Коло

1 — Помеп пред_ криптом на смедеревасом гробљу у присуству иретставника немачких и наших власти. 2 — Ова два малишана, браКа Младен и -Живко, дошли су да с неколико скромних ружа оките гроб своје баке. 3 — Полагање венаца на гробове немачких војиика, иогинулих приликом ексилозије. 4 Уз брујање звона и звук сирена, пошла јс литија из Саборне г$ркве на место катастрофе у Ђурђевом граду. 5 — Помену у граду присуствовало јв мноштво света. 6 — Две сиротице на очевом гробу. 7 — Тачно у 1^.22 часа, у прошлу субо ту, служена је у граду молитва за ио кој душа жртава катастрофе. Претставници власти, грађанство, народ из. околине Смвдерева и из целе земље скрушеном побожношћу, клечећи и дубоким ћутањем одали су пошту сенима изгинулих . (Снимци: А. Симић)

цање удвељених родИтеља, жеиа, сестараГ браће и деце. Преко целог дана звона Саборне цркве звонила су сваког сата донуњујући тужни оквир, а поподне, за

та цвећем. И Још свежн гробови били су окићени цвећем, а крипта венцима. На немачком гробљу били су положени венци Изваиредног комесара за обнову Смедерева, београдског ок-

време клечања одјекивале су снрепе. Пред сноменнком код цркве била је изложепа плоча с имешгма преко хиљаде погннулих. Плоча је била посу-

руга, смедеревске општипе, затим Фелдкомапдантуре, ортскомапдаптуре и немачке пародпосне групе. Комеморацији су прнсуствовалн

за»виаавт|1«|«||>|« 1 ,мпјВ|||1|тии1и11|»г>и.м Швејрак бтаи&ини,

Отаџбино мила, Мајко наша драга. Ти си нам милија од свакога блага. Далеко од тебе, тог нашега краја, Сећамо се тебе — дивног завичаја. Поздрави ми Отаџбиио мило моЈе село У коме је увек било све весело, Кад недељом девојке пођу брати цвеће, А ми момци били смо радосни од среће. Сада више тога нема, хоће ти иам Г>ог ЛОлМОћИ ? Дуги су нам сада дани. а још дуже тамне поћи. И са чежњом ми чекамо, кад ће да намг <*ване Рујна зора да заруди и суние да граие. Сад нам буди Отаџбино као горска вила, Кад се синови твоји врате, рашири им крила И буди нам Мајко наша, и срећпа и јака Нска нам се у теби рађа, јунак до јунака. Миломир Вучићевић, зароб. 7781 Сталаг ХШ Д.

так јер су сви, свештеиици, сгретставници власти, грађани, сељаци, ђаци, војници, сво то мноштво које је дошло из околиих села, Београда и из целе Србије, клечећи и ћутањем одало пошту оиима који су погинули. Узбудљиву тишпу прекидало је само гр-

претставницн немачких и наших власти и многе угледне личности. Ситна киша упорно је падала преко целог дана и тек се понодие разведрпло. И било је нечег симболичног у тој киши и тим тешким, сурим и о* ловпим облацима. Јер, били су најприкладнији оквир тужиим свечано* стима и мислима упућеним драгнм по« " којипцима. Алн је Киша била н благородна, оплођавајући земљу, љиве, пашњаке и баште. И као што је киша оплођавала земљу тако се и са рушевииа и згаришта диже ново Смедерево, пови град Деспота Ђурђа ... Б. Т.

стављен је у суботу, архијерејском служ!ом, литпјом до гробља, иомепом на нашем гробљу и пола.гањем венаца па немачком гробљу. Поподие, тачно у 14.22 одржан је на самом месту тешке катастрофе у граду помен. И то је свакако био најузбудљнвији трену-