Коло

Отари кинески храм у престоници провинције Јинан, у којој се сада воде борбе шалеђу трупа Чанкајшека и Јапанаца који су заузели бурмански пут.

Трн сестре Оунг владају Кином, одиоено владале оу до упада Јапанаца, » владају н данас у незапоседнутом делу Кине. Оне, истина, не владају директно већ преко својих мужева, а то је, уосталом, свеједно, јер је то Форма у хојој жене одувек владају на Истоку. Свакаво, најподеснија и ТЈедно најефикаснија форма владаЦнне. Најслгарија сест,ра породице Сунг удата Је за Х.Х. Кунга, који је као претседник владе и министар Финанеија Кнне поред маршала Чапкајшека најутицајкија личност Кине. Иза куЛиса има он абог својих веза, а још внше абог свог огромног богатства, н већн утицај но што се то споља мо же да види. Друга оестра Сунг је удовица Сунјатсена, оснивача Кинеске републике. њеном жругу он се обожава као божанство, у волико је Кинез, са сво'Јим рационалним начином мишљења, Жадар уопште за таква осећања. То Лбожавање преноси се и на његову тдовицу. Она је духовни наследник и !*увар његовог политичког тестамента х игра данас у Кини, отприлике, исту улогу коју је некад у Русији лграла 'Лењинова удовица, док је није Стајшн, истичући себе потиспуо потпужо у позадину да би је на к.рају свео на потајно безначајну личност. Трећа сестра је жена маршала Чангкајшека. Отац трију сестара Сунг звао је евоје ћерке „Линг", што значи „Расположење". Прва се звала „Ај-линг", друга „Чинг-липг", а трећа „Меј-линг", 4

вача „Хришћанског удружења младих људи у Шангају". Доцније је нродавао библије... Ово изразито хришћанство чистог америчког кова, које увек има у себи нешто трховачко, карактеристично је не само за његове ћерке него н 8а ток н развој кинеске револуције уопште. Све три сестре Сунг добиле су тинично америчко-хришћанско васпитан>е, прво у једној мисионар,ској школи у Шангају, а затим у Веселејанколеџу у Макону, у држави Џорџнји. Све три су изразито америчког кова, највише можда госпођа Чангкајшек. Један амерички новинар написао је за њу да би чаж могла да буде и пр.етседница било којег америчког женског удружења. Својом појавом, говором, целим држањем она одговара баш том типу жене. Можда је за Кину од преоудног баш значаја што се ова американизирана жена, несумњиво снажне воље и најзначајнија између трију сестара Сунг, удала за маршала, воји од оне поменуте тројице наЈвише има кинескога у себи. Др. Кунг је сам упола Американац. Он је исто тако хришћанин, иако је непосредни потомак Конфуциуса, иако је студирао у Јелу, у Америци. Супруг „Љубазног располол«ање" је онизак, жовијалан господин, кога би без обзара кинеске црте лица, могли да сматрамо америчким „бизнес-меном", пословним човеком. Он се труди да буде љубазан и срдачан, али се одмах види да је навикао да заповеда* и наређује. Кад

^^оцодица је у старој Кини била II више него држава, у новој Кини Ј једна породица може да важе с жавом, као некада Луј XIV: „Држава — то сам ја". То је породица Огиг... Знач&јно Је 8а улогу кииеске жене ваш то нгго се о значењу сестара Суиг (њнх су три) у широј јавности, б&р у Европн н у Америци, релативцо врдо мало зна. У породици Сунг, уствари, сжоро искључиву улогу играЈу њени женски чланови. Постоје, дојдуше, н три брата Сунг, али они да№ко жаостају иза својих сестара, иаво ПГвимаЈу важне положаје.

