Коло

Десно — На спмој граници Тирола, међу високим баварским брдима, налази се мало илашшско село Митенвалд. Мало и забачено као *и сва иланинска насеља. Међутим, село Митенвалд ужива светски глас. У њему се из.рађују најбоље виолине на свету. Израђују их сами сељаџи, ручно, без машина.

ЈТево — Свака виолина састоји се из иедесет делова, од којих \е сваки изра• ђује засебно. Поклоиац је од јеловине, врат, чивије, глава и језик од абоноса (ебановине) а дашчице са стране као и дно од јаворовине. Рад је комплико• ван и траје само за једну виолину ио неколико недеља. Свака ситница на инструменту је од важности за тон и боју звука.

Доле — Израда виолина је традиционална кућна радиност сељака села Митенвалда. Заиочео је Матеја Клоц, који је живео од 1653 до 17^3 године. Он је тај занат научио у Кремону, у Италији, где је радио код славних градитеља виолина Страдивариуса и Амати• ја. Захвални сељаци подигли су Клоцу сиоменик усред села.

Десно — Кад је леп и сунчан дан може се у Митенвалду видети необичан иризор: На свим странама суше се завршене виолине обешене као рубље на коноицпма. Нове виолине морају пажљиво и дуго да се суше да би сачувале свој дОбар звујК. По облику, који је до данас остао неиромењен, види се да је виолина дете барока.

Десио — Унутрашњост једне радионице у којој се израђују виолине ч Дрво за израду виолина расте у околним иланинама. Оно мора да се суши најмање 15 година. Лак којим се иремазују виолгиге даје инструменту ирави звук и све илеменпте особине. Тај се лак ириређује по старинским рецеитима који се чувају као највећа тајна.

Ј? се ^

ЈТево — Разуме се ио себи, да су људи који израђују виоЈшне и сами музикални и да воле музику. Сви становници села сви• ра$у на виолинп, а иоготово ученици школе за израду виолина ко)а данас такође постоји у селу.

(Снимци: Б. Ф. А.)