Коло

■РОМАИ ОД Ц.О. ВЖДЕКЕПА

те на ушћу Елбе. Пара узмите колако требате. А сада — срећан пут и довнђења... Вергиус се потписа у књизи наређења и пружи капетаиу руку. Овај је чврсто стисну ... Но други пут се мотории чамац цриближавао напуштеиом броду. За собом је вукао чамац за спасавање. Морнари су се брзо попели па палубу, ди гли чамац за спасавање и моторпи чамац се изгубио у мраку. — Дођавола и посао, гупђао је поручник Бергиус срдито. Поред њега били су на напуштеном броду четврти официр, два наредника, два морнара, један помоћни морнар, трећи дрводеља, а од техничког персонала други и четврти иижењер, два помоћпика и два подмазивача.. — Мораће се радити у две смене по шест чаеова, уместо у три смене. На брзнну је пзвршен још један претрес брода. Прегледане су и мапшне, пумпе п тенкови за бензин. Други инасењер је нашао да има доволлго горива за повратак у Хамбург. Бергпус је утврдио да су све наутичке снраве у реду. Дао је знак „Бизмарку" да је све у реду.

чене у благим меким вечерљим тренуцима. Још увск су му звоииле у ушима речи из оие мелодије: „Шта ће ми живот без л>убави..." Беликн пароброд изгубио се најзад у номрчиии. Ма да је напрезао вид, Бергиус више није могао да види ни најмањи траг светлости. Био је сам са својим морнарима на аветињском бро-

задржао порсд себе. Још једном су поч шлп да прегледају напуштени брод. Опрезно, корак по корак, претражили су горњу палубу. Иису нашли ништа што би могло да објасии зашто је носада тако изненадно напустила брод који .је могао још да пловп. Недостајали су само чампи за спасавање. Поред ограде нашлн су јот два појаса за спа савање, којн су били екинути, али очигледно у некој журби. И друго ништа. Пошли су дал,е. Под палубом, у морнарским просторнјама још јо бнло јело на столу. Оупа од грагака и кобасипе. Неки тањири били су празнп. Просгорије за спа* вање биле су распремљене. Било је .јаспо да је брод напуштен дању или увече пре спавања. Ормани за одела били су нразни. Морпари су, дакле. спасли своје ствари. Два одељења била су затворена и Хајм хтеде да пх отвори, али га Бергиус задржа. — То ће да учини полнција, рече. Пошто ништа нису нашли, Бергиуе се поново врати у каиетапову кајуту, која је била закључана. Кључ ,је јога од првог претреса био код Вергпуса. Но ни ту пншта новв нису могли да открнју. Орман и крвава мрља На поду били су на свом месту. Бергнус нареди да му се донесе печат па запечатн врата кајуте пошто их је претходно добро закључао. Затим се врати у своју собу да све то забележп у брод ски дневнпк. који је затпм погписао и Хајм. Напуштенп брод је пловио, алн споро. Може се рећи чак врло споро. То ннје бнло ни чудо јер се прилнчпо наг нуо на страну. Појавио се инжењер да му саоишти новост: нрпке које су избацивалс воду из нросторпја за товар почеле су да нзбацују воду помешану с песком. — Одакле песак, рече Бергиус. Инжењер слегну раменима. — ПТта мислите ви о томе, занитао је Бергиус Хајма. — Ја мислнм, рече Хајм, са товаром нешто ннје у реду... — На основу чега мислите тако? — Ако брод нема рупе, продужи Хајм, а црпке избапују воду с песком, значи да песка мора бити у самом броду... — Овакако, потврди инжењер. У одељењу за товар има песка и зато вен тили црпке тешко пропуштају воду... (Наставиће се)

«— Крв , рече Хајм кратко. •— Стварио, рече Вергпус. Ћутећи су нродужили трагање.

— Дакле, шта је с тим бродом, питао је капетан ЈГеман још пре но што је Бергиус нзншао из чамца. — Задржали смо се већ цео час... Сав измашћен и изгужван какав је био Бергиус сада није мпого личио на салонског освајача од нре неколпко часова. Званично је поднео капетапу извештај: на броду није било никога, пошто га је посада очигледно напустила. Али зато има сумп.ивпх индиција. На броду су били натписи на немачком и шпанском језику. Брод је прппадао луцн Колон и пловпо је под панамском заставом, ма да је припадао хамбрушком бродарству. — Ту нешто није у реду, рече капетан Леман вртећи главом. Бергиус је нродужио са и-звештајем. Ни у кабини нп на капетанском мосту нису проиађене никакве бродске исправе. Чак ни морнарске књижице ни товарни листови о товару. — Чудио, врло чудно, мрмљао је капетаи Леман. — Али машине су у реду. рефррисао је Бергиус даље, иако брод свакако негде пропушта воду. Покушали смо да црпемо воду. У магацину број два. нашли смо дванаест стопа воде ... Док је Бергиус причао, капетан је листао по Лојдовом регпстру. — Ево, рече најзад: „Брод „Холандија". 5400 бруто регистарских тоиа, матична лука Колон Панам, саграђеп 1922/23, Влом и Фос, Хамбург, теретн>ак са кабниама за шест путпика, два и два Дизелмотора са по 1800 коњских снага сваки, брзина 14 чворова". — Товар? — Пошто нисам нашао никакве псправе, морао сам да скинем царинске печате са једног магацина. По натписнма на сандуцима требало је да буде: разна роба. — Даље? Вергнус извади револвер који је нашао у капетановој кабини и положи га прел капетана на"сто. — Шта. је са овим? зачуди се капетаи. — Изгледа да се посада побуннла кад је брод почео да тоне. Можда је капетаи страдао... Капетан је пажљиво посматрао револвер. Био је белгиске израде. — То су све само претпос-тавке. Али, једно је тачно: олунина мора у Хамбург. Ви ћете предузети команду над наћеним бродом, Бергиус! Изабернте себи морнаре које хоћете. Имате двадесет минута времена да се спремите и ви и они. Сем тога, узмнте и два чамца за спасавање, можда ће вам затребати — Разумем. господине капетане. — И јонт једиа ствар, Бергиус. Саставићете записник о сВему што сте нашли, алп, ие дајте никакве податке преко радија. Ако је по среди злочин, или ако је посада напустила брод протнв наређеља, ие би било паметно да их обавештавамо да је брод иађеп. Ја ћу сам о свему да обавестим власти из Њујорка каблограмом. ИсА> тако узмите храпе и воде колико вам је потребно... — Разумем, господипе капетане. — И постарајте се, Бергиус, продужи канетан мање званичним гласом, да стигнете што пре у Хамбург. Чим се „Бизмарк "врати, јавите ми се одмах. Усто, немојте да заборавите, да одмах извесите сигналне светлости, да се ие бисмо сударили. Бергиус климну главом. — У-змите и овај револвер и предајте га властима у Хамбургу. И, уопште вам саветујем да се. ставите у везу с властима одмах чим се појави-