Г7ИШЕ:. К037ИН

што значи: љубазно, срећно и лепо расположење... Порекло старога Сунга је мрачно. Не зна се чав ни одакле је. Ни име му није тачно утврђено. Он се сам потписивао Ша®л Џон Сунг, давле американизираним именом, као што му је бисг американизиран и начин живота и мишљења. Још као дете, кажу, иселио се у Америву, где се пробијао кроз живот, похађао шволе и најзад свршио Вандербилтов универзитет. Црешао је у хришћанство и постао страстан методиста. Као мисионар н учитељ енглеевог језива вратио се у Кину. Он је један од осни-

сам га посетио, није могао да приврије своју забринутост због затегнутог положаја у Европи. Ништа од њега нисам могао да сазнам, јер је он мене више испитивао. Хтео је на свави начин да сазна да ли ће у Еврошт доћи до рата. „Можда нпак неће доћи", ревао је с уздахом на врају. Кина од таввог рата не би имала шта да добије. Сунјатсен, муж друге сеот,ре Сунг, није додуше одрастао у Америци, али је био стално под англосакоонским утицајем. Студирао је на британсвом универзитету у Хонгвонгу и живео је дуго година у Енглеској, у изгнанству. Код Чангкајшека, жена је потпуно заменила амерички утицај из младости. Под њеним утицајем он је постао хришћанин, кажу чав и врло побожан хришћанин, воји се моли свакога дана, ујутро, а затим пре и после јела. Исто тако радо цитира речи из библије и позпва се радо на Христа. Од жене је примио и иачин мишљења америчве демократије и то је вероватно још зпачајније. Јер, све што је код њега ннострано. прошло је вроз филтар његвве жене. Пошто је он обожава и без ноговора је слуша, значи да сав остали свет ван Царства ср.едине гледа кроз америчке наочари. Маршал Чангкајшек не говори енглески као што ни његови инострани саветодавци не говоре кинески. Сам Доналд, воји 30 година живи у Кини, не зна ниједну реч винески. Исто таво ни Немац, заповедник његове личне гарде. Из његовог причања равабрао сам да је генералисимус испо-

За прелажење река у унутрашњој Кини служе примитивни дрвени мостиви, а као обично саобраћајио сретство — носиљке. (Снимци из књиге: Колин Рос „Нова Азија")

четка желео да командант његове гарде што пре научи винесви. Доцније се, међутим, то изменило. Да ли под утицајем „мадаме", ваво госпођу Чангвајшев зову у Кини, није познато. Сам вомандант мисли да маршал и његова жена сматрају да је боље да он не разуме кинески, јер тако могу без жеиирања да говоре и пред њим о својим најповерљнвијим стварима. Но, било вако било, ниједан ст,ранац не може да дође до маршала другачије него преко његове жене. Она их

Чангвајшев, воји је више Кинез, а сем тога је прошао и јапанску школу, успео благовремено да тај развој закочи и да револуцију претвори у препород, да није био под троетрувим утицајем сестара Оунг. Да, три сестре Сунг владају Кином. Оне су добиле Кину у мираз. Али тиме су на себе натовариле и огромну едговорност пред својим народом и будућношћу, одговорност можда већу но што то оне и саме слуте, већу но што могу да је носе.

прима, она с њима разговара. У маршаловом присуству она је тумач, а кад он оде она цродужује разговор. Може се, дакле, мирне душе рећи да три сестре владају Кином. Па чав и више од тога: у једном одлучном треиутву, у тренутку судбоносне превретнице у животу Кине, једног читавог вонтинента, оне врше пресудан утицај у смислу другог континента, и то америчвог. То не мора да значи да оне нису добре Кинескиње. Напротив, оне су ватрене патриоткиње, али оне не могу друкчије него по целом свом васпитању, по.реклу и назирању да гледају будућност Кине у хришћанско-демократском амерички обојеном правцу и да се труде да Кину тим правцем упуте. Сунјатсенову и Чангкајшекову револуцију желе неки да упореде са Меиџи-епохом у Јапану. Они верују да ће маршал своју земљу на с..ичан пачин, из феудалне, претворнти је у модерлу, као што је то учинио принц Ито под царем Меиџијем у Јапану. Наравно ако Јапан не буде сметао, али ја у то не верујем. Положај и развој ствари не говоре у прилог том мишљењу. Иста је само свест о опа»ности која прети од Запада да би се та опасност избегла. Но јапански цар и п,ринц Ито били су свеспи да то жрихватање западне цивилизације треба да буде само спољашње. Да јапапеки дух и јапанска душа не би том променом били угрожени, они су пустили да то спољашње модерпизовање иде упоредо са основним схватањима јапанског народа. Докгор Супјатсен, међутим, бацио се сав у в,ртлог теорија Запада и узео их као безусловно подесне за Кину. Можда би

к