Коло

2

НЕДЕЉА 9 МАЈ — Нисам видео Мику већ десет година — каже један пријатељ госн иомшији. — Па ту је ... — А, да пи још увен дели косу по средини? «— Још увек... Само му је сад раздељак од увета до увета.

Благодети дрвене обуће

— Јесте — дедаде госн комшија необично је срећна. Њен муж је толико пажљив да штогод прочита у њеким очима да жели, натера нас да јој купимо.

ЧЕТВРТАК 13 МАЈ Путовао госн комшија спужбеним по- ^ спом у неку нашу КгДД'?Ј паланку. У пала- (7 начком хотепу узео (собу да преноћи. Кад је ушао у собу питао портира шта ЈТ/1* стаје преноћиште, а " овај му одговорио: — Двеста двадесет динара! — Ама, човече, ја не мислим да отнупим намештај него само да преноћим, — ренао му госн комшија, и успео некано да скине цену.

ПОНЕДЕЉАК 10 МАЈ — Господине професоре — рекла си. ноћ спужавка оном ' нашем старом професору из сусетства — купатипо је \ спремно! ' — Апи, мене тако мрзи, драга Ана, да се купам. Окупај се ти место мене. Само пази да вода буде мпака, јер знаш да не подносим сувише топпо купатипо...

ПЕТАК 14 МАЈ Били госпа ком- ( ј' шиница и госн ком- ) V I шија на неком нон- /ЏУкУ ( и церту па између о- \ I сталог, слушапи и . I Лч/IV \11 сестре певачице. По- \ I М Му, ]\ спе њихове тачке, _ V) номшиница запитапа госн комшију: — А, зашто ове две сестре певају увек у дуету, а нинад свака за себе? — Зато, брате, што ниједна не сме да прими одговорност на себе...

УТОРАК 11 МАЈ л [ј^ — Да пи ћу доI живети — пита госн II / тл ш~\ комши ' а оног на * 1\1 у Н № шег суседа беспо\ спичара — да ми 1| [V /. гг - вратиш онај мали ~Ч I—\» дуг? У7ј1 Ј/ј- — Како да нећете, госн комшија. Ви сте човек толико здравих живаца и иначе, тако да вам претстоји најмање сто година живота...

СУБОТА 15 МАЈ Разбопео се теш- ^ ^ но један наш позна- ~јј ти винарски трго- , и\ вац, и кад му се у- Ј\ \ ј\ > чинило да му је 5^1 куцнуо последњи "25/ час, позвао сина и | рекао му: — Синко, имам једну вепику тајну да ти саопштим... — Какву тајну, оче? — Посповну... Открићу ти тајну како се прави вино од одистинског грожђа! М-ћ

СРЕДА 12 МАЈ л Питапи пре неки .V /»V Д ан госн комшију ту у комшипуку ка^ [1 ко је његова ћерка, \/П/Т Г ко ' у * е недавн0 у " Ш Ујј ј ^Ј])/ дао, задовољна У // ® раку - Иа то упаде -"тГ *Сј/ комшиница: — Сјајно... Сјајио је задовољна... И срећна...

Ем сигцто оружје, ем добра гимпастика

чеона кост која тттУгн мозак. Она. упрајзо , и није толико јака колико еластична. Плочица човечје коети од једног квадратног милиметра може да издржи оптерећење од 17 килограма. Таква иста површина једне дрвене плочице, чак и од најтврђег дрвета, не би могла да издржи ни половину тога оптерећења.

води има и злата, људи још иису успели да пронађу начин како да дођу до тога злата.

КОЛИКО СЕ РАЗНИХ ЈЕЗИКА ГОВОРИ НА СВЕТУ

Има много људи који говоре по неко-

ШТА СУ КРВНА ЗРНЦА? Често св спомину крвна зрнца. Знамо да их има у крви врло много. Па каква су то зрнца? Крвна зрниа пливају у крви м има их две врсте: црвена и бела: Црвева крвна зрнца имају облик плочице. Настају у коштаној мождини кратких костију и без језгра су. Живе свега неколико дана и истрошена се непрестано замењују новим. Вежу се са кисеоником и лредају кисеоник органима. У Једном кубном милиметру има их пет до шест хиљада, већа су од црвених крвних зрнапа и имају језгру. Крећу се самостално, Имају Способност да уништавају страна мала тела у крви. као што су на пример бакггерије и да, стварају заштитну материју врШећи тако улогу чувара V крви. Они су главни саставни аео гноја. Кол нечистих рана бела зрнца брзо ее скупе на граници здравог ткива да га заштите од продора заразе. ОТРОВНЕ СТРЕЛЕ ПОСТОЈЕ И ДАНАС Отровне стреле су заиота постојаЛе и н>има су се као опаеним ратним оружјем служила извесна аивља афричка племена. Међутим, ово оружје ни данас зош није ишчезло. Њега употребљавају 1ош увек нека Дивља племена, Те счфеле су дугачке ол цесет до двадесет сантиметара. пакле релативно су мале, Њихова метална глава, међутим, завијена је у какав цвет. грозд, или лист, који су натопљени у отров. Флора у тим крајевима је изванредно богата. али су урођенИци успели да међу хиљадама развих врста бил>ака иронађу еамо две-три зео.је су смртоносне- Ти отрови су изван7 >едно јаки и еамо на једној јединој стрели налази се отрова у толлкој количиии, да би њиме могло да. ее отрује двеста педесвт људи. Човек рањем оваквим стрелаиа. ма и најлакше, умире већ после двадесегак минута. У најбољем случају зсивот може да траје најдуже два сата. Извршеним прегледом људи умрлих од ових отрова. европски лекари нису успе-

