Коло

8

ромам од ц.о.бимбек:ера

(1) Баслоњен леђима о ограду заиоведцнкове иалу.бе носматрао је ДР5 ги о фицир великог прекоокеанеког паР брода „Бизмарк", Хелмут Бергиус с уживањем лепу девозку коЈа Је краЈ н.ега седела у удобној наслоњачи. ћрод ска музика је свирала чежњину мелодију неког фидас.ког шлатера ЧИ :!Л* ^ речи Бвргиус нијасно секао: „Живот без љубави пнјс живот... Девозка јс седеда, љупко обухвативти рукама сво зе вптке иоге.испод колена, и невушила тихо,- више у себи. Палуба до њи1ове била је пуна путника зтрве класе. — Да ли вам је познат тај шлагер, запитала Је девојка, Мсни се силно СК 1_ Ј нени, рекао је Бергиус, тек да пснтто каже. Њему се много внше свиђао слободни, по мало изазивачки став младе девојке. Он је нре пола часа наиустно дежурстзо и осећао се сада. слободан као нтпца. И ои Је певушпо тихо мелодију шлагера, док му Је иоглед иепод трепавица почнвао на иренланулом врату младе даме коју је забављао. Девојка, као да Је осетила н.егов поглед, нагло је дигла главу и иогледала га нраво у очн. Она Је била етуденткиња историје уметностн п влаДала Је приличном дочом нрониЈе. — Шта. мислите, госнодине капетане, зашто су речи лепих шлагера за шру увек глупе? Бергиус се прво забезекн>о, и восле краћег размишљања речс. — Можда зато што су често пута речн сувишне. . , Девојка се насмеја, Овога пута Ј ој је доскочио. Достојанственом одмереношћу плобио је велики пароброл од тридесет зиљада тона — читава путујућа варош — пучином океапа. Долазепв из Хамбурга „Бнзмарк" је дан раннје напустио Сајсемтн, где Зе прнмио "оследЈ. ј иутнпке. Море.је било мирно и на бескраЈ 'ној његовој површинн огледали су се у одбљеску само зрани вечерн.ег сунца. Од невремена коЈе је иратнло брод у Каналу ннје више било ни трага. На палубн су се појавили и они изнурени, бледи путници који дан раније нису могли да доручкују. Све Фотеље и наслоњаче на горњој палуби биле су заузете. _ Млади поморски офипир својом свежином и лепотом истинао се међу путиицнма. Бно је млад, тек трнДесет и две године, ннтелигентан и темпералентаи, прави јужњак. _ Маринска Униформа одлично му је нриетаЈала. Пре годнну дана ангажовало га је, и поред његовнх младих година, прелузеће као другог офинира прекоокеанског путинчког пароброда. колико због и.егових поморских способвости толико и због његовог отмнеог понашања и лепе спољашности. Одличан играч и забављач други осћниир бно Ј'е нарочито омил.ен међу дамама у салову. Тој околноети имао је Хелмут Бергнус да заблагодарн н за почнанство лене студенткиње иеторије уметноети, девојни која је свим жаром млађе женске генерапије тежила да стекне слободу и самоеталност. Још приливом укрпаван.а. кад се иа мосту спотакла ириекочно Ј 'е Бергиуе и нодржао је. Тај случај Ј 'е и п.ему добро дошао, јер није требало да. се унознаЗе заобилазним иутем. Ипак, тек евојим отвореним и ведрнм оемејком. приликом друтог сусрета. успео |е да саским: разбнје в»еиу улдржл .нвост. Насмејала се кад је рскао да сматра за своју дужноет да за време пелог нута нази ва н .у да се ве бк онет спотакла... Алн, док је музвка уверавала .:Да беа. љ "бави вема жнвота". Хелмут БерГмус име ин елутио да му се у дун *н спцема бура, истина мања од оне оиомадашк.е иоја је љулала велнкн нароброји *ао орахову љуску, *л* У толвко

