Коло

8

.ромди ол ц.о.БимдЕкдРА

<«> ' Са много пажље и муке, јер је пробторија била тесна, положили су оне;свешћеног човека на носила. Хајм је јостао са Бергиусом поред мртвапа. — Шта ћемо са лешом? — Мораћемо да га пренееемо у Хам'бург, ма да неће бити пријатно. То је Од највеће важиости за истрагу. — Сада у мају. — Свеједно. Ако друкчије не иде, метнућемо га У карболну киселину. Само треба леш да се прегледа... н Јгретресе. Хајм је без речи узео ту дужност Ва себе. Али код мртваца није било никаквих исправа. Морнари су се вратили да изнесу Леги, а Вергиуе и Хајм изнђоше из непријатне иросторије. Кад су изишли на налубу, у лпце им је дунуо свеж, хладан ветар. Небо је било прекривено тешким, оловним облацима. ПочеЛа је баш да пада киша иолагано, крупним каиима. — Чини ми се да оиет улазимо у зону олује коју смо прошли са „ВизМарком", рече први официр Бергиусу мотрећи неповерљивим погледом натуштени хоризоит. — Надајмо се да ће је овај наш мртвачки саидук издржати, иако имамо и еувише мало носаде за иет хиљада тона. Вергиус не рече ништа. Само је наредио Хајму: — Онесвешћени нека се пренесе у амбуланту, а кувару наредите да му сиреми супу или млеко. Хранити га треба врло опрезно... Ваш је севнула муња и одјекнула мукла грмљавина, кад се брод затресао и успорио вожњу. — Шта је, дођавола, иовнка Бергиус, зар неће престати неприлике на овом проклетом броду? Први официр слегну раменима: * — Изгледа да је једна машина престала да ради, рече резигнирапо. ' Брод почеше јаче да запљускују таХаси. * Шест недеља пре догађаја који смо онисали, једнога јутра — била је субота — прокуриста Кригер ушао је у собу свога шефа Кристијана Јохансена. Ушао је с журбом која није прили,чила овом старијем, мирном и сталожеиом господину. На његовом иначе увек сталолгеном лицу огледало се јако узбуђење. — Господине шефе, радиограм из Сао Паоло ... Фирма Санчез и Комцанија одбијају да ириме товар. Роба се покварила... Доктор Јохансен подиже главу. На далу између обрва појавила му се дубока бора. — Који је то брод? питао је мирно. — „Холандија". Доктор Јохансен иодиже поглед. — Шта? „Холандија"? Па то је фа!гално. Да сам празноверан, помислио бих да наше иредузеће прати нека вла коб, од кад мој брат... од кад смо се одрекли своје заставе и плоНи мо под панамском... Кригер слегну раменима. —- Не треба да сметнете с ума веЗгеке уштеде које је ваш брат хтео тиме да постигне. Ту су велики порези и дажбине... — Да, али тиме је изазвао негодовање код осталих бродарских друштава,, а нарочито Савеза бродовлаеника који смо морали да напустимо. Није требало да дам свој пристанак. Данас гледају на нас као и на остала друН1тва која су променила заставу да би могла, да криумчаре оружје и алкохол. Никако не ваља, Кригеру. Само ие можемо ништа више да мењамо у тој ствари. Треба да разјаснимо шта се десило са „Холандијом". Какав је товар имала? — Хемикалије, боје.

је ииак поставио своје питање с притајеном надом да ће му овога иута бар учинитп изузетак. Но зашто да Норберт иаједн-ом мења своје иавике? Због тешког иоложаја Фирме? Због замршених иословних ствари које су се из даиа у дан погоршавале? Због берзанских курсева који су се колебали, због несигурне валуте јужноамеричких држава, или због разлике које су иастале услед колебања фунте којом су се плаћали превозни трошкови? Све те тешкоће нису данагање, већ су се током времена иагомилале. Уоеталом, чак ни питање оистаика фирме не би за Норберта Јохансена могло да буде повод да се одрекне навике да нутује суботом у Берлии и да се тамо отмено проводи. Оа осећајем б.ескрајног физичког у« мора доктор Јохансен се вратио у своју собу. Био је већ један час н чиновници су се спремали да нзиђу. Криегпјан Јохансен замитнљено нриђе прозору. Доле уз ивицу асфалта стајала, су његова лепа спортска Кола, затворено илаве боје. Загато да н он ив изиђе, зашто да се не извезе на плажу нли на излет, зашто да не заборави фирму Санчез у Сао Паолу п све иословне бриге? Зашто, бар за кратко време, да се не отресе брига и одговориости које га већ неколпко недеља муче? Висок, стасит, вптак и млад — нравн снортиста, са својом пеуиадл,пвом елегапцијом био је Кристпјап Јохансеи врло леп човек. Прави иотомак старе иатрициске хамб^ршке куће помораца. Иако је студирао Историју уметнос-тн, морао је да се посвети пословима, јер је то захтевао углед н.еговог имена. Колико би радттје путовао иегде по Африци или проучавао старе инднјанске \грађевипе негде у Мекснку или Перу, више иего да, муку мучи са превозним трошковима, амортнзацијама и облигацијама. Његово лепо, изразито и енергично лице одавало је у том тренутку велнкп умор. Његове жеље за личннм животом, за научничким радовима, за путовањнма бпле су већ одавпо сахрањене. Неумољива борба за опстанав фирме, за част имена Јохансена захтевала је од њега да уложи целу своју личност у лични, ситни свакидашњн рад*. Кад су браћа Кристијан и Норберт Јохансен иреузелн очеву фирму — оца им је изненада ударила кан — стање фирме било је врло слабо. Сав пловни парк бпо је застарео. Нови моторни нароброди потискивали су све више сиоре лађе на пару. Само име фирме Јохансен сачувало је своју стару вредност. Дошла су и тешка послератна времена. Инфлација на све стране. Н док се Кристијан старао • да сачува бродарство као такво, Норберт Јохансеи се нашао у свом елементу. Њега су били придобили високи добипн изван бродарског посла, који уонште нпсу били никакви добици. И против воље свог брата ои је фирму иретворио у трговачко друштво. У прнземљу зграде управе отворио је приватну банку. Ни иод којим условима није хтео да нристане да се иловни парк обпови. Све расположиве суме новца које впше нису имале никакве праве врелности улагао је у берзанске спекуланије, а одбнјао мале штедише који су иекада билп тако добре муштерије Фирме ЈохаНсен. У прво време изгледало је као да су зараде огромне, али на крају остале су Норберту само акције иеколиких малих нереалних предузећа. Великом муком и после упорне борбе успео је Кристијан ипак да приволи брата да купе два модерна моторна бро^а средње тонаже, без којих предузеће уопште не би могло ни да иостоји. (Наставиће се)