— Децо, довикпуо је својој посади громким гласом. — Помислите на добру порцнју јаког грога код „Првеног мајмуна" у Хамбургу и постарајте се да с овом ироклегом крптијом што пре стпгнемо онамо! Иако је папуштени брод оживео од корака п разговора морнара, ипак је мало изгубно од своје тајанствености. Још увек ,је давао утисак наиуштености и аветињске усамљенобти. Био је обавијен велом тајне, иако су мотори радили и неколико сијалица на палуби светлило. Лчуди на цдлуби имали су псто тако непријатио осећање. — Где ћете да спавате, каиетане, запитао је Хајм Всргнуса. — У канетановој собн пе .могу. Тамо

не сме ништа да се дира. Све треба да остане онако како је догод не будемо присиели у Хамбург. Наместите ми постељу у салопу за коцкање. — Разумем, рече Хајм и пође за бојем који је носио Бергиусове ствари. Поручник је био задовољаи што ј,е на овај неочекнвани ислет повео Хајма. У овој ситуацији чннило му се да ће му оп бнтн незаменљив. Иако још млад, четрдесетих година, Хајм је на бродовима најразличитијих застава прокрстарио сва мора. У раној младогоднни био је „мали" на једном рибар сти остао је без родитеља и већ у осмој ском броду холштајнских рибара, 0тада је море постало елемент без кога Хајм није могао да живп. Копно је познавао само у границама пристаништа и ксја. Од прве морнарске крчме никада пије дал>е ишао. Код њега је појам „копно" бно идентичан с појмом „пиће и девојке". Као мориар био је невероватно сналажљив. бистар и послушан. Спадао је у ону категорију морнара којих све мање има. У служби је бпо поуздан и поверљив и.зато су му праштали повремене грубости и честе свађе. Вергиус је био срећан што му се Хајм налази на броду. Могао је свагде да га употреби, било да замеии крманоша или бродског кувара. Чак ни компликовани мотори модериог брода нису за њсга били никаква тајна. Пљуцнуо би три пута, искашљао би се и одмах се нрихватао посла. Његове снажне мишице давале су већу сигурност него револвер којн је Бергиус стално носио у џепу... Млади поручник поделио је страже, одредио крмара и осматрача. Хелма је

Пола часа доцнпје једноличпа и иотмула тутњава У утроби брода говорила је да су мотори прорадили. Светлосним сигналима јављено је „Бизмарку": „Мотори раде, црпке у реду, хране довољпо. Хвала. и збогом, Бергиус". „Бизмарк" је одговорио: „Желим вам срећан пут, Леман"

Док је „Бизмарк" п.уном парОм пловио у свом нравцу, поручник Хелмут Бергиус стајао је на капетанском мосту „свога" брода и с тугом гледао за океанских џииом који је, сјајно осветљен, све више ишчезавао у дал>нни. "Његове мисли беху тужне и никако нису пристајале правом поморпу, који су, уопште узевши, врло мало склони септименталностима. На палуби „Бизмарка", мислио је Бергиус, још увек свира музика чежњиве шлагере, те див не мелодије с глупим речима. А. она млада девојка студенткиња историје уметности, у својој дивио скројеној там иој вечерњој хаљини, слунга досадпа излагања бледог допента с наочарима, А можда га учи прве кораке у игри. И баш та миеао била је најнепријатни ја за Берги.уса. Јер у оној журби млади поручник није ни стигао да се опрости са госпођицом филозофкнњом онако како је хтео. Чак шта више приликом свог изненадног одласка није је ни видео, — ЗаДржаћу се у Америци .четири недеље н всроватно ћу се опет враћати „Бизмарком", била му је рекла раније. На те значајпе речн мислио је сада Бергиус посматрајући како се „Бизмарк" губи у да.љини Те речи биле су тим значајније јер су бнле ре-

Лиш сшулш

Добро је да поанајемо ПИРАМИДОН и да св у ово средство можемо поуздати! уерј Протмв бопова Е Ј рУ Оглас рег. С. Бр. 19.999 од 6-Х-1942 Добија се у свакој апотецн