Коло

15

3А ДЕЦУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

\ Ју\/\02 з

Мало слика са улице Око јвдног — гогунице...

Баш Је ова Цица И бела и лепа Ал* зла 1е до Бога, Од глаке до репа ...

Веоград Невенка Мирковић

— Ево вам вагоег блага! Више волији моју иееиицу, иој мир и мо| сан... па накар до краја живота радио.

На ивици греде Ница Маца — иреде, Док пуцкара ватра Мигоић је посматра.

Суморна киша пада, Тиха је шума и луг, Капљице тихо ромиљу Скачу у бескрајни круг.

Падај, кишице, падај! Накваеи нам поље и дб! Падај, благоеловена била, Јер Гоепод нам шаље тоЈ Александар Бсличсвић. ученик I разреда гимназијвц

Сшџ,ии&

Редову: Тихомиру Р. Ђоковићу 5250 — Сталаг VII В

У миелима еам увек е' тобом, Оети ее кад заједио биемо; А од тада већ две године Видели ее нисмо. Молим ее Свевишњем И за твоје здравље. Да нам екоро дођеш И исцелиш ране. И твој еинчић старији Увек за те пита; Док и Миле мали Твоја писма чита, Миого баку воли И свугде је прати, Па и ако згреши. он је опет. моли — Немој рећи тати." У Београду маја 1943 год. Саставио: Петар С. Ђококић уч. VII разр. гимн.

друм да види да му неко еије д.укате украо. Једиог даиа та| страх му досадио па је однео дукате натраг богатагоу м рекао му:

У ЛУТАЊУ Неки млади путник ишао је дуго по свету и тражио неуморно благо. Кудгод је ишао свуда је остао без успеха. Нигде није могао наћи ни начина како да набави сребро и злато, које људи нарочито пажљиво чуваху. И гако се једном сусретне с неким старцем. који изгледаше бедан и жалоетан као свака скитиица н е којим је путник само из радб-зналости почео да разговара. II а своје изненађење дознаде да оваЈ етарац, иако проси. и запушт.еног изгледа. ипак је богат човек. који може мпого шго-шта да купи, али који и поред тога није ни једну пару жртвовао за одело и потребну храну. -Затто је он такав? — радознао је био путПнк. В рлни и прљави старац исприча му своЗу т,)ошлост. Као млад и искуеан био је сувише сиромашан. незнатаи и желео је да постаме иа макоји начии богат човек. Чезнуо <је за миого новаца а то није могао својим радом да прибави. Дуго и дуго је лутао по туђини и највад увиде да ни на какав начин не може г-тећи богатство." Реши се тада да проси. Кроз многе године у невољи, гладаи л го молако је стицао новац и то све.више и вигае, док једнога дана не поста заиста богат човек. Алп је погрешио у животу и каје ее за сво.ју мучну прошлост. Сада презире новац и богатство за које је платио: младост, добар и мираи живот и здравље. Због велике иггедње остарео је прераио и данас је несрећан и зловољан. Проси, истина, али зато што је на то евикао. Силно б.лаго не треба м .у, јер ее научио глади, прљавштини и свим тешкоћама. Сада на своје здравље и не гледа, а мрзи оне, који богатство обожавају. Мио му је вечии мир, а још више гробна тишина, куда се н<? може земалзско благо понети Млади путник када је то чуо потпуно ее преобразио. Пољубио је неиознатом старцу? руку. Затим. без много размишл-ања, пошао је натра-г своме завичају. Није вштте од тог времена тражиО благо. Још |е евакОг^, у кући поучавао да мирно ради и живи. а никако да жуди за екупоценим-златом које је за кратка времена, а најзад за еиромашног човека и безвредно. Радаи човек ее задовољава и малмм. . . Немања Навловић

РЕШЕЊЕ РЕБУСА П, (к)ит, аста(л), Р о ст(о). Г, де(те), је, Б, (в)ил(е). (р)ам, Л, (к)ад^а), (к)ост = нита старост где јс б.ила младост.

Шта је могла сека сама? Морала је доћи мама И да крене Јогуница Понела је и колица. На једвите тако јаде Пристао је и — устаде. Сад и мама муке виде: Кући му се баш не иде.

(Снимци; А. Симић) Драга децо. кад би знали, Каква овде слика фали. Ту _би вид'ли тур и лице Непослушног Јогунице. После суза, после дреке Ево иде сад крај секе. А тако ми, децо, Бога Све је могло и без — тога.

Бо Једиом Једаи оОућар. коЈи Је цео даи само радио и иритом сталио исвао. Поред његове куће становао 1е Оогаташ, који ниЈе певао никада, а ноћу није имао тако тврди сан као обућар. Често се цревртао на свиленим |астуцима и размишл.ао: „Штета гато се сан ие може купити аа новац као |ело или ниће", И Једног дана иоручи он да му дође обућарг — Пријател.у. колико зарађујеш годишње? — Годигање. госнодиие? Никада цисам срачупао. Ја живим од данас до сутра. •Иа даи и комад. — Па колико онда па.даи? — Како да кажем? Толико колико ми Је иотребно за жииот. — Знам да бедно живиш и зато бпх желео да ти цомогием. Ево ти педееет дуката, сачуваЈ пх за црпе дане, Обућар никад ицје видео толико пара. Захвалио се богатагау. узео дукате : и законао их V иодрум, Од тог времеиа мшслио |е само иа евоје закоаано благо. ниЈе невао више. ноћу |е ослушкивао еваки шум и често Је устајао и силазво у ио-

Гвожђе и злато Ковач је узео комад гвожђа, ставио га на наковаљ и полео да га кује. Гвожђе је уздисало и јадиковало. Крај наковља је лежало злато. Злато је питало гволгђе: — Зашто толико плачеш и јадикујеш ? И ја сам био на иаковњу и нисам ни сузе пустио, већ сам све ударце храбро подносно. — Ах, уздахнуло је гвожђе. Чекић који је тебе ударао, бпо је за тебе туђ. Лли мене удара чекић који је такође гвозден, дакле мој рођени брат. И зато ме тако и боли.

Внд'те само илачно лице Овог малог Јогунице Сео леио иа иркоси Хоће да га сека носи. .... А, на пијац — сам је сстео, Па ?е суст } о и сад сео И чим седе он се лати Да се свети чак — салати.

,,Хајде бато, мама чека" Преклиње га јадна сека, И док она гадику је Јогуница ни да чује . . И била би причи тњчка Да играчка није илачка Успут, мали Јогуница Сетио се на колица,. •