За чији рачун? — За наш сопствени. Доктор Јохансен климну главом. — Дакле опет губитак од неколико стотнна хпљада. Ако тако буде даље 1И11ЛО... Хвала, Крнгер, молсете ићи. На вратима прокуриста још једном застаде. — А шта да јавим броду? Доктор Јохансен је гледао укочено преда се. Механички је узео перо у руку, алц није нншта написао. Устао је и уморна корака пришао Кригеру. На лицу му се огледала иајвећа забрЈШУТОСТ. — Не знам, Крпгер, богами не знаМ. И прокуриста је беспомоћно гледао преда се. У том тренутку имао је осећање да стоји на. лађи која тоне. Бно

После овог одговора доктора Јохансена као да је напустила прибраност и мирноћа. На његовом озбиљном, достојанствеиом лицу појавио се израз срџбе. — Мој брат! Увек мој брат! праснуо је доктор Јохансен. — И већ две нуне.. годпне, откад је он ушао у управу, м.и губимо једаи део имовине за другим. Ако тако потраје, знаће сви врапци на берзи да смо на ивици пропасти. А он и даље тера своје. То је нросто страшно! Доктор Јохансен је тешко дисао, силом је савлађпвао сВоје узбуђење. — Добро, добро, Крнгеру, хвала вам. Јавите да се товар са „Холаидије", ако друкче не ,иде, баци у море. Да ли имамо товар -за повратак?

* Питање доктора Јохансена где му се налази брат било је сувишно. Јер, како он тако и сви намештеници предузећа браће Јохансен знали су да Кристијан Јохансен проводи суботу и недељу у Берлииу. Знали су и то да ее из Берлина брзим возом враћа тек у поиедеоннк, да се враћа мамуран, зловољан и уморан. Доктор Јохансеи

је у недоумици да ли да каже свом шефу коју реч утехе. Али, остао је ћутећи, с руком на кваки од врата. — Нема смисла, Кригер, да тајимо дуже један пред другим: положај нашег преду-зећа ванредно је озбиљан. Ви уживате моје нуно поверење и знам да то поверење потпуио заслужујете... Кригер се поново вратио до шефова стола. — Дакле, одговорите ми тачно: да ли је положај наше фирме гори но што се претпоставља? Кригер не рече ништа. — Зашто не говорите, Кригер? Треба да зиам истину. — Ако направимо још који тако рђав посао као овај са фирмом Санчез и компанија, онда нам неће остати друго него да тражимо нринудно поравнање, господине докторе ... Из држања Јохансеновог ннје се могло закључити какав су утисак те речи на њега учиниле. — А ко је -закључио тај посао, Кригер? Крнгер одмахну руком. <— Ваш браг.

— Тек за четрпаест дана може да се товари, — 0 том ћемо да разговарамо у понедељак. А сад моагете да ндете, Кригеру... Доктор Јохансен је сачекао да се врата за. прокуристом затворе а онда је брзо напустио свој биро споредним излазом:, којн је малим ходником био везан с радном собом његовог брата Норберта. Међутпм, директна врата у Норбертов биро била су затворена и Кристијан је морао да прође кроз претсобље у чекаоницу. Норбертова секретарица, мала, лепушкаста и сувише иегована девојка прелиставала је баш неки модни журнал кад је власник Фнрме ушао у собу. — Да ли је мој брат овде, заиитао је доктор Јохансен који у свом узбуђењу није ни приметио чнме се млада дама бавила. Секретарица ус&де и са наглашенс>м љубазношћу пође му у сусрет. Нажалост, нема га, господине докторе. Господнн Љхансен је још пре два часа, по обичају, отнутовао. Кристијан погледа испитивачки младу даму.. — Не знате куда је отпутовао? — Не, не знам, рече секретарица са осмејком за који је знала да је заводљив и да одлично пристаје њеном лицу. — Господин днректор нема обичај да каже где ће да проведе свој „викенд". — Хвала, ~рече доктор Јохансеп кратко, окрете се и оде.