Коло

4

Г Срце Домовине не престаје да куца за љеним јсиновима далеко у заробљеништву... И никада нреСтати неће... Купаће све док их поново не стегне ј свој топли вагрљај... 0 томе посведочиће многа писма које је _Коло" цримило последњих дана, као одговор на нисмо и Песмицу „Ненаписано заробљеничко нисмо". поручНика Радомира Стошића, који, далеко од, своје родНе груде, у којој по вољи удеса нема нигде више Викога свог, у суморним часовима чежње, моли сва Она племенита срца да му пишу, да и он — потцуно усамљен — осети радост што је доноси пошта из Отаџбине, и да и он може некоме да пише, другој мајци, другом оцу, сестри Српкињици и брату Србину... На његов потресни вапај, српско срце је проговорило, искрено, топло, родитељски, сестрински и братски... Објавићемо та писма у изводу, намењена њему као одговор знајући колико ће се те речи унити у душу не само његову већ и остале наше браће по 8аробљеничким логорима који су исте тешке судбине да у својој земљи немају никог свог, никога који би им упутио речи што тако присно милују душу — као што то може реч утехе или реч надања... * „Прочитао сам песму Радомира Стошића, па вас Молим да уврстите и моје име поред осталих .. Када будем пиоао својој браћи писао бих и њему упутио бих му речи утехе. Када будем слао пакет браћи у заробљеништву послао бих и њему, па га молим да ми пошаље налепницу за пакет и карту за одговор. Светиспав Веселиновић, општински бепежнин, Српска Црња — Банат".

„Молим вас известите заробљенпка Радомира Стошића писца оне песмице, објављене у „Колу" од 8-ег априла, да ми пошаље бланкет и своју адресу ва дописивање. Јованка Никопајевић, ученица другог разреда грађ. школе. Велика Кикинда, упица Војводе Мишића 12". * „Молим вас да ми ратни заробљеник, официр Радомир Стошић пошаље бланкет да му могу писати. Бранка Петровић, Алексинац, Кнез Михајлова бр. 10". * „У вашем цењеном листу, прочитао сам песму баробљеника поручника Радомира Стошића, упућену Отаџбини. Из песме видим да нема никога свог, & како ми је познат живот оних заробљеника који Немају никога у Отаџбини — јер сам и сам недавно цуштен као болестан из заробљеништва, то вас молим да га известите да ми пошаље налепницу да бих му могао послати пакет. Остајем вам захвалан Добросав Радовановић, војни чиновник, Крушевац, Ново насеље, Жулска бр. 8".

„Жеља нам је, а уједно и молба наша, мене и моје сестре, да путем вашег листа упутите наше агопле поздраве заробљенику без икога свог... Читајући ваш лист, веома много нас је коснула његова жеља да му пишу, као и другима исте судбине... &вима њима шаљемо наше најтоплије поздраве који су израз наше душе. Жеља нам је такође, ако који

од њих хоће да се дописује нека се обрати нама а ми ћемо им са сестринском љубави одговарати на писма . .. Мара и Спавка Самарџија, избегпице из Бачке. Зајечар, Краља Александра ул. 31",

„Бићу вам захвална, господине уредниче. ако испоручите много мојих топлих поздрава — преко мог омиљеног „Кола* заробљенику Радомиру Стошићу. Молим га да ми пише и пошаље фотографију, јер желим да га видим, пошто га заволех као брата кад прочитах његових десетак дирљивих редака . . Богдановић К. Мироспава, Соко-Бања, упица Краљевића Томислава". * „Читајући ваш цењени лист, наишла сам на песму нашег заробљеника који би желео да добија обавештења из наше Мајке Србије, јер нема никог свог, па сам решила да примим ту свету дужност