Лепа девојка иапустила Је свој' заводљиви став, устала је и стала поред ограде. — Како дивно аалази сунце, рече гледајући црвену куглу која је лагано тоиула у море. — Да, диван је, рече Боргнус. Он није мислно на залазак сунца већ на њеи нуначкн лакат који је гледао. Врло нежно, онрезно н пажљиво, саовнм у стилу вечерњег расположења, Бергиус је ноложио руку на руку младе девојке којом се држала за ограду. Срде му је бурније закуцало. Девојка нше повукла руку. — Јединстветто, рече тихо, али у исто време се трже. Поред њега стајао је један матроз. — Господине поручниче, капетан вас чека, — Одмах, рече Вергнус зловољно. Студенткиња повуче своју руку. Бродском радиотелеграфнсти Хајлмаву била је онет пуна глава. У етеру је била права лудница. Те вести поквариће му путовање: берзански курсеви, девизе, цене. Долар нада. фунта попунтта, марка стабилна, скандннавске девизе чврсте ... Као да између Европе и Америке нема другнх веза сем новчаних. као да у свету не постоји ншпта друго до берзансктгх махннација н маневара. Само ирска метереолоптка служба јављала је високнм гласом да ће бити лено време, без нромена, Неки холандски раднотелеграфнста, шаљивџија слао је срдачне по-здра, ве некој црвенокосој Мери у озлоглашеном морнарском бару „ГГлаво небо" у Њујорку. ,.Не прнчај глуностн", одговорио му Је Хајлман којнЈе данас био зле воље, нако је по некн пут волео да се забавл.а с радиртелеграфистима свих могућих народности које нлове морем. Наједном се Хајлман уозбиљи. .'.КТР... КТР... Пажп.а, нажња... Врнтански адмиралитет јавља: „На 24 степену 17 минуту запад и 48 степену 37 мннуту сеЕер тоие брод непознате народности... може да. угрози пловидбу... КТР ... КТР... ГГажња, пажња " Хајлман погледа на географску карту. Тачно. Брод се палази у правпу њиховог путовања. Сместа Ј'е позвао боја. — На; носи то „староме", али брзо! — А вама се много свиђа она госпоћица са иалубе, питао је ка.петан ЈТемап мирно али са прнјатељском ироиијом Бергиуса који је стајао пред н .им. Млади офититр лако ноцрвени. Оборио је главу да би тобоже отресао прашину са рукава своје беснрекорне блузе. Кад је дигао главу, ириметно је како је са канетановог лнпа нестала обешењачког осмејка — Него, чујем, господине горучниче, да ви све своје слободно време проволите ва, налуби, уместо да се одмарате. То не ваља, господине поручниче. Овде на броду сте у служби. У Њујорку ћемо се задржати шест дана па ћете имати времена да се проведете како хоћете... Канетаиову придику прекиде момак Са радиотелеграфа. Намртптена чела читао је капетал извештај. — Но, јот нам само то треба, нрогунћа у бралу. — Можете ићн, Вергиуе... Пролазећи горњом палубом младн поручник је са завишћу гледао младу студенткињу, Али она више пије бвла сама Поред ње је стаЈ'ао некн цлави, мршави младнћ, свакако неки донент којн путује у Америку на наупне студије. * Каиетан је свакако имао право Јвто ее кије одушевио кзвештајем који је ијјнмио. То је зн^чнло сувијино заар-. жаваце «д неколико чвсола, а можда

н впше. Али, да се оглушп о свету морнарску дужност трагања за бродом који тоне није смео. Предузеће би га одмах отпустило, кад би проиустио да му заради позамашну суму која је иронисана за случај да нађе брод. Сем тога би нзгубио н капетанску диплому — а, настрану савеет! — МаШине, пажња! довикнуо је кроз нев у машинско оделење. Један оФнцир већ се пео на јарбол да ном.огпе морнарима у извиђању. За неколико минута оп је јавио: „Пажња". Дежурпи офнцир дохвати слушалицу телефона. — Пажња! И оздо из машинског оделења јављали су: „Пажња!" Следовала је капетапова команда: — Машине стој! Пуиом паром пазад! Команда је поновљена. — Стој! Велики нароброд лагапо се заустављао. На прамцу је био спреман велики рсфлектор. Послуга је већ стајала поред њега. * ГГо други пут, капетан Леман позкао је поручннка Вергиуса, Норучншс се одмах нојавио. Капетап је стајао на капетанском мосту. Дежурни официр н први офпцир били су већ код њега, Сва тројица гледали су напрегнуто у даљитту и догледима претраживали мекн сумрак који се спуштао. — Епо га! узвикну дежурни официр. И ствартто, у даљииц се нејасно нрнила сиЛуета неког брода. — Немају ни светла, прогунђа аловољно капетаи. — Вродоломници. рече први официр. Дежурнн официр даде знак морзеом. Страни брод није одговарао. — Снуетите. чамац, нареди капетан. Оеветлите брод рефлегстором. У снажнрј светлости рефлектора брод се видео доета јаено. Нигде на њему ни око њега живе дуите. — Господнне поручпиче, обрати се канетан Бергиусу. — Узећете моторни чамац н прегледати брод. Само (>рзо да се не губи време ... — Разумем, рече Бергиус. С капетанове стране то је био знак нарочите симпатије. 1 На брзу руку норучнпк је изабрао сапутиике: крмара Хајма, четвртог машинисту и четнрн морнара. Затнм је узео сигналски пиштољ, светиљку за сигнализацију н обичну ручну лампиПУ- Чекрк поче да клонара и полагано чамац се спустно на воду.

