљиве. Иако неписмен, он је тежио да доће у додир с пауком и знањем, и да буде увек и потпуно у току догађаја. Како се прича њему су читане сваки дан многе стране новине: „Аугсбуршке новине", „Газета Петербуршка", „Аустриски опсерватор", једие грчке новине „Отомански Мопитер" и „Конститисионел". Сем тога био је редовни претплатник „Новина Сербских" које су излазиле у Бечу, имао велику библиотеку с лексиконима, затим немачким, латинским и српским књигама, правног, филозофског, политичко-економског и историског садржаја. И те књиге читане су му сваки дан. У његовој радној соби био је сто за повинаре, глобус, карте најразличитијих земалЈа у Еврони, лепи бакрорези који представљају низ старих српских владалаца и портрети знаменитих лица ' новијег времена. Око кнеза Милоша су увек били људи не само они који говоре све европске језике већ и први људи који су у тадашњој Србији нешто претстављали на књижевном пољу. И његова браћа иду за примером кнеза Милоша, и просто се утркују у томе ко ће више да УРади на културном пољу. Нарочито Јеврем Обреновић. Он је живео врло отмено и децу лепо васпитавао. Чак и кћи Јеврема Обреновића Аиа огледала се у књижевности... Али, ма колико да је кнез Милош заједно са својом иајближом околином, желео да у Србију, продру све благодети цивилпзације, 'ипак оне нису продирале тако брзо. Додуше, оне су брзо примљене код кнеза Милоша али је зато остали народ, иа све новине гледао с неповерењем или потсмехом. - Иако је тежио за благодетима цивилизације, ипак јв кнез Милош био

»жроман у потре"бама. Чак и кнегиша Љубица се намерно трудила да ограничи раскош код срнских жена. Оно што је на Милошевом двору сматрано за неопходно у народу је сматрано као луксуз. Секретар кнеза Милоша, Димитрије Давидовић често је причао о томе какво је то чудо било када су грађани у Крагујевцу чули да он меша кафу с млеком. Све до 1823 године у Београду није било прарих пекара. Тек тада дошао је први пекар у Београд и почео је да пече земичке. А рећ месец дана касније, кнез Милош је наредио, пошто је земнчке пробао и пошто му со допале, да му се сваке педеље шаље по 20 земичака у Крагујевац. Та жеља кнеза Милоша била је испуњена. Најзад постоје подаци о томе да ,је кнез Милош, у једној прилици очекујући неке угледне госте морао да позајми од својих пријатеља нове свилене јоргане јер сем својих друге није имао. То је доказ да и поред свег напретка стари књаз није жудио за раскошћу. Д. В. КАД ПРОФЕСОР ПРИМА ГОСТЕ Др Батуту дођоше два истакнута лекара у посету, један Швајцарац и један Француз. Стари професор је брзо изишао и-з купатила, где је испирао неке микроскопске плоче, и госте увео у своју радиу собу с чувеном медиНинеком библиотеком. После пола часа Швајцарац погледа на часовник и рече да мора да жури и др Батут га ис-

врати у купатило да настави прекинути рад. Прође тако подоста времена када се Батутова рођака јави: — Ујо, који вам је оно господин што седи сам напред у соби? — Какав господин? — Па не знам? Седи, зева и броји муве на зиду! — Ау! Ја заборавих на оног Француза! — завапи ДР Батут и пожури што је брже могао да се извини госту на својој заборавности.

Становници насеља Краља Александра! Обрадујте ваше мале за Ускрс. леп избор дечијих играчака наћићете у радњи ВОЈИСЛАВА СИМИЋА КРАЉА АЛЕКОАНДРА БРОЈ 2П (Преко пута Гајине кафане) 30590. 1—1

Златан накит И СВЕ ЗЛАТНЕ И СРЕБРНЕ ПРЕДМЕТЕ, ТЕПИХЕ, КРИСТАЛ И ПОРЦЕЛАН НАЈБОЉЕ ПЛАЋА »НЕГОТИН« КНЕЗ МИХАЈЛОВА УЛИЦА БРОЈ 23 — ТЕЛЕФОН 24297 30587. 1—1

ЗЛА7АН НАКИТ И СВЕ ЗЛАТНЕ ПРЕДМЕТЕ, БРИЛИЈАНТЕ И КРУПНИЈЕ ДИЈАМАНТЕ КУПУЈЕ И НАЈВИШЕ ПЛАЋА »Ш А Ј К А« КНЕЗА ПАВЛА БР. 50 воав*. <_ 2

ЗЛАТАН НАКИТ и све златне предмете, дијаманте крупније, брилијанте све вепичине, све врсте тепиха и ћилима, кристап, порцупан, фото-апарате, хармонике и све боље античке ствари купује и највише ппаћа »Нова Комерција« МАСАРИКОВА БРОЈ 4 (папата Официрске задруге) — ТЕЛЕФОН 28-035 30583, 2—2

ЗЛАТАН НАКИТ СТАРИ И Н08И КУПУЈЕМ: ДиЈаманте крупније, брилијантв све величине, зпатне зубе, бурме, прстење, минђуше, брошеве, бразлетне, панце, сатове зпатне, сребне и метапне само исправне и од бољих познатих марака; старо зпато оштећено, изпизано, поломљено и горепо сваку копичину, купујем сребрне есцајге и остапе исправне предмете од сребра купује и највише ппаћа. Бесплатно процењује и на захтев процењене вредности исплаћује одмах позната фирма »БРИЛИЈАНТ«, власнвк МИЛИВОЈЕ М. МИТРОВИЋ БЕОГРАД - ЂОРЂА ВАШИНГТОНА УЛИЦА БРОЈ в — ТЕЛЕФОН 28-706 30589. 1—8

Оглашујте у КОЈ1У