Сину

(Офлаг У1с — 3072/30) Драго моје мипо и љубљено дете, Дани и године муњевито пете: Две године прође од 6 маја, Како оде од нас — из роднога краја. На дапеки север оде с бпага југа, Те нас старе стеже и жапост и туга... Прво писмо твоје беше мелем души: Оно тугу блажи, оно сузу суши. Сва писма су твоја пуна надахнућа: Оживимо стари. живахне и кућа. Особито мајка у њих се удуби, Па их. место тебе, и грли и љуби ... Кад посао сврши. опет писму хита Сто пута га дневно окрене, прочита. И поред мопитве, коју Творцу шиље, Твоје пкзмо срцу старачком је миљеПиши чешће, сине* спику пошљи своју, Да депимо с тобом ми судбину твоју. Лакше ће нам бити, уминуће туга: Скратић се чежња и чекаша дуга. „Да си здрав и оран", кад у писму велиш, Па и нама здравља, срећу. успех жепиш, Веруј да се пакше и мисли и дише: Од срца се срцу само тако пише. Знај, мој драги Ђорђе, осети мој сине, Да се ја са мајком топим од мипине. И братац и еја осмехну се тада И њих, као и нас> окриљује нада: Биће ти корисно, кад искуство стеннеш. Поздрави са југа срдачни ти лете... До виђења, драго и љубљено дете Стрпљиво чекајмо до свршетка рата-< Грли те и љуби и мама и тата. Београд, уочи Ускрса 1943. М. ШИВИЦА

на себе. Стога вам шаљем своју адресу да замолите г. Радомира Стошића да у будуће пише на адресу: Антонић Катица, Младеновац, Реонска 10".

Ево и једне песмице као одговор: „Радомиру Стошићу, поручнику, заробљенику бр. 4781 Офлаг XX Ц. Не реци ираги заробАениче тамо Да немаш коме послати писмо, У Отаџбини куца миого срце само За вас. Будите уверени, далеко нисмо Наше су мисли у туђини с вама, Све ближе, из дапа у дан, крај вас, Нада нас крепи да ћете с нима Дочекати дане и Српства спас. Живот нам без вас суморно тече, Нема нам радости, песме и сна, А кад се спусти пролећно вече Мислимо на вас, док месец сја. И докле кружи кроз тиху ноћ Усне се мичу. задрхти глас: Да л' ће нам. Боже, ускоро доћ' Да види Домовину. да види нас!" Проћиће и ови претешки дани, А сунце среће кад поново сине, Ви ћете' нам доћи, њиме обасјаии У родни крај, сви из туђине. Чачак, 4 априла 1943 Нада Тодоровић. чинов Дирекције шума. * „ ... Ја немам никога од ближе родбине у заробљеништву па бих вас молила да пошаљете моју адресу г. Радомиру Стошпћу, јер бих аселела, поред тога што бих измењала мисли путем писама с њим, да му пошаљем и пакет . . Видосава Лазаревић, Београд, Војводе Степе 301". * „Молим заробљеника Радомира Стошића да ми пошаље налепницу како би му доставила пакет, и карту за одговор да му могу писати. Јепна Аћимов, станица Н. Алибунар, Банат". Поред тога, заробљенику без родбине, пишу и моле га да им пошаље своју адресу, односно бланкет за одговор и: * Магдапена Костић, ученица, Ниш, Призренска 8; Сека Живковић, Чента; Петровић Мироспава, Депиградска 24, Београд, (жели заробљеничке налепнице за пакет); Милева Стефановић, Његушева 2, Београд; Милина Станојевић, Адмирала Вуковића 33, Београд; М. Стефановић жели да се дописује са заробл.еником који се налази на првој слици у десном углу горе објављеној у „Колу" од 3-ћег априла. Мипина Станојевић жели да се дописује са заробљеником на трећој слици; други у доњем реду на десној-страни, објављеној у истом броју од 3-1У-943.

- ЗАРђБЉеШЦИМА

Квартет гитара из Сталага XI А забавља своје собне другове (Снинци; Цриватна својаиа)

Трупа официра пред својом бараком Заробљеник Шишић пева своју песму „Плава ноћ" V Офлагу V у Офенбургу коју је компоновао у заробљеништвџ