И путнини „Визмарка" приметили су да се пешто детиава, Врод којн се зауставио много се јаче љул.ао на таласвма. Било је време нред вечеру и велики део путника још се није био повукао у кабине и салоне Они су нриметили маневрисање „Визмарка* и почели да се иекупл.ају на налуби запиткујући морнаре шта се дешава. Питања су била све радозвалија в узбућеннја. Нека стара, очајно мршава Американка, ухватила је једног плавог младог морнара за блузу и обасула га питањнма. Морнпр је само слегао раменвма и кезио се. — Загато је спуштен чамаи за спасавање? Шта ће мориари у њему? — Отишли су да нахватају рибе за вечеру, рече матроз обешељачкв н »асмеја се наг.лае » са. н.Лм заједно в сви првсутни. Али Амернканкв ндЈе било до еиеха. Уплашено је гледал* путнике око ; себе који су се једва уз- • држалв да Јој ее не насмеЈу у лице. - : Канетан Леман којц је прнкетно узбубеле нпчшка досдао је одмах сте-

варда и. слободне официре да их умнре. Шалама и љубазлим оемејком они су то и успели. У салону је засвирала поново музика за игру...

Чамац се једномерно љуљао иа таласима. Кормилар је упалио мотор. Све брже и брже одмицала је моторна баркаса од „Бизмарка". Бергиус је стајао у чамцу и са.м управљао. Као тампа силуета појавио се пред њима у сутону непознати брод. У светлости месеца који се дпзао на небу изгледао је австињски. Прамац брода био је управл.еп према њима. Врзо су му се приближили. Чамац јв успорио вожњу, норучиик Бергиус јс хтео да му прочнтао име. Зато су с пола брзине запловили поред брода, Вергиусови морнари који су у почетку разговарали о догађају одједном су ућутали. Страна брода поред које су иловили била је нагнута на страну. Врод се звао „Холандија". — Стој, иовика Бергиус наједном, — Степепице су спуштене, чамци за ст1а.савање такође. Моториста, заустави мотор, а један морттар вешто дохвати крај конопца који је висно са брода, — Ви и један мориар, рече Бергиус машиииетн, остаћете У чамцу. Остали ће самном на брод. Изгледа да је брод наиустцла посада... —т И ја миелим да је татсо, рече матпиипста. Бергиус дохватп крај ужета које је бнло мокро и масно. Иако је био вешт гимнастичар, морао је да се- униње да би се 1п >ебацио на брод. С непријатним осећањем осврнуо се Бергиус на палуби непознатог брода и погледао око себе. И нехотице је причекао првог мориара који је пшао за њим. Овај је стао да обрнше о папталоне своје замашћене руке. Нису били деца ни бојажљиви, али инак су аастали огледајући се пажљиво. ЈТалуба ненознатог брода била је мрачна, — Да ли Је Хајм повео светиљке, питао је Бергиус. Морнар климну главом. На палуби се поЈавио и ХаЈм. То је био круиан, снажан човек, јак као медвед, кога нису нарочито волели ни морнари ни претпоетављени. Али у в.еговом лруштву било је увек пријатно у оваквој ситуацнји. За појаеом је Хајм имао две јаке електричне лампе. Запалио је једну и пружио је Бергиуеу. У даљини се видео осветл.ени „Бизмарк". Оеветливши простор пред собом Хајм пође према капетанском мосту, — Изгледа да је овај сандук грађен у Немачкој, рече својим грубвм гласом. — Само залтто су скинули заставу? У светлости њихових светиљки указа се светло-смеђе постројење команде. Хајм гуриу погом врата каиетанове т<абине. Врата нису била закључана. Хајм потражи електричв.и прекидач, али оеветлење није функниониеало. Кајута је била велика и нространа.. Удобан иамештај је одавао да се радн о броду новвјег тина. Орман у углу био је отворен. — Аха! врогунђа Хајм и застаде. Па поду је лежао један таман иредмет металног сјаЈа. То је био револвер тива Браунинг. Док је Бергиус посматрао ревоЛВер, Хајм је ва поду проиашао и четирн вснал.еве месвигаве чауре. Ове су' приетаЈале калибру револвера. — А погледаЗте тамо, рече Хајм живо. Бергнус поглсда. ХаЈм Је ноказивао руком на тамву мрљу ва тепвху иоЈим Је био прекривен ■ под. — Да, »а шта? ~ '" ! '

ХНаетаввће се)