ли да нађу трагове отрова. То се могло утврдити тек хемиском анализом. Међутим. урођеници су одмах погађали ко је умро од којег отрова, и то по боји коже умрлог. ЉУДИ У БРОЈЕВИМА Једни људи говоре много. други мање. Претпоставља се да један човек може да изговори сто речи у минуту, а да дневно просечно говори два сата. На тај начин просечно један човек дневио изговори 12.000 речи. То значи да за једну годину изговори преко четири милиона речи. Ако би се то штампало. изнеЛо би 35 књига. свака са по 250 страна. Другим речима човек који је дочекао шездесету годину изговорио је за време свог живота једну целу библиотеку од преко две хиљаде књига. Човечји нерви преносе оеећања брзином од педесет метара у секунду. Да би се један мишић ставио у покрет потребна је једна десетина еекунде. Исто толико времена треба да се рефлекс врати до мозга и еаопшти да је „издато наређбње" извршено. Дакле. Да би се једна мисао ставила у покрет. треба две десетине секунда. Рад српа је огроман. Приликом сваког стезања срца. код просечног човека. око 188 грама крви потисне ее у вене. При томе 1е потребна енергија која током једног дана достиже око 87.000 килогоамметара. то јеет снагу којом би ее 87.000 килограма могло да попне на виеину од једног метра. Да би ее сажвакао један нормално печен комад мееа. потребан је притисак од 25 килограма. Ако 1е месо жилаво, тај број пеЊе се чак до 65. Када чОвек загризе вилицама може да достигне и јачину притиска од 120 килограма. ТСод жене та јачина - је нешто слабија и аопире до 90 килограма. Потпуну енагу притиска човек врло ретко употребл>ава. Притисак зуба достиже изванредно велику 1ачину за време осећања тсаквог бола . . Човечје кости претставлоају мајсторско дело природе. Нарочито је јако отпориа

ОТКАДА СЕ ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА ПРЕНОСИ НА ВЕЛИКЕ ДАЉИНЕ Погрешно се мисли да се електрична струја одмах гго проналаску електрицитета могла преносити на веће даљиие. Свака кућа која је у то доба увела електрично осветлење, имала је у своме подруму неку врсту централе. Када су се појавиле централе које су могле да енабдева.1у струјом читаве блокове кућа, а то ј.е било осамдесетих годииа прошлог етолећа. сматрало се да је направљен велики напредак. Тек проналазач такозвапе кружне етрује омогућио је да се струја преноси на велике даљине. Прво преношење етрује на већу удаљеност износило је 181 километар Вило је решено питање да се електричне централе подижу тамр где је најзгрдније. а да ее етруја раЗводи на велике даљине тамо куда треба. Но" питаЊе је било ретцено углавном теориски, док је дошло до ирактичне примене овога требало 1е да ттрође Јотн неколико годипа. Прве централе за преноптење електричне струје на велике даљиие употребљавале су такозване даљинске водове од птест хиљада. волти. Први водови за преношење струје на велике даљине подигнути су тек ттре четрдесет и пет година. Ма колико то сада изгледало иевероватно. ипак је тако ... ЗЛАТО У МОРСКОЈ ВОДИ Испитивањем је утврђено да ее у морској води налазе на.јразновренији састојци. Утврђено је да има никла. цинка. олова. сребра. па чак и злата. У хил>алу литара морске воде каже се да има 40 милиграма злата. Друти статиетичари опет утврдили су да има. воде : . у .евима, океанима и морима око 1.400 милиона кубних километара. 4 А то опет значи да у морско.1 води има укупно раствореног злата 56 милиона топа. Када би се могло доћи по тог злата. онла би на сваког етаНовника земље дошло по 40.000 килограма злата. Мсђутим, иако је утврђено да у морској

лико страних језика. Има их чак који знају и но двадесет и више језика, али већ такве л^уде ематрамо за феномене. Међутим, то није ништа када се има на уму да л>уди говоре на девет стотина разних језика, а ако узмем,р у обзир и јаче развијене дијалекте, онда би се тај број попео на 1500. Од тих 1500 језика Само зедан језик говори на.род од пет стотина милиона. То је кинески језик. МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ ★ Звона као средетво за позив верних на молитву, ниеу измислили хришћани. Њих је било и пре Хриета. јер су нађена и у египатским гробницама. Исто тако утврђено је да су Кинези неколико столећа пре ХриСта употребљавали звона за позив верних на молитву, ★ Када еиава један нормалан човек здравим сном који траје осам сати. он се 8а то време окрене. 35 пута. На тај начин човек приликом спавања мења положај скоро еваких четврт сата. Први светионик подигнут је на острву Фаро код Алексавдрије 280 годиие пре Христа. Вио је висок 120 метара. На њему је горела стално ватра од сувог смоластог дрвета. Овај лепи светионик проиао је 1-300 године приликом 1едног земљотреса. ' ★ Први иовци прављени су од броизе, затим. 1е дотпао гтовац од еребра. па иајпрсле од злата. Претпоетавл>а се да еу се први новш-1 јавили V шестом веку пре Христа. ^ У свежем воћу највећи део тежине чини вода. Рачуна се да у свежем воћу има око 80 по сто воде.

Главни уредник Мића ДимитриЈсвић * За фотографије Александар Симић Цртач Ворђе Лобачев * Уредништво Поенкареова ул. бр. 31 Телефон 25-010 & Власник а издавач: Српско издавачко предузеће^ А. Д. Јопан Тановић ★ Администрација Дечанска 31. Београд. Тел 24-001—10; штампа ДПтампариЈа Београд«« А. Д. Дечанска 31. Тромесечна претплата 58.